Употреба речи пробуди у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Утоме залаја пас у ходнику, а глас госпође сенаторовице пробуди ме из мојих сањарија: „Зар још ниси отишла?... Хеј, Палчика, терај ову просјакињу одавде!“ Ја одох кући...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Могаше га ласно спачати, но видећи подаље јелена, пусти се за њим. Зец се пробуди и побегне, а јелен утече. Онда се лав врати к зецу, ал' нађе место чисто.

„Ја сам томе врло пад, дражајшаја лисице”, — одговори петао — „но уђидер у шупљину и пробуди вратара мога.” Уђе ова. „Хе, ко ту спава” викне. Скочи пас на њу, шчепа је за гркљан, и учини конац пријатељству.

Дође срећа под видом жене, пробуди га и прошиба. Пиша дете, шлачући, зашто га бије. „ Ето зато“ — одговори она — „што спаваш код бунара, гди ласно можеш

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Зар је мало други̓ људи да и̓ шаље, куда види да и̓ треба слати?” — Пробуди мене Поповић Павле: „Ајде — вели, — зове те господар”. — Устанем, умијем се, дођем.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се.

— А што, да није слаб? — Није, него је преседео тако на кревету сос пушка. — С пушком?... Иди, море, пробуди га; може те псовати. Момак оде у собу, а Тиосав и Витомир прснуше у смех.

Имао је још и ту особину да верује у снове, враџбине, чини и предсказивање, рашта је увек кад се пробуди читао »Сановник«; да пости, иде сваког празника у цркву и прилаже, да се умиљава око власти и да јој у свакој прилици

То је било за њ и сувише. Прући се онако мокар на кревет па се чисто обезнани... Неко жестоко тиштање у једно бедро пробуди га... Погледа на прозор, већ свануће... »Их, шта ли ме то тишти? Мора да сам се убио негде синоћ.« Оно тишти једнако.

Дуго је спавао као заклан. Кад се пробуди, пожали се како га боле крста и како му је зима. Кад би вече, спопаде га као нека грозница и трабуњање — ништа за се

беше једно јутро, рано, наместио његов синовац Вујо с некаквом дебелом иглом и концем у руци да пришије, Док се поп не пробуди, још једну закрпу на свој већ сасвим поцепан гуњ.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Хоћу - вели он. Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне. Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: — Хвала нека је богу па теби!... И оде с људима кyћи, миран као јагње.

Ватра са огњишта осветљавала је xан. Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре. Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га.

Нећу му дати да оде Турцима... Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... Подне беше превалило кад се Лазар пробуди. Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... Диже се и седе. Сан га је прилично окрепио. Он премишљаше куда ће.

Један старац рече: — Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... Та граја пробуди рањенике. Станко отвори очи и погледа нада се.

— рече један. — Богами ће трајати! — Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! — И мене! Лепо подли пода ме!... — О брате! Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Кô свилени црни ноћни галеб, тако Моја душа пада на талас, полако, И заспи у својим сузама, кô дете. А кад је пробуди сребрнаста зора, У њој вас дан шуми ноћна песма мора, Пуна једне болне неутешне сете.

Све пробуди шумом твојих корачај и, И свему си дала смисао и цену; Сва тајна закона у теби се таји, Као златни конци протекли

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Капетан отрча напред у механу да пробуди Благоја. Свет се расклони у два реда, пуштајући инвалида; красног, једрог момка.

Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа. Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију. Мара му поли да се умије, и старац, иако ослабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу

Иконија с црвеним очима утаче се: — Спава још дијете! То бјеше препона. Ко може стегнути срце, па сада пробуди дијете?

Павао му приђе и шану још нешто. Матија опали и сам из пиштоља: — Упомоћ, браћо, поведе се робље! Поп се пробуди, па уплашен потрча прво у Марину собу: — Устај, сине, некака буна! Али из Марина кревета нико се не одазва.

Али из Марина кревета нико се не одазва. Поп приђе кревету и пипаше по њему да пробуди Мару, али кревет бјеше празан. Он истрча напоље. Већ се бјеше прикупило нешто сељака.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ех! Шта би казала сада Јула да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди. Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи, кад све село, па и сам

који испушио беше лулу И кренуо се да прилегне мало, наредивши да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — дакле, ви знате да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.

Поп Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио, а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један

Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако. ’Ајде, дакле, иди... Домаћина нестаде у гостинској соби.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Дакле, тако је он зевао изјутра, у подне, у вече, ноћу кад се пробуди и увек кад се сети онога што је за собом оставио.

Африка

У пола седам улази мој бој да ме пробуди. Не питајући ништа, и вештије но што бих то чинио сâм, он скупља и пакује моје ствари, сређује сапуне и бријаче.

Догодило се да се мој сусед пробуди, да примети да се ја користим његовом топлотом, да сам му можда сметао, па ипак он није хтео да ме лиши тог последњег

Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава. Он се за тренутак само пробуди кад уђем, и кад му кажем да сам видео целу свадбу, и да сам радостан што живим, он ми кратко одговара: „Утолико боље!

Када сам се опет пробудио, јутро беше увелико. Оно је носило пријатно изненађење које човек има када се пробуди у новоме пределу или соби, чије појединости није довољно упознао вече раније.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Нудио се, ноћу, да дете љуљушка. А умео је да се буди. Вели, сутра ћу да се пробудим кад запевају кокоти. Па се пробуди. Вели, устаћу кад сат фратарски одбије четири. И устане, у четири.

– догура сто до њихових постеља, и до ногу Павлових, тако да Исакович није могао учинити ни корак, два, а да га не пробуди. Исакович се на то смешкао. Здрав Османе – каже да је помислио – ако ти остане!

Заспаше тако у утроби дереглије, брзо, а кирасир ускоро захрка, а кад захрка, сам се од себе прену, пробуди, погледа уоколо, као да тражи некога. Павле је на свом кревецу, очигледно, спавао сном праведника.

а кошуљу око главе, Павле се спусти у воду, кроз прозор, најежен од страха да свеж ваздух, кад је дигао поклопац, не пробуди кирасира, Утонуо је у воду, нечујно, и отпливао од дереглије, као да је у детињству, у својој Црној Бари, истрчао да,

А тај дебељко, који се будио кад је хтео, па и пре него што кокоти запевају, није умео, то јутро, да се пробуди, кад је требало.

