Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Никад, ништа! — као изговарајући се, што га толико надгледају, говориле би. И тако би оне целе ноћи преседеле око њега мртвог, осветљеног, пазећи, чувајући га и чекајући да дан осване, да дођу мушки, доведу попа да га очита,