Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Као да ме увек с другу страну реке Чека моја срећа, као верна жена, Што упреда тугу љубави далеке У нит од преслице до златног вретена.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу. Шта ће — вели — научити у мојој кући гдје нема ни преслице, а камоли разбоја? А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама. Шта ви — вели — мислите?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ТРОНОША У камену крило птице, крње Слово, рељеф руке и вретено без преслице. Трошни звуци из Троноше, у трепету врх азбуке, трзају се, купе, троше.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али је царица угледа с двора, па стане говорити сама себи: „О Боже мој! ја сам царица, пак немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни пилића”, и пошље свога слугу к жени да је пита хоће ли продати те ствари.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али је царица угледа с двора, па стане говорити сама себи: „О боже мој, ја сам царица, па немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни пилића“. И пошље свога слугу к жени да је пита хоће ли продати те ствари.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Игле и кудеље скоро нестало: Прести, ткати, вести све је престало; Место витла и преслице сад су шпинети, Гласне харфе, виолини, танци минети, — Не може међ људе без тог поднети.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Исто тако и бубамари која седи на точку преслице изгледа да се цео свет око ње окреће, а да мирују само она и тај точак и сви они предмети који стоје у продужењу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„На дилчику“ — каже Вук — „горе стоји башлук [у варошке преслице оно горе на што се повесмо навија (а сеоска је преслица самотвора, па је место башлука горе као лопатица)] око којега
место башлука горе као лопатица)] око којега се навија повесмо, а доле се дилчик забоде у коло, и то је све у варошке преслице.“ дизген, дизгин — вођице диздар — градски запаведник, заповедник или вратар код тврђаве, куле дизђен — в.