Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Неки од најпознатијих легендарних јунака епске поезије (Милош Обилић, Марко Краљевић, Војвода Пријезда, Бановић Страхиња и други) уједно су, како то показује једно истраживање, и најомиљенији ликови међу нашом децом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нека и нема изгледа за победу, нека је противник безброј пута надмоћнији, свеједно — они се боре. Војвода Пријезда (у песми Смрт војводе Пријезде) умире да се не би осрамотио уступајући тиранину сабљу, коња и љубу.
кад би се у неком крају хајдучка борба утишала и турски зулуми повећали, жалост за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић Раде, Змај-деспот изливала се кроз речи Маргите девојке: Браћо моја, српске војеводе, како бисте,
Сестра Деренчића бана — то су све сестре које су остајале без браће. Пријезда и Јелица — то су сви људи који су страдали од надмоћне силе.
Милош Обилић има само херојско срце, а представља највиши идеал живота. Војвода Пријезда, чувајући слободу и достојанство човека, жртвује све што има, па и сам живот. Сличних примера има на стотине.
Војвода Пријезда не брани сам Сталаћ. И у хајдучким и ускочким песмама опевају се, углавном, подвизи појединаца, па чак и у неким
Од Мемеда, од цара турскога, а долазе до Сталаћа града, до Пријезде, војводе сталаћке: „О Пријезда, војводо сталаћка, пошљи мени до три добра твоја: прво добро — сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и
Гледи књигу војвода Пријезда, ону гледи, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, турски господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби
љуба на бедена малена Сталаћа, па с бедена у Мораву гледи, ал' Морава мутна испод града, па беседи Пријездина љуба: „О Пријезда, драги господару, ја се бојим, драги господару, нас ће Турци лагумом дигнути“.
Ал' беседи војвода Пријезда: „Мучи, љубо, муком се замукла! Гди ће бити лагум под Моравом?“ Потом дошла та недеља прва, и господа отишла у
та недеља прва, и господа отишла у цркву, и божју су службу остајали; кад господа изишла из цркве, тад беседи војвода Пријезда: „О војводе, моја десна крила, крила моја, с вама ћу летити, да ручамо, да се напијемо, да на граду врата отворимо, да
“ Па Пријезда љубу дозиваше: „Иди, љубо, у пивнице доње, те донеси вина и ракије“. Узе Јела два кондира златна па отиде у пивнице
Онда скочи војвода Пријезда, те на граду отвори капију, па на Турке јуриш учинише, те се бише и секоше с Турци, док погибе шездесет војвода, њи