Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сељаци су вртели главом: „Не могу му ништа — рекоше — он је проклет; с њега најпре мора све комад по комад отпадати, па ће тек онда умрети“.
Сећај се, учо!... — Сад знам! — рече учитељ. — Ђоша, онај... Проклет, дабогда! А, ево, целу ми је старост својим неваљалим животом упрљао.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — ово се сваки дан чује, а мало ко паметнији бива. „Проклет час кад сам то рекао!“; „Да сам врат сломио кад сам на тај пут пошао!” - ево како млоге чујемо да говоре. А зашто?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И ако нас превариш те с њима не одеш, више ниси наш род; а бићеш проклет од свију Срба и од све сиротиње, аки нас не послушаш као што си рекао, кад смо те послали...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— милост андрак — ђаво, обешењак апарта — засебно, сем тога апелирати — жалити се вишем суду аратос ти било — проклет био, бестрага ти глава ардија — одаја иза дућана ардов — бачва асли — сасвим атер (хатер) — наклоност, обзир,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Добројутро моје!... Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!... Срећо моја!... И наједанпут старац занеме. Поглед му се укочи и заста на самим вратима...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А ко те тера? — Не тера ме нико, брате, али ће ме истерати, ако тако и даље радиш. То је занат од бога проклет! — Ама ја сам теби сто пута казао да ми не попујеш и да ми не слиниш без невоље!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ох, како је слатка била та крв. Ох, зашто си ме додирнуо? Нека је проклет онај тренутак кад си ми први пут прса притиснуо, кад ме је први пут твоја рука обухватила. Зашто си ме додирнуо?
— Ко му је отац, пита ме доктор, а ја му кажем бандист, господине, тамбур-мајстор у дивизији, проклет да је. „Е, вели, не ваља му отац ни две паре, није се владао као човек“. Знам, реко', и сама.
Како си могао? Зар толико ниси имао времена, мили, једно слово... — За то што сам проклет, драга. — А да је оно дошло? да ли замишљаш радост моју, срећу невиђену?
— Ја сам проклет, презри ме, драга. — Зашто да те презрем? Ја те обожавам. Зашто си то казао? Зашто се тако мучиш? То твоје лице,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар се сећао како му је Стритцески понављао, при растанку: „Лепићеш ти мене од блата, кад би то могао, проклет, да знаш, био!
Теодосије - ЖИТИЈА
и утврдивши га молитвама и благословом, рече: — Који те благосиља нека је благословен, а који те проклињаше нека је проклет.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута егзекуција (лат.
Матавуљ, Симо - УСКОК
глас крви брата твојега виче са земље к мени. И зато да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твога из руке твоје!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Тако ви радите? Напоље из куће! ЖЕНА: Напоље! (Проводаџија побегне.) МУЖ: Проклет био кад је ступио на мој праг! ЖЕНА: Лепо ме је уредио! МУЖ: Тебе је уредио! ЖЕНА: Ни капу жени, о свете!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: (плаче): Опростите, господине, ми за те новине нисмо ништа знали; иначе проклет који не љуби свој народ! СМРДИЋ: Ми смо се справљали да довече славимо слободу.
Живила родољубица српска! СВИ: Живила! ЗЕЛЕНИЋКА: И сви мађарони с маџарским кокардама! ШЕРБУЛИЋ: Проклет Србин који се њима жели дичити! (Скида своју кокарду и баци је на земљу.) СМРДИЋ: И ја умем осећати шта је Српство.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Побисмо се и Турке узбисмо, Што могосмо, оно одбранисмо, Али Цвету, али злато твоје, Уграби нам пусти Радивоје, Проклет да је, догод света траје, Ова љута рана од њега је.“ То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти.
Из тебе нам гуја сину, По срцу нас верне шину! 13. Проклет био, докле био! А кад мро, не умро! Крвцу своју мрући пио! Сам себека врата кро!
76. Та шта има женска глава, Шта кром тога има ино? Та то јој је живот, слава, То свет цели, то једино — Проклет, проклет сваки био Ко јој срећу изгубио! 77. Кад га види, тада живи, Тад јој јарно сунце сјаје.
Та шта има женска глава, Шта кром тога има ино? Та то јој је живот, слава, То свет цели, то једино — Проклет, проклет сваки био Ко јој срећу изгубио! 77. Кад га види, тада живи, Тад јој јарно сунце сјаје.