кад би је из кола скидао, како му госпожа Евдокија пада, хотимице, у крило, као да жели да у њему потпали утробу и да пробуди у њему, мушку, пожуду, коју већ давно није осећао.

Форајтери, пред поштанским колима, морали су да га задрмају, за његове широке, посувраћене, официрске, рукаве – да се пробуди и склони.

Нек му тражи све богатство овог света. Па онда? Онда се, једног дана, жена пробуди, и види да је тај исти човек оставља, као кад се мења кобила. Не, никад се неће вратити у кућу тог човека. Доцкан је.

да шапће сама себи да је досад, у браку, сањала, као што девојке сањају, пре удадбе, али да је ето дошло време да се пробуди. Све што је, досад, брбљала, о љубави, само су уображења, девојачки снови и мушке лажи.

Изненада, кад јој домаћица предложи да све то збаци, она се као пробуди. Виде пред собом ту, скоро голишаву, лепу, црну, жену, која јој се учини сасвим непозната, па се трже, и поче, брзо,

Дешавало му се, каже, да је сања тако, па да се пробуди, а у својој руци осети њену ручицу, хладну, ледену, како дрхти.

се она јавила у сну – шапутао нешто, превртао се немирно, и, мада на дану ни за шта не би сузу пустио, имао је, кад се пробуди, у очима, сузу.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Уз то се њихово интересовање за материјалне ствари пробуди само онда кад су у питању њихови лични интереси, и тада се покаже онај себичан, уски „бошњаклук“ муслиманских бегова и

Уз то се њихово интересовање за материјалне ствари пробуди само онда кад су у питању њихови лични интереси, и тада се покаже онај себичан, уски „бошњаклук“ муслиманских бегова и

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- рекла је Рашида загрцнувши се. - Мали дечаци спавају врло дуго. - Не Емилијан! Он спава највише један сат. Кад се пробуди, доћи ће да му покажем рибе, она створења с репом што живе у води, причао ми је о томе, недавно, један господин.

Вероватно су и Рашиди и Весни говорили нешто слично. То је уобичајена песма. Мислим да бих, и да ме неко пробуди у поноћ, могао да је изрецитујем а да не испустим ниједно слово. - Мислиш ли да ћеш наставити школовање, Рашида?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Дођу до првог назначеног села. Господар Софра пробуди Чамчу. — Хеј, Чамчо, ево села! Куда ћемо сад? — Шта си ме будио?

Црњански, Милош - Сеобе 1

неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.

ослободи неких чаршава у које се био заплео, и да се извуче испод кожа, ознојен и го, јер го је увек спавао, она се пробуди и скоро безумна од страха напипа огњиште, духну у пепео и нађе жар.

Преваливши чанак освећене водице и босиљка, који је синоћ била спремила, да би могла ујутру, кад се пробуди, да га пошкропи, тетурајући се, као да је дизао и носио празно буре, он стиже до врата и отргну их.

Није се будила ни када се пробуди сва кућа око ње, својим лађама, лађарима, овчарима, и свињарима, шкрипом ђерма и риком око валова, као ни тада кад јој

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« – »Пробуди се, лутко мала, живот сам ти даровала« – запевуши девојчица. Није чуо кад је жена искључила грамофон. Опрала је чаше

Матавуљ, Симо - УСКОК

И то примише, па се послије ручка, разиђоше. ВИИ Јанка пробуди клепање. Требало је њеколико тренутака да се освијести, а кад се освијести да се налази у Долћијевој ћелији, да је

Јанку, ненавиклу ходити у опанцима, бриђаху табани, а онако сустала, неиспавана за много ноћи, ухвати тврд сан, те се пробуди пошто сунце грану. Домаћица је мијесила. Она викну с врата малог Ђузу и рече: — Здрав освануо, Јанко!

— Јесте ли задовољни? — запита га најпослије Петровић. Јанко се трже као да се пробуди иза сна: — Опростите, господине, ја... ја... — Разумијем ја то добро.

Кад сунце стиже до пола неба, један се пробуди, сједе и, онако траповијесан, погледа по дружини, па на небо, па се прекрсти и устаде. Бјеше Марко Јокашев.

— па нека пресретају званице и нека их враћају! — Хоћу, кнеже, да је и што више! — рече медик и отиде. Јанко се пробуди тек у њеко доба ноћи, те га нахранише прженијем јајима и запојише вином. Медик је сâм те ноћи бдио.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

најмлађе публике, успео да наметне ново гледање на ову врсту песама, да у том правцу усмери један број читалаца, да пробуди неке још неразвијене потребе.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди. Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад

Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће. И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде и

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Одо доле, доле — али куда? Ја се стресо, стра ми стиште груди, Па из тешка санка се пробуди. Пробуди се, избави се страве, Фала, Боже, те није на јаве!

Одо доле, доле — али куда? Ја се стресо, стра ми стиште груди, Па из тешка санка се пробуди. Пробуди се, избави се страве, Фала, Боже, те није на јаве!

га врже, И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само мучи груди, Ал' не може мртве да пробуди. Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели! Гробница је кућица опака, Зато мртвим буди земља лака.

— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — ВИ Кад се пробуди, још је било рано, У истоку се зора већ развила, Из њенога руменога крила, Још бели данак не беше огранô.

мога се више противити, Ја поити ка њојзи итрено, Да обуватим тело мило њено: Руком небу она показа таде, — Ја се пробуди, а санак нестаде. 55.

на њу невољницу, У њ се узда, даље снива; Већ је види у здрављицу: Како ли ће, санче луди, Бити јадној, кад с' пробуди? XXВ Па можда се сад пробуди, Па устаде, па њој ити, Њој, за којом тако жуди — Ао Боже страовити!

XXВ Па можда се сад пробуди, Па устаде, па њој ити, Њој, за којом тако жуди — Ао Боже страовити! — „Збогом, мати, прости, прости, То за сузе

“ XXВ Она вуче: „Оди! оди!“ Узаман се јадан труди, Већ је ето, већ у води... Помоз', Боже! Да л' с' пробуди? Да ли беше све то санак? Зорица се ето спрема, Сунце грану, ето данак, А у двори њега нема; Дође подне, али саде?

