Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се пење граду уз бедене; готов бјеше у град ускочити, ал' долеће љуба невјерница, оштру сабљу носи у рукама, прес'јече му платно више руку.
Арап паде у зелену траву, а допаде Старина Новаче, сабљом ману, ос̓јече му главу; па допаде дели-Радивоју, прес̓јече му тенеф на рукама, а даде му сабљу Арапову. Мили боже, на свему ти вала!
Јанко, удари га по бијелу лицу, одс’јече му лице до вилице, синуше му зуби до ресице; трећи пут га ударио Јанко, прес’јече га по свилену пасу, па га тури са коња ђогина. Мили боже, чуда великога!