“ — „Ти си био, ал' си курвић сада,“ Ја Огњану заче изненада, Иди мени испред ока, змијо, Брже иди, вавек проклет био!...“ „Ох, мој Рајко, збори, па ме чуј!...“ Аја опет ружи га и псуј!
Ко је жена нек узима прелу, Ја ћу богме ову пушку велу. Проклет био кога жене сплеле И јуначки мозак му занеле!“ Ово рече, зеленка ободе, Па ти пољем пред дружину оде.
се и Турке узбисмо И својштину своју одбранисмо, Само Цвету, само злато твоје Уграби нам клети Радивоје... Проклет био, куда год одио, Он нам Турке у срце пустио“... То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Завидећеш и неком сиромаху што има плаву закрпу, а ти немаш. Завидан ти је човек као проклет. Никад му ничег доста, никад срећан. (На сцену утрчава Суљо. Сви поскачу.) ЈУСУФ: Иду ли? СУЉО: Иду.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Остави се бога ти; та и код мога се оца тако радило, пак је било добро. МАКСИМ: Проклет био час, кад си ти ступила у моју кућу, то ја знам. ЈЕВРЕМ: Но, Максо, сад под приклад!
Жабе? (Пљује.) Ух, нећу моћи ништа ручати! ВЕЛИМИР: Зашто се не би јеле жабе? СТАНИЈА (лупа се у прси): Еј куку! Проклет био, који посла децу у црни Париз, те да опогане свет. ЉУБА: А какво је коњско месо, Велимире?
Куку мене, што ја видо, што ли ћу видети. 11. НЕША, ПРЕЂАШЊИ СТАНИЈА: Еј Нешо, проклет не био мајци, што учини од мене. НЕША: Што је, мајка? СТАНИЈА: Што ти мене доведе у Београд, што ме уби?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) ТРИФИЋ: Немој тако, душо, то није лепо. СУЛТАНА: А је ли лепо да напушташ служитеље на мене? Проклет и онај час кад сам те први пут видила. ТРИФИЋ: Али девојка ти није ништа скривила, брате!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Свако се прави слеп и луд, Следи свој след, једе свој мед. Проклет час кад у везу с њима ступих, Не има краја мојим мукама!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре! Ах мајко, ах курво! Ах отац, ах проклет... Ах! Зар ви, бре... А Софка је знала да то значи: Зар вама све | допуштано, ви све чинисте што хтедосте; своје
И само то. Ни ко проклет? Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Одмаздом Изиде нека грех свој плате!... И кад нас виде на сунцу што греје, — Проклет ко плаче и ко се насмеје! СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ Да ми је да видим зрак мистичне среће О којој снева младост и наш јад,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Мир — и на мјесто!“ загрми Владика дигнувши високо крст. „Проклет да је ко ме данас у свачем не послуша!“ Величанствен бијаше старац у томе часу.
Ајте сад у миру божијем! Проклет је ко уложи да се свети! Пратиће вас до куће два гласа; један ће опомињати вас, а други ове.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Клетва се изриче с негативном намером: да се коме зло деси. Највиши ступањ клетве је проклетство („Проклет да је ко је то учинио, да нема ничег живог од порода, ни од стоке, ни он ни ико његов“).
Погинуо без замјене! (значи: нејуначки, од женске руке, од коња или вола, или од грома). Проклет био и ко те родио! Рана те допала гдје ти мелем не требовао! Рђа те претуцала, као чавао на путу!
— проклет био! наопослом — унапредак нева — невеста (млада) непоменица — змија ни мукајет — нимало не обраћа пажње ницина —
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног.
Трипут је тај јадан и трипут проклет, когод да је, ко ово погази не позивајући се ни на шта. Ко би тако нешто учинио а да не буде после кривац?
Јер каже апостол: „Свако ко чини работу са усрдношћу, примиће награду отплате према труду“. (Еф. б, 8) И затим: „Проклет је човек који чини работу са леношћу!“ (Јер.
19, 15) и „Крв његова на нас и на децу нашу!“ (Мт. 27, 25); да се приброји њима. Јер он је трипут јадан и трипут проклет, ма ко био ако преступи ову заповест. Зато овим заповедамо како би се све неизмењено испунило и сачувало.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ако ли се усудиш зачинити сочивицу твоју са зејтином, проклет и анатема! Бре, буди ти паметан! Зашто проклет, и каква те је анатема нашла? „Што сам ти ја крив?
Ако ли се усудиш зачинити сочивицу твоју са зејтином, проклет и анатема! Бре, буди ти паметан! Зашто проклет, и каква те је анатема нашла? „Што сам ти ја крив? Тако су свети оци установили.” Иди ти збогом!