“ Слузи плао проговара. „Брже, брже, седлај сместа!“ — И из избе слуге неста. Из несвести сад с' пробуди. Тамо-амо оком с' чуди! „Де је она, де је мила? Она с' није утопила.

Ој, Србине, пази, пази, луди!... Нешто севну, а он се пробуди, Силни Турчин дору на њ'га нави, Србин пали, не мож' да састави, Онда трже сабљу оковану, Јер већ турска над

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Одлежао сам два-три дана, блијед и замукао, а једног јутра пробуди ме гласан шум споља и ја истог тренутка скочих из кревета здрав, лаган и радостан.

— развика се Мунижаба. — Каква је то пјесма, а? Мислиш ти да се овдје саставља антидржавни летак, је ли? Пјесник се пробуди и збуњено се осмијехну. — Ама, понијело ме, ђаволи га дерали. Знаш, нема ти ништа слађе нег овако ...

То ли је, дакле, тај први корак у славу, пун сјаја, кад човјек просто обневиди и чека да га први сложан аплауз тргне и пробуди. Застао је, чекао и — тишина.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће. И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к

Њене су ките везане црвеном врпцом и у свакој има по једна лала. — А ваше? — Е, ти то не треба да знаш. Него хајде пробуди тету. — Добро, добро. А смем ли и ја тамо, међу вас, да дођем? — У твом је двору, па можеш!

НУШКА Већ увече и којекако. Забуните се, заборавите и заспите. Али кад вас ноћу пробуди месечево сијање — а он баш упро у лице — не знате да се једва дише. Гледате, гледате, па...

страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму.

Мајка јој дотрчи. дете се пробуди. Поче оно да цвили, оби грава око ње. А она ништа не зна. У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Пробудите га збору скупљеном! Зар не видите тврд како је сан? Већ трећи дан што спава, трећи дан. Пробудите га! Пробуди л' се сам, расрдиће се, караће вас љут, толико спати што га пустисте, толико њега, што је сваки час необрађен што веку

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

У том сване: али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље.

Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им какав је сан уснио, па им рече: — Децо моја, не жалите труда ни

Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи! Кад буду већ далеко од града, царица се пробуди, и осети одмах шта је, па скочи из собе и стане викати на ону девојку што град полева: — Тамо она оваквица н онаквица!

смркне, он отиде под јабуку, па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде оцу и каже му све по истини.

Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаји од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам

устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је, јесу ли долазиле?

И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још сутра можеш

С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев син се пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња рекла ми

Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу, па седи на њој и држи улар у рукама.

Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има шта виђети: све три заклане. Одмах закука. Краљ кад чу кукање изиђе да види шта је.

Али се овај затим брзо пробуди из сна. Досети се ко му је девојку однео, па полети за њима у потеру што је брже могао. Брат змајев што бијаше вешт

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

и свакојако: шта је боље да човека једе: „стеница или „жена“; па сам мислио: стеница једе ноћу, жена једе дању, кад се пробуди. Обдан можеш како-тако и побећи, а обноћ никако. Но сад видим како сам се преварио.

Но зато се она не срди, но јошт га пољуби. Него, знате шта? Нека остане један наместо магарца, и кад се сељак пробуди, нека га превари, да га је волшебник један на то осудио, и сад му је истекао рок.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Окренем се према њему, кад имам шта и да видим — он нина-нана! Ујутро ме пробуди нека страшна шкрипа. Часовник изнад нас цвилео је као да га кољу.

То не могу да дозволим! — Нека те зове: тата! — Нисам му је отац! — викну, али га маман ућутка, да ме не пробуди. — Опет, ако буде учтив и хладан, то такође може да ме изнервира, да знаш!

Преседала. После ти се они покрију завесом, па буји баји све до сутра по подне. У шестака по подне пробуди ти се најпре мачка из унутрашњости; неко јој, то јест, прича одмах поврх главе. Ко је шта је?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Дати је теби, био би гријех . . .“ Пробуди Ћосу рођени смијех. Устао Ћоса и трља очи у чуду гледа богатство бајно, куд оком крене или ногом крочи: жито и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Звезде су невино жмиркале.. Готово да заспим, када ме пробуди неки шум око шатора. Неко задиже шаторско крило. — Поднаредниче, ево, нашли смо. — Шта то? Траило се пробуди.

Неко задиже шаторско крило. — Поднаредниче, ево, нашли смо. — Шта то? Траило се пробуди. — А-ха, је ли све? Добро, оставите и одмах лезите. — Добро, молим те, како су нашли? — Море, ко те пита?...

Вратио сам се у земуницу и од шума шаторскога крила потпоручник Алекса се пробуди. — Шта је?! — запита унезверено, па се онда опет окрете на другу страну и заспа.

— Шта је?! — запита унезверено, па се онда опет окрете на другу страну и заспа. Беше ми чудно како се сада лако пробуди од слабог шушња, мислећи свакако да је ушао ордонанс са заповешћу. А, међутим, успављује га прасак пушака.

Пред зору престаде сасвим паљба и зачу се жагор људи. Потпоручник Алекса се пробуди те се и ја дигох и изиђох из рупе. Запахну ме задах амонијака и влажне земље...

— Слушај!... Да цуцнемо и ми њега сада — вели Душан, и обрати се дежурноме војнику: — Пробуди команданта. Не потраја дуго, а из земунице изиђе командант потпуно обучен и закопчан.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди. Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...

Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола. Остави часовник у фијоку и

Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете... Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више

Прионуше обоје на посао... Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање. Протрља очи, послуша... јест, то је она. Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.

лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела и срећна, чека да се он пробуди. Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

28. Невестице, росице, Капни војну на лице — Да се војно пробуди, Да ти лице пољуби! ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ 29. Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Мајка га у скут бацаше,

Гр’ота му се учинила младу, Да је љуби ал’ да је пробуди; Но извади од злата јабуку, Те је меће Мари у њедарца. Када се је пробудила Мара, У њедарца находи јабуку.

