Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ итд. Здравице су настале из паганског обреда и представљају развијену говорну творевину у стиху или ратничкој прози. Оне се најчешће свечано изговарају при напијању на слави, о Божићу и свадби.
За ове приче с правом је речено да су узор народног јунака у прози. У њима се не налази само закопано благо, драго камење и чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне, живописне
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Онамо, у лирској прози која има детињство као узор и меру, све је отменост, смерност, недореченост мудрост; овамо, плиткости и вулгарности
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
По садржају то је био сасвим модеран часопис, за поуку и забаву, у стиху и прози, са прегледом нових књига српских. Лист је био уређен по угледу на Ежемъсячныя Сочинения, »први учено-књижевни часопис
Његове периодичне реченице су каткада неразумљиве. Интерпункција му није увек сигурна. Он је писао у стиху и у прози. Он воли поезију и на једном месту вели: »Мени су на сваком језику стихови мили.
Грујић је доста писао у прози. Против Вука Караџића, који је без одобрења Синода издао 1847. свој превод Новог завјета, он је написао полемичке
Од скупљања народних умотворина у стиху природно је прешао на скупљање народних умотворина у прози. По савету Јакова Грима, који је са својим братом од 1812.
Он је у том послу био врло плодан, али и једнолико развучен. Сличне покушаје чинио је у прози. Подражавајући народно приповедање, у чистом и књижевном језику, он је описивао народни и хајдучки живот у Босни, или
83 Последњих година живота почео је преводити у прози Илијаду. Јоксим Новић Оточанин је једна од најромантичнијих личности српске књижевности.
јуна 1904. године. ЊЕГОВЕ КЊИГЕ. — Он је врло мало радио у прози: неколико приповедака, од којих је најпознатија песничка легенда Видосава Бранковић (1860), и популарни шаљив комадић
Поред мањих ствари преводи и веће спевове, Арања Толдију (1858) и Толдијину старост и, делимично у стиху, остало у прози и у изводу, Толдијину љубав (1896), као и Отму Мурањ-града (1878).
Он је више писао у прози но у стиху, и за собом је оставио више приповедака но многи други српски писци који су се само приповетком бавили.
могу се поделити на чисто романтичарске приповетке, које су поетизовања прошлости и садашњости, у ствари поеме у прози, писане у слободном стиху, и на приповетке романтичарске у основу, али у којима се осећа нов реалистички дух, у којима
И зато он није дао стварну слику српских села око 1860, но идилично-епске спевове у прози. Велики родољуб, уверен да су ратови око 1875—1878.
по непосредном знању народног језика и по уношењу фолклорног елемента, Љубиша је био јако цењен и назван »Његошем у прози«.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народног језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане у ове
Упоредимо ли то са савременим настојањима у нашој, и светској, уметничкој прози; са експериментима савлађивања времена и простора, сажимањем инстинката, а нарочито са настојањима да се из људске
Лалић, Иван В. - ПИСМО
иза пламенога мача; Ана, кнегиња ограде балкона Над језером, у чипки пузавице, Ана у пени чипке свог жипона, Брбљавој прози своје реченице — Случајности се у сећање слежу Ко шећер на дно неопране чаше; Ситнице само чине равнотежу Том убрзању
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Осим тога, зна се и за специјалне песме тзв. „напитнице“ и „почашнице“ у стиху; у прози пак у вези са напијањем уобичајени су нарочити поздрави и благослови у облику здравица.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народнога језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане и ове
Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народнога језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане и ове
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и опат Коањар то су два брат од којих је првог опевао Ростан у стиху, а другог Анатол Франс, својим сјајним стилом, у прози. Бар мени се тако чини.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Моја словенска чежња да сазнам шта је то пара, била је ускоро испуњена када сам прочитао једну песму у прози која објашњава суштину топлоте. Али о томе касније.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сетимо се само како се о Попиној и о Матићевој поезији озбиљно и са мериторнога места говорило као о бизарној прози или срачунатоме шокирању читаоца.
Осећа се то код многих наших писаца, особито у прози. Синтакса усменог излагања, у којој прозодија (уз пратилачке парајезичке елементе) има улогу коју ће касније добити
Војислав Илић се налази на самој граници када је романтизам – а у прози реализам – сменила наша модерна. Његова поезија код нас заузима књижевноисторијско место правог парнасовства, иза чега
Али код Дучића – што мало ко запажа – исте особине има и реченица у путописној и медитативној прози: звучна, мелодична, дисциплиновано вођена и пажљиво склопљена.
Зато иза свих прича које у његовој прози налазимо, можемо дослутити древни мит о борби између светлости и таме, добра и зла.
Ми их чак доста лако откривамо, зато што их има свуда: у поезији, прози и есејима. Довољно је навести из приповетке само једну малу митолошку слику младића који чамцем одлази да довезе
Књижевност, у принципу, употребљава језик у целоме његовом дијапазону, али се његова употреба у прози и у стиху по много чему битном разликује.
Зато се и дешава да се општа и конвенционализована стиховна форма не мења а стих ипак звучи различито. Укратко, у прози је реч целовита, јер у принципу овде језик функционише у свој својој комуникационосоцијалној хијерархији.
Али, изгледа да се једна општа оцена с извесном сигурношћу може дати: наша се књижевност, у прози као и у поезији, тек у ХХ веку почела паралелно или сустопице развијати с водећим европским књижевностима.
За разлику од Андрића, Милош Црњански је с подједнаком лакоћом писао у стиху и прози, па је тешко рећи да ли је значајнији као песник или као аутор романа као што су Дневник о Чарнојевићу и Сеобе, јер је
Окреће се слика света, смелије но икад у нашој прози, а при томе добија час инфантилне, час магичне, а често и ироничне, саркастичне преливе.
Због тога су поједина места у његовој прози и неке песме остајали тамни, па и неразумљиви. Навешћу само један пример.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Црњанског, али и уопште у српској књижевности, крунисана управо Сеобама, које је песник Милан Дединац назвао „поемом у прози”, наспрам Стражилова, које је „поема у стиху”.
Станковићевој првој замисли да напише нешто дужу приповетку под насловом Нечиста крв била садржана теза - у књижевној прози крајем XИX века прилично помодна - о психофизиолошком изрођавању, и то на двама породичним стаблима, укрштеним у
па до данас40 - с оне стране с које се по нашем мишљењу пре прикрива него што се открива њена чисто књижевна улога у прози.
У прози пак, особито тамо где се у ауторово име говори, чини се да нема посредовања - јер аутор је што и писац!41 Из тог су нер
47 А као у лирици, тако је - кад на широкоме плану гледамо - уопште у српској књижевности. По аналогији, дакле, и у прози.
не оно што се из данашње перспективе тако јасно види: да се Станковић спонтано служио поступком који се у модерној прози широко примењује.
И то је у Нечистој крви доста очигледно; може се навести већи број примера. Али што је још занимљивије, и што је у прози ређа појава, то је да лик добија чулне утиске у које је писац успео „урачунати” и положај тела у простору.
Улед тога и долази до чудноватога еротског удвајања какво ни раније ни касније не налазимо у српској прози: „И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено 'двогубо', када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као
Јер у прози Милоша Црњанског често долази до готово невидљивог прелаза са једног плана приповедања на други; ауторов говор није
текст у стиху - будући да је рашчлањен на сличне или исте стиховне јединице - у начелу строже организован од текста у прози.
Очигледно је да се тамо као и овде - у прози једнако као и у стиху - примењује истородан поступак рашчлањавања. Разлика може постојати, и постоји, у степену: стих
посебна група ограничења, она која постоје код две основне врсте књижевних текстова: текст у стиху (поезија) и текст у прози (наративни текст) сваки за се даје предност једним могућностима избора и употребе језичких средстава, а неке друге
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Милица Стојадиновић Српкиња, представник новијих тежња, и која у својој нејакој прози има повремених тремолирања јеткости најразноврснијега порекла и узрока, има и песмицу по стилу и тенденцији сасвим
нема (песама); она је сва у прози.” Уместо Доситејеве песме, код Мармонтела има, само оволико: „Ил сембле, дисаит ла цхансон, qуе тоут се qуи
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Пред крај 19. века јавио се, прво у есејистичкој прози, тзв. београдски стил, чији су протагонисти били писци широке културе, одлични зналци многих језика и светске
Љубиша потиче с крајњег југа, из патријархалне приморске општине Паштровићи код Будве. Назван је "Његошем у прози" зато што је слично великом песнику приказивао народну историју и "начин живљења, мишљења, разговора" људи свог краја,
завој ишао је од спонтаног, фолклорно обојеног и уметнички недовољно организованог приповедања к модерној артистичкој прози у којој ништа није остављено случају и импровизацији.
Реалистички програм имао је много мање одјека у поезији него у прози. Једини истакнути песник тог раздобља, Војислав Илић (1862 - 1894), син Јована Илића, иако има доста заједничког са
Највеће домете остварио је у комедији, затим у хумористичкој прози. У својим великим комедијама (Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка, Покојник и др.
Њиме не пишу само књижевници. Подједнако га налазимо и у научној прози. Један од изразитијих представника је историчар Слободан Јовановић (1869-1958), који је само повремено разматрао
Томе је близак Петар Кочић (1877-1916), код кога је понекад тешко повући границу између песме у прози и приповетке (С планине и испод планине И-ИИИ, 1902-1905).
моје рођаке Марије право је ремек-дело, написао је у две драме у стиху (Међулушко благо, Ђурађ Бранковић) и једну у прози (Код "Вечите славине"), које се могу уврстити у врхунска драмска дела.
Д. Максимовић је несумњиво најпопуларнији српски песник 20. века. Ништа мање није популаран, али махом у прози Бранко Ћопић (1915-1984). Заједно с Д. Максимовић, он је најистакнутији дечји писац.
Булатовић, у ствари, започиње нову развојну етапу у српској прози. У поезији пак новом поколењу припада Иван В. Лалић (1931).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
сачињену за школске сврхе (Производи у стиховима издељени на „Песме“, „Басне“, „Искрице“, „Натписе“ и Производи у прози са поглављем „Школа и живот“).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Послао је Бранко и препис једне своје песме у прози, која се звала: С в е г а с а м ж е љ а н. Овај наслов је дирнуо Павла, али се убрзо уверио да је погрешно очекивао
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
лепих и врло глатких стихова, ко је тај који би се смео подухватити да научи напамет тај исти Карнов принцип, који у прози гласи овако: „Квадрат над једном страном троугла једнак је са збиром квадрата других двеју страна смањеним за
– Молим, не упадајте у реч! – протестује председник. – Будите парламентарни! – А он нека говори у прози – одговара Бора.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али те тенденције су очигледне и у лирској поезији и у прози. Оне су у књижевност могле долазити и посредним путем, из народних маса које су владајућу идеологију — бар делимично —