Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Зар не видите да ту седи пречасни отац Лаврентије? Ми нисмо видели ништа. Соба је била сасвим празна н столице су биле празне, али, кад год бисмо хтели
- Бароница живи сасвим сама. - Претпостављам. Али, овај пут су с њом били: пречасни отац Лаврентије, госпођа њена мајка, мали Емилијан, драга рођака Шарлота и још неки чија имена нисам успео да попамтим!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А овај благоверни и христољубиви господин, пречасни старац, подвизаваше се како би се у дан страшнога суда у неки број прибројао са онима који су угодили Богу, и како би
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У хладу сеновитих аркада манастира Светог Павла пред зидинама Рима шетао се тамо амо старешина тог манастира, пречасни опат Бонифације, и разговарао са једним младим дошљаком који је баш тога дана, 15 априла 1500. године стигао из Болоње.
Добро ми дошао, млади докторе, осећај се овде као код своје куће!“ „Твој својски дочек, пречасни, испуњава ме у пуној мери тим блаженим осећањем“. „А шта ради фра Пачуоло у Болоњи?
„Да ли се, пречасни, не храните можда исувише обилно?“, упита га после овог лекарског прегледа. Пречасни оклеваше са одговором, па онда
„Да ли се, пречасни, не храните можда исувише обилно?“, упита га после овог лекарског прегледа. Пречасни оклеваше са одговором, па онда промуца: „Не бих могао то да кажем. Придржавам се свих црквених постова“.
А како су били дивни њихови рукописи са својим украсима и сличицама! Свега тога ће нестати“. „Да ли си видео, пречасни оче, Еванђеље што га је штампао Гутенберг?“ „Јесам. Па и његово издање на пергаменту“.
“ „Е, баш је тако било, секретар папин беше Грк Георгиус Трапезунциус“. „Трапезунциус! - Ти си га, пречасни оче, лично познавао?“ „Врло добро. Слаткоречив, а препреден.
“ „Сваки превод је непотпун. Латински преводи грчких дела, очуваних на класичном тлу Италије, а од којих си, пречасни оче, малочас споменуо Аристотела, Платона и Плутарха, беху само изводи или слабуњаве прераде.
„Па да ли су ти грчки списи заиста тако драгоцени?“ „Како да нису, пречасни оче! Да Арапи нису наследили, присвојили и напослетку нама предали грчку ученост, не бисмо ни знали да је Земља
Он уздахну, прекрсти се и положи руку на раме свога госта. „Јеси ли, Никола, добар католик?“ „Јесам, пречасни оче!“ „Онда се не заузимај за васкресеније антике!“ У глави Николиној помрсише се мисли и осећања.
Он се запита: „Није ли ово ватрено вино ускомешало моје тело и душу?“ Онда се прибра, па рече опату: „Пречасни оче, сећаћу се увек твојих речи!“ Опат положи руке на главу младићеву.