Пухну ми вјетар с планине, Обруни цв’јетак с наранче, И паде младој на лице; Плахо се младо пробуди, Наранчу стаде проклињат: “Наранчо, Војко, невојко, Ти пуно цв’јета ћетала, А мало рода родила!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

И заслужио је љубав народну. Слушам те хвале на све стране, па се тек и у мени пробуди јуначка крв српска. И наши су стари јунаци, и они су умирали на колу за слободу; и ми имамо јуначку прошлост и Косово.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Перо, — зовну га нежан и благ глас његове мајке. Он се трже и пробуди се. — Што не легнеш, моје дете, него се тако мучиш. Већ је пола ноћи, болан брајко, а сутра треба да пораниш.

тета потрча с ножем, замахну... Бора врисну и — пробуди се... Дете подиже главу и разгледа око себе.... »А-а... па ово није истина! ... А где је мама ?...

»А-а... па ово није истина! ... А где је мама ?... што сам ја сâм у соби... она увек дође да ме пробуди«... Подиже руке и протрља очи песничицом, зевну једаред па хтеде опет да легне, али као да се нечега сети, трже се,

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их

« Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре. Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? — Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево.

— И у овој ће глави бити бар један допис. Чим се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Година увек ради, увек се некуда креће. Зна се у који дан испраћа на југ птице. Кад је време клијању, она пробуди све клице Па целе ноћи по Драгачеву и Жупи Пупи, пупи, пупи.

И зато, кад год погледам велику градску палату, У мени се пробуди сећање најтајније: Помислим на војнике који су умирали у рату, Тамо, у гудурама Албаније.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Забобоњи, Старино Новаче, сврх Клисуре, кâ си научио, јер су дину уши заглибиле; пробуди му бухе у кожухе. Не пушт', Бајо, жива ђавољега; нека свати не бŷде планине без питања твога ал' Лимова.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући. Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.

Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и, посла је оцу са поруком: да пристаје. Не само тетка, мати јој, него и

Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди: — Газдарице, газда! | У то Марко дојаха до прага кујнског. Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.

Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао. Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и

Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава. Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне: — Ох, проклети! И само то. Ни ко проклет?

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Нећу умрети у влази и студи, У гробу твоме, у мемли и смраду, Већ с твојим цвећем, и да не пробуди Никад свест нагон животу, и наду.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије! Он се не пробуди сасвим, но остаде у бундаку неколико тренутака, па опет склопи очи и сан му се настави. Сад бијаше у некој војсци.

Сви поспали, а ја га вирим испод бијеља. Скочих, легох га и покрих, а он се не пробуди. Ћаше, ја мним, тога пута љоснути у сред огња.

Она, једнако плачући, дрмаше оца. Сердар се нагло пробуди и сједе. Видећи је плачну и расплетену више себе, а од сна узбуђен, сердар не мога за неколико да проговори, но је

Силна јара пробуди све званице редом. Најпрви се диже Цуца. „Овоме је догорјело!“ рече Спасоје, смијући се. „Њему је, кан’да, кожа

У њој се борила дјевојачка савјест са нечим другим. Помисао да би је отац ако се пробуди, или неко од домаћијех, могао затећи у то доба, са Јанком, можда је то нагоњаше да уљезе.

Сердар се стаде протезати и кроза сан бобоњити, као што му бјеше обичај, прије него се пробуди. Јанко тада утрча у одају па сједе да пише. Писаљка му није већ застајала у руци, но летила по артији, као по леду.

Писао је за дуго и написао неколико листова, док се Адолф пробуди, мало прије сунца. „Гут морген, мајн либер!“ викну му Јанко весело, кад онај очи расклопи.

“ рече сердар у себи, чешкајући се по глави. „И не паде ми на ум да би она могла бити ту близу! Срећа да се Јока не пробуди, е би ова чула све!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Кад се пробуди, захвали богу што је тако спавао и опоравио се, па одмах потрчи коњу да га види и намири, кад тамо, а то коњ у кошари

Газда (пита још неколико пута, па, не чујући одговора, као заспи, али се брже пробуди. Чим види да нема ’чела, скочи и стане кукати, и штокати за ’челама, срдећи се сам на се што се није разбудио да види

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.

Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то ја- | бука обрана.

Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам

устај душо!” А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди па запита слугу: „Шта је? јесу ли | долазиле?

” И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син па пита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга му одговори: „Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш

” С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди, па запита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга одговори: „Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је

Тако је седео | на кобили једнако, а кад буде око поноћи он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама.

Тек што заспао бјеше, чује у пећини клопот свакоја | кијех верига, тутњавину као громови, док у томе и пробуди се. Кад ево ти на један пут свану у пећини као дан, и тушта и тама од сваке врсте људи, црнијех, црљенијех и жутијех,

” Кад се чоек пробуди обесели се, дигне се, обуче се и трком пут онога мјеста ђе му је речено, и кад угледа они бор и под њим кам сузовити и

” Кад се чоек пробуди и растријезни, кад ли се не налази на ономе мјесту ђе је био од страха пануо, него у некаквоме бостану пунану цвијећа,

На то се змај пробуди и рече му: „Ја се одолен не мичем, јер нити је | твоје ни моје благо ово, ма са свијем тијем, ако пребројиш све изворе

Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му: „На ти ово дрво и понеси га цару нека | ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А деца да ми дипломирају, да раде неки писмен посо, ко људи, па да се друже синтеле генцијом! МИЛЕ (пробуди се): Ја се од таквих ставова ограђујем! (Поново заспи; враћа се Иконија) СКИТНИЦА: Да вас питам.

Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане! МАНОЈЛО: Прво стражариш ти, па ја. Сад је поноћ. Пробуди ме у два... (Манојло се умотава у шињел и пелерину и леже иза канти за ђубре.

МИЛЕ: Много јоје грбава ситуација! ГОСПАВА: Иконија, кумим те Богом, пробуди ме! Не могу више овако страшно да сањам! Знаш ли ти како је то кад не знаш где од себе да се сакријеш?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Немој да капија почне да шкрипи, коњи и кола да лупају и да се због тога он пробуди, па знаш после... СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека.

МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш. Знаш да када он дође, да се не сме ништа по кући, да се лупа, док се он не пробуди. И када знаш, бар ти ћути.

! (Лупа бесно.) Ако она, Васка, тврдо, здраво спава, што други?... (Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди! (Бешње): Отварајте! Снажна свирка; гоч. Кујна се отвара, осветле се врата.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Био сам већ утешен, кад ми се пробуди друг, и, расуждавајући да сав мој плач ништа ми не помаже и да не ваља време губити, метнемо се на пут и дођемо у само

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Зар је Стипан галијот? С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи. Након пола часа пробуди га врдање у фратарској трпезарији.

али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер да га одмах пробуди чим се они поврате. Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“.

Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша. Бакоњи бучаше глава кад се пробуди. Бјеше се почело прозирати. Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.

“ — Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу. — Ковачу, млинару, дижите се! Сунце је грануло! Шкељо, устај и пробуди Букара! Слуге промрмољише њешто изнутра. Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева.

Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше. Фра-Брни не оста друго, но да легне и он. У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији. — Дижи се, Иве!... Устани, моје дите, и донеси воде! — рече благо.

у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен. Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје како је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто

Бакоња се учини као да спава, али га вра пробуди и запиткује за ово за оно што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити богу, те и њега

Бакоња се не пробуди. Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље. Бакоња скочи, па, мислећи да су

груди и он би похитао ка прозору да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући да и она о њему мисли чим се пробуди.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином. Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе. Мијат се с јауком пробуди. — Зашто спаваш? Је л' ти газдарица рекла да ме не сачекаш? Мијат се извињава, припаљујући свећу. Ђорђе га не слуша.

Није га било страх. Ужасно га је болело у стомаку. Па онда све постаде — ништа. Пробуди га дрмање за ногу. Подижући тежак кров, очи се једва отворише: у сивкастој гомилици дана што је испунила рупу у сену

Ниси моја крв, али презиме имаш моје. То је мало. То је много. Научићу те да их мрзиш. Пробуди Ђорђа. Овај не стиже ни да се расани а чу оштар очев глас: — Ти си уморан, иди и спавај. Одсад ћуја да га чувам.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— луткица се осмехну и упозори гошћу да ћути о ономе што је видела. — А за лепињу ти хвала! Појешће је Татага кад се пробуди, а ти никоме ништа не причај ако желиш још једном да нас видиш!

Зар је то могло да не пробуди радозналост? Ко је? Откуда је? Како се зове? Пљуштала су питања, али дечак је тврдо ћутао. Шта и да им каже?

Сав у леденом зноју се пробуди. »Дошла вештица да се свети!« —промаче му кроз главу, али отишавши у школу, заборави и крабу и свој сан.

Хујао је ветар у његовом сну, ломили се таласи. Издалека чу како потопљени морнари зову у помоћ, и пробуди се сав у зноју. »Можда би требало одустати од пловидбе?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Понекад је житеље ове улице пред зору, знала да пробуди нека врло архаична, слеђена тишина, и у дану који би наилазио оживљавале су приче, ко зна откуд ишчепркане.

И Стојан се осмехне па захвати из ћупа добру прегршт златника, затрпа их у бразду а ћуп сакрије. Затим пробуди Петра и каже му да је време смени.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо, тихо, тако срећан био, Да се твоје злато не пробуди! Зора ће нас разгонити брзо, Ал' ће остат' из цвећа, из била, Чиста душа око твоје душе, Чисто миље око твога миља“.

славуји: Жице преду Из свиленог гласа, Откали јој Дубак до појаса, Покрили јој И лице и груди, Да се моје Сунце не пробуди. Ј.

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

те јој н'јеме из мрачне утробе подјекнуше свемогућом славом; смрт из своје превјечне гробнице овај удар у њима пробуди.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Баците ђон његове подножице далеко, доле низ брег! Када се пробуди, мораће, вала, да рамље. А ви сви остали запамтите: Ко у школи не научи све што је потребно, тај ће рамљати целог свог

Оне прве припадају једној сасвим другој, потпуно изумрлој врсти. То сазнање пробуди у мени радозналост како ли су изгледале те и остале изумрле врсте животиња које су некад живеле на Земљи.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Наједном он се грчевито прући, крикну, пробуди и звераше, али ме не спази. и као збуњен и мучен сном који није упамтио он се избуљено загледа у зид па понова спусти

И наједном, нешто неизрециво свето, као да се нов, дубок, дотле скривен живот муњевито пробуди, ја осетих како све у мени процвета, проклија и закликта. Из цвећа око мене полетеше два лептира.

од ватре лице и како се убрзано уздиже свилени покривач на њеним грудима, он је жудно дочекивао зору И очекивао да се пробуди да би се уверио да ли јој је мало, мало боље... Продирала је бледа светлост зоре кад се она пробудила.

Моји су нерви увек мирни, а то је најважније. И пробуди ли ме ноћу апотекарски помоћник, студент или официр, песмом или виолином, пред кућом лепотице проглашене зимус

и као стегао је чврсто ову четку и брише оне облине, и самога би себе избрисао да не постоји, кад га одједанпут трже и пробуди звоно станичнога вратара који је скори полазак воза објављивао. Дограбио је Митар куфер и буновно појурио ка перону.

се уверио да је заспала, ја је обгрлих својом десном руком, тврдо решен да тако останем отворених очију све док се не пробуди, посматрајући њено лице анђела, у које сам се малочас једва усудио да погледам.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

претворно безазленог трсковог скровишта, него је подигао трсковачу увис и навукао боље завјесу, да ме рано сунце не пробуди.

Готово махом се побољеше. Једни добију упалу поребрице, другима се пробуди реуматизам, а сви прокашљаше и промукоше. Жене су наочиглед ружњеле и мршавиле мучене цријевним катарима и проливима.

наставника и на пристојнијем клавиру изгледало је неумјесно, па и недоликујуће, кадро само да у дјетету прерано пробуди нездраву претенциозност.

У нама се пробуди оно задријемало панично осјећање времена из дјетињских огњица, осјећање његове скупе неповратности, његове стравичне

” Узимљем чисту марамицу, опрезно му приступам и тарем му зној са чела. Он се трзне, а ја одмах устукнем: ако се пробуди, грмаљ каква га је бог дао, још ће помислити да сам какав хомосексуалац! Касније му је порасла врућица.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица се прену. Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору. Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи

Где вам је ћато? — Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.

« Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем.

Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта. Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.

Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол... Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених,

Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу. Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.

Хоћу да ти предам Ђурицу. — Чудо то ?.. Ти живиш са њим. — Казаћу ти на само све... — Добро. Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре. Нека се живо обуку и нек спреме коње. С оружјем... знаш. А ти, Станка, ходи овамо.

Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. — А како ћеш ти ? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима... Умеш ли јахати?

У исти мах зачу се неки узвик споља. Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: — Пазите! Жена се пробуди, за њом и деца... Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

и пребијен, гладан и прегладан, сави се па малко онако уморан заспа, ама када по њему почеше цријева крчати и гудјети, пробуди се. Тад се тек сјети прстена, па га принесе к ватри, а два Арапа па преда њ: — Шта заповиједаш, господару?

Поврати се сад да буди сина, кад погледа око њега чудо и захиру, пробуди га, па му рече: — А шта је ово, синко? — Ето видиш, мати, то сам ти стекао за коња.

Ту се они поклоне и оду, а он са матером заноћи у својој малој кућици, а кад се пробуди, има шта и видјети: као што је год наредио, све онако учињено, па још и њега и матер му пренијели, а он нити је шта

Она ти тако лети, док долетише код цара, те му бака претеслими кћер и узе бакшиш. Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема.

се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.

Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам

Устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је? Јесу ли долазиле?

И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јецy ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још и сутра

С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а ца рев се син пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла

Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама.

Утом сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди, а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И њени су врти Умрли, да нико сад их не пробуди. А већ у тој земљи где је било цвеће, Живела је она, и младост, и дуга: А већ у тој земљи овладала туга, И уместо

Ветрић се још пео, По завеси игра сам у своме ору; Док напољу сутон већ постаје бео, И пет'о се мучи да пробуди зору. Г. Ходи. Остави све што је за нама.

Свирала је. И таласи звука Продираху тамом и животом: Пробуди се свет рођених мука И болова; потом Душе наше Заплакаше За срећом сиротом. Душе наше Заплакаше И плакаше. Да ли дуго?

Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет; И знамо, радост не може да се пробуди, Опао цвет. СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и мртвило гробно, Мир и

стара, Да се народ листом за оружје хвата, Испод трулог царства да изведе брата, У мртва огњишта да унесе жара, Да пробуди звона с умрлих звонара!

Жељан сам осмејка ма и лажан био! Само нек се младост пробуди и крене, И остави места што их рад покрио. Тражих негда људе — волео сам жене.

Пролећна песма свуда се вије, Као молитва, из наших груди За браћу, коју још ропство крије И за Србију да се пробуди. Пролећна песма свуда се вије. 1912.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

да је, после свега, Американац Франклин ипак паметнији од свих мудраца у Идвору и прећутно одобравање мога оца, пробуди у мени живи интерес за Америку Линколн и Франклин били су прва два имена с којима су били повезани моји први појмови о

На ово велики жупан рече: - Али је могуће и да се угарска круна, која уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то што сте рекли потврђује обавештења која

На ово велики жупан рече: - Али је могуће и да се угарска круна, која уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то што сте рекли потврђује обавештења која

Ћипико, Иво - Приповетке

А једне вечери, обасјане месечином, нашавши је саму код оваца на ражену стрншту, треном пробуди се у њему стара, успавана жеља за њом. — Сама си код оваца? — вели јој и чуди се своме узбуђењу. —Да, сама...

Иза подне довуче се уморан и слаб у хлад да опочине, а кад га, око две уре, Лазо хтеде да пробуди, пренерази се видевши га где лежи блед, затворених очију, а капци му модре се.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Главни јунак двоструко сања. А када се збиља пробуди, пред собом види - место Чарнојевића , од ког ни трага нема - сестру у краковској болници, и чује како га прекорева:

неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.

И, у њему, звезду”. 237 Када се, међутим, главни јунак сасвим пробуди и изађе из кућерка на обали Дунава, где је провео последњу ноћ с госпожом Дафином, плави круг и звезда нестају из

246 Једном се главни јунак прво пробуди, искочи из постеље, па онда одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута, скаче по земљи и на крају га жена облачи, а

Све што се потом између њих збива, прескочено је. Прескочена је цела разблудна ноћ. Тек ујутру, кад се пробуди, Дафина ће почети да се присећа, и тиме нам открива поједине детаље.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— А то песник само тренô: Сном отишô с овог света — Пробуди се, а пред њиме Ова песма, тек почета. Хвата санак, санак бежи, У недоглед пред њим хита. Таре очи — а све празно.

Краков, Станислав - КРИЛА

Командант је наредио да се уз школу, а ту је становао, ископа заклон, и да се у зору пробуди. Потом је опрао хладном водом ноге, и опет легао у кревет са даскалицом. Потом је одједном зажмурео и захркао.

Бугари... И у густој сенци поспалих храстова дуга сенка замлатара очајно рукама. Цела падина оживе, пробуди се. Зазвеча оружје. Уздрхтале сенке питале су: — Шта је, шта је? Полурасклопљене очи тражиле су туђинце у тами.

Петровић, Растко - АФРИКА

У пола седам улази мој бој да ме пробуди. Не питајући ништа, и вештије но што бих то чинио сâм, он скупља и пакује моје ствари, сређује сапуне и бријаче.

Догодило се да се мој сусед пробуди, да примети да се ја користим његовом топлотом, да сам му можда сметао, па ипак он није хтео да ме лиши тог последњег

Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава. Он се за тренутак само пробуди кад уђем, и кад му кажем да сам видео целу свадбу, и да сам радостан што живим, он ми кратко одговара: „Утолико боље!

Када сам се опет пробудио, јутро беше увелико. Оно је носило пријатно изненађење које човек има када се пробуди у новоме пределу или соби, чије појединости није довољно упознао вече раније.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Наш се шанац заори громовитим ура а мене ово yпа чисто као да пробуди из неког тешког сна. »Ура«... први је јуриш срећно одбијен. Ово је било у три часа по подне.

Рекло му се да не пуца, да не пробуди ђенерала, па це човек послужио хладним оружјем. Мало доцније пронесоше једнога рањеног војника. Шта је?

Тренутак у коме плане револуција то је увек тренутак где се у масе народа наједанпут пробуди дуго гњечени и дављени оцећај правичности, који као да не може никад бити потпуно угушен ни у једном човеку.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ИX Рузмарине, не мириши туди, Да се моје злато не пробуди, Само цвати на дикини врати, — Дођу л’ свати, ти ћеш мирисати.