округло место у средини цркве анатема — проклетство Апелес — старогрчки сликар арамија — разбојник аратос — проклет аренда — закуп, најам архимандрит — први свештеник у манастиру архитектон — неимар, зидар аспида — змија Астреја
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Вра је јечао на кревету. Тетка се мало задржа, па их остави. Тада Брне поче своја нарицања: — Проклет бија дан у који сам се радија, кâ шта је рекâ праведни Јоб. Проклет човик који вирује човику, кâ што је јопет рекâ Јоб.
Тада Брне поче своја нарицања: — Проклет бија дан у који сам се радија, кâ шта је рекâ праведни Јоб. Проклет човик који вирује човику, кâ што је јопет рекâ Јоб. Тешко оному, који добра чини, кâ шта каже пук.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Јес’, бога ми, — вели Икета. — Како да нисам при себи? — Па како? Ма не може бити! Па ко преместио, проклет да је?! — салеће она, и већ не зна како да пита и да се у овом нечувеном чуду снађе. — Социјалисти — каже Икета.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Он је избраник, Син други, Бог га је хтео. Првог свет благослови, њега је проклео. Проклет је ето он, божји Син! А можда божји и није жи'ми Тек стави на се име к'о чин. А безумни народ и то му прими.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али, како је милостива, тако је и праведна! Тешко ономе који се отргне испод њених крила: проклет је! И наступиће судњи дан, дан страшни, и биће страдања и шкрипања зуби!... И горјећеш, гријешниче, огњем пакленим!
И загледа се у њене дубоке, огњевите очи .. . — Морача. проклет сам! Не могу без тебе.... Жена осјети његово меко, ћудљиво, разњежено драгање и помисли: „И у Страсну недељу не може
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
” ЖИВКА: Ју, ју, ју, ју, сад ће ме стрефити. Зет, зет, изетио се он дабогда никакав! Јаој, проклет био мајци и овога и онога света! Кућу ми оцрни, образ ми одузе, одузела му се дабогда рука којом је написао оно!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе је упропастио и судбину своје ћерке. Он није кажњен, него је, више од тога, проклет. Кажњена је хаџика Ташана у причи Парапута зато што се као удовица упустила у недопуштене односе са неким Маном, па
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим. Ето то је тај иза чијих леђа наста свет ко вечита завера и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Или, још црње, за живот само? ИСАК: Да! ГЛАВАШ: Баш као и ја... (Гласно.) Потурчен, можда?... Проклет несрећник!... ИСАК: Не кори, Станоје!... Ког беда рађа, бедно умире!
што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије, Макар у какву брљу бацају, Промене тражећ ћуди несташној... Проклет, бог дао!... (Почивка.) Радаче, слушај!... РАДАК: Чујем, Станоје!
А када сутра данак осване, Ти путуј даље!... Спаса остаје!... СТАНА: А с каквим правом, проклет човече, Отимаш мајци ћерку једину? ГЛАВАШ: Бошко ти јесте син, Ал’ Спаса кије кћи! СТАНА: Није ми кћи?
То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито! ГЛАВАШ: То беше Спаса!... СТАНА: Бог те убио! СПАСЕНИЈА: Ах! ГЛАВАШ: Па сад је водиш, Да са дивотом
Могу нам гости доћи однекуд, Па, бо’ме, гледај да је спремљено!... ЈАЊА (у себи): Ово је горак хлеб!... Проклет залогај Што га на дану човек данашњем Са знојем лица свог зарађује! Муселим једно, хајдуци друго!
(Пуца.) ЋЕРИМ (чује се споља): Проклет, дабогда! ИСАК (љуби цев): Е, бог да прости! Ћериме!... Ево Исака!... Ћериме! Паша те виче... Где су томруци?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нико не слуша, а сви резонирају. Проклети резонери! проклет час кад сам ступио на ову земљу, ја ћу ц yма сићи, ја ћу се убити... Комаров приђе Черњајеву и поче га успокојавати.
Алекса, зли, пакосни човече, три пут да си проклет зашто ме отрова оном страшном сумњом: да је, можда, мој Мита погинуо од братске српске руке, да га је убила пушка коју
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај! Ко би онамо ишô — презирућ Рођеног брата сузу, уздисај; Да на олтару лажи млетачке
Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај! Ко би онамо ишô — презирућ Рођеног брата сузу, уздисај; Да на олтару лажи млетачке Слободе српске оклоