Ћипико, Иво - Пауци
— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. — Фала! Колико имате ученика у школи? — Око...
Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао.
— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види. — Браво! Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста ...
— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. — То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. — А воде, путеви, поља, каматници?