Жице преду Од свилена гласа, Откали јој Дувак до појаса, Покрили јој И лице и груди, Да се моје Сунце не пробуди.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

И душа ми је била заспала. Напоменуо сам поднареднику да води рачуна кад чета пође, и да ме тада пробуди. Онда сам зашао иза једне стене и легао. Кроз сан сам осећао како ми сунце блешти у очи. Тргао сам се.

и извади гомилу изгужваних француских банктона, па се опет наслони на стену и жмурећи рече ми: — Ако што дође... пробуди ме — и заспа. — Л’інфірміер — викну Влајко. — Меттез моі л’ореіллер ѕоуѕ мон доѕ.

Овако, убио сам га... Или би он убио мене. Али је требало да дође она страшна ноћ па да се у многих људи пробуди савест њихова... Слушај шта ћу ти рећи. Ти си артиљерац и не знаш можда.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди и Сербље возбуди! Ти воздвигни твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно

Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Спомени се, мати наша, твоје перве славе, Твојих враждебника ти посрами главе!

Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Теби сам помаже небесна воља, И сад ти се показује судбина боља, Сви ближњи твоји теби добра желе И

Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Востани, Сербије! Мати наша мила! И постани опет што си прије била!

Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Босна, сестра твоја, на тебе гледа, И не жели теби никакова вреда.

Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Херцегова земља и Чернаја Гора, Далеке државе, и острови, мора, Сви теби помоћ небесну желе Све

Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! 1804. Доситеј Обрадовић ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ РУСКА ЗИМА Листопада седмог, навечер,

Плашити се, ако прођем кад одбира цв'јеће, Ни срдити, да не прене, она на ме неће; Више пута нек' се шумом мимогред пробуди, — То ће дати да о мени све то блаже суди; Нек' ме свиди и зажели да ме дуже гледи, Ја ћу проћи, као невјешт, шта се

Мудро гледај, и причекај док се не пробуди, Кад се прене, уклони се — стидљиве је ћуди. Нађеш ли ју код прозора, поклон витким стасом Учини јој, — проговори к

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А усхте л’ само да се насмеје — Да те оживи, да те пробуди, Пољупцем да те опет залуди! ВУЈО: Млада је, па се и набијели... КАП.

ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ и то сан? Сневам ли ја? Ох, ако сневам, де, пробуди ме! Звизни, о Ђурђе!... Потреси мозак Звиждања свога писком несносном, Па ако и тад разум сањиви Не хтедне јаву

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Заспао је, да се никад не пробуди. Мало срце, пуно велике, дјетињске љубави, препукло је од преголеме жалости за својим Јабом.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј. После постане

После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу. Бели се постеља му. Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена,

Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби.

Ћипико, Иво - Пауци

Нашавши говеда и кобилу, сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином. Сјутрадан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику да још у планини остане. Дуг је дан, стићи ће и кући.

Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом. Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.

Но залуду... И уто, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше. —Раде, зар си будан? — упита га жена. —Будан...

Када дођете, све ћете сазнати. Хоћу да вас изненадим”, дода при крају писма. Затајана слутња пробуди се и заокупи га. Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења.

У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.

До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „ Јер је велико милосрђе његово!” Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене. Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

месеца и првог бледила на истоку изгледало као призор из неког ужасног, грозничавог сна из кога човек никако да се пробуди. У зору су лица људи била жута попут иловаче. Матија Цели дан се народ скупљао око срушене звонаре као око чуда.

Извлачила би се, тако, Мара ноћу из постеље, пазећи да не пробуди четворо ситне дечице и мужа Букару, излазила напоље где би је чекао Дадара под раскрошњеним дудом и бацала му се у

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И блаженим миомиром Успаваће твоје груди И сневаћеш, - Док те звоно Смртном песмом не пробуди. 1881. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак...

В Само кад прошлост пробуди се древна, И старе среће загреје ме жар, Очајне сузе помуте ми поглед, у души сине заборављен чар.

Госпођице лепе и госпође младе Представљаће голе нимфе и најаде. Та и сам ће Рудник, кад га смеј пробуди, Од силнога смеја да развали груди. За весеље такво и за љубав њину, Сам начелник пристô да представља свињу.

“ И затим кô звук, кô мирис ишчезе у ноћној тами; Кмет, опет, с кметицом својом осташе у соби сами, Но кмет се пробуди ипак. Речи га коснуше ове; Побожан будући здраво, радо је толковô снове, Но смисô овде је јасан.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

опкољена кором леда дебелом две хиљаде метара, продужила свој пут по васиони као огромно зрно града, а да се на њој не пробуди никада дах живота. Но Земља се није смрзла, јер су је загревали Сунчеви зраци. Царство Сунца завладало је на њој.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

А ја ћу певати: Мило моје село, Буди ми весело! РАНО РАНИ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Пробуди се утри очи Из постеље меке скочи, ластавице миле тице Већ цвркућу летимице.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН (пошто виде да је Ташана готово заспала, пушта јој руку, и, да је не пробуди, полако, нежно оставља је; али, дижући руку, коју је Ташана држала и на коју је главу наслањала, и бришући њоме чело,

жиж! хоће Парапута да изгори!« А нико не сме да му приђе. Нико да га умири, док се она, хаџика, горе не пробуди и не сиђе, и само она сме да му приђе и да га умири.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сагне се мајстор Коста да скупи и к себи тргне стазице, али како коју дирне, она, као трула, отпадне. Пробуди се човек, протрља чело, гутне мало воде, заспи, и опет сан.

човек с планине, тек она стрча доле, отвори вратанца у капији, увуче унутра и младиће и чувара с псом и врећом, пробуди једно млађе, и дочекаше зору у расположењу које је тешко описати, које се као сан доживљује, и као сан само и остаје.

— Ја се осећам боље. Причекајте док се дигнем. — Павле је доиста све мање кашљао, али све више спавао. Кад се пробуди, чита писма, гледа слике, гледа се у огледалцету и радује се што се на лику више не појављују нове ранице.

Потрајао је тај немушти комшилук око годину дана. Једне ноћи чу се лупање и викање споља и мртва тишина изнутра. Пробуди полиција Саву. — Можете ли ви, комшилук, некога да узовете?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

гледаше; потом помисли да је боље на јави му што има казати, и метне руку (ја управо, госпоже, не знам гди) да га пробуди, које би и учинила да јој није у исто магновеније старац на памет пао, који, као што је њојзи достовјерно познато,

Девојка пак изучивши одавно правила доброг тона, закључи не кварити му санак, и чекати док се не пробуди; било то до ког му драго доба.

Тек што се тако сасвим изравна, и Роман се пробуди, не мало дивећи се овом чрезвичајном посештенију, почем очи протре. Но наша лепотица не задржавајући га дуго у

— Но бацимо, љубезни моји читатељи, плачевни взор на бедну нашу Аријадну — како јој буде кад се пробуди и њега код себе не напипа? Но она се утеши мислећи да ће се скоро вратити.

Најпосле се госпоја Судбина, која је ту на Олимпу спавала, пробуди, провири у неглиже кроз пенџер и видећи очајаније ове бедне страдалнице: »Шта је то?« викне.

« »О, блажено, преблажено створење!« возопи Роман, и утом се пробуди. Тко неће веровати да је горе описани сан на њега особито дејствовао?

оћеју ли се удати, и чисто је уском неком путањом јашећи задремао, кад наједанпут особити неки с леве стране шум њега пробуди и вниманије његово на себе обрати.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

из круга у круг СМРТ ЦРНОГА БОРБА На спавању му одсекли главу Однели је у град цара пса И бацили је пашчади Када се пробуди поћи ће по њу Са црном марамом у левој И црном ружом у десној руци У сусрет ће му изићи Курјаци његови на црним

укрштеним црним фрулама Везаним црном косом удовица Глава ће му сијати Крунисана црним зрацима Црнога сунца Када се пробуди ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ Светозару Бркићу Заменило си нам окати сунцокрет Слепим каменом нелицем својим И шта сад

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Причекај док ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива

Затим се пробуди, погођен од удара Место утроба да га обвија, ето судар: Тешка мисао, тек довршена у његовој глави, Стаде да, недоношљив

Само заспим: труљење по телу разиђе, Последња снага на живот упне се да ме пробуди; И дуго чезнем да светлост у мене наиђе, Разједињења збрише кроз главу и кроз груди: Страшна главобоља и умор над

завршити најзад сељење: Мољах га да не одмиче се, вече то, од мог спавања, Па ако примети плавило лица, сам ме пробуди; Не помогне ли глас му знан, страшна ће можда шибања: Јер жудим (ако оздравим) да видим Је још једном како руди.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

чијим недрима, као у дворцима од кристала, спавају бели медведи и виле сребрних коса, чекајући поларну светлост да их пробуди. Та светлост подсећа на бљесак дуге, на тихи и тужни сјај месеца. Више од свега мали сунцокрет волео је ноћ!

Тихо, сасвим тихо пролазио је кроз уснуле редове сунцокрета. Мали сунцокрет је бдио, узалуд покушавајући да пробуди браћу. Звездане стазе неба нису их занимале. Нису могли ни да замисле јабуку месеца окачену о највиши јаблан.

Од разочарења, од ужаса жена крикну и пробуди се. Низ образ јој је клизила суза. Она подиже руку да је обрише, кад некакав танушни глас рече: — Пусти ме, сам ћу!

Дуго у ноћи остајао је будан следећи ход месеца и снено шапутање звезда. Ујутро, зато, није могао да се пробуди. — Осим тога што је бео, он је и лењ! — прекорно рече Поглавица мрављег племена, а Белкова мајка поцрвене.

»Победила сам!« помисли река. »Победила!« - од радости у себи скочи, у истом се часу пробуди Белутак па рече: — Ниси! И нећеш! — Ах, кад те треснем!

Тек у зору четвртог дана реши се младић да га пробуди. Али, само што дотаче његово раме — старац се претвори у прамен дима, а ватра у земљу утону, као да је није ни било.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Сваки час улази Стана и, на прстима, да га не пробуди, сагиње се над Стојаном, ослушкује како дише. СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме Стојаново чело, тихо га

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва!

Снеси ми сунца и пробуди чесме Сокова младих, као стабло срча Снажан да будем. О, запјевај пјесме Миле и топле кô јутро што стрча Стрменом

слатки греје, Што ми сву памет и целе трза груди, И док ме она гледаше строго и чудно, Но ипак тако љупко, ја се пробуди'. 61 Поноћ је била нема и као лед; Ја тугујући по гори лутô сам блед.

Тад се ране отворише, А из чела и из груди Пљусну поток вреле крви. Ја се тргох и пробуди'. 65 Старе, пакосне песме И снове зле и худе Ход'те да сахранимо; Но ковчег нек велик буде.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

икона светога Јована, крсно име Мусића Стевана; прислони га уз господског двора, па се шеће горе на чардаке, да пробуди господара свога.

Рђом капô док му је колена!“ Па ја не смем невере чинити господару и моме и твоме.“ Већ ушета у чардаке горње, па пробуди господара свога: „Устаните, драги господару, јесте нама путовати време“.

широкијем, те опази Краљевића Марка, свако мисли да ту спава Марко, око њега далеко облази, јер се боји да га не пробуди.

свезан, Стојан оде у равне Котаре, и одведе Туркињу ђевојку, покрсти је и вјенча је за се, па је љуби кад гођ се пробуди.

Кад је било сунце на заходу, ал’ говори госпа бановица: „О Кумрија, моја робињице, пробуди ми два нејака сина, да ми ђецу сунце не залази“. Кад Кумрија открила бешику, она врисну како љута гуја.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ама Сампсон то дочу, пробуди се иза сна, скочи јуначки и подвикну: бре, бери мејдан! Не даде им се у руке. И ништа му не могоше учинити, ако и

А он је запита: — А зна ли, рече, тебе цар? И она му рече: — И врло ме познаје. И кад се пробуди, не може да се домисли какав му је то сан био дошао, и што ли од тога хоће да изађе, на смрт ли, на живот ли.

Кад ли се пробуди, ал' он рђа и чађа, го, опуцат, гладан, жедан ка и био! БАЧКА КОМЕДИЈА Што је хвајда од скупих цифрастих софри,

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а утом се и пробуди... Беше гола вода... Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе и не вероваше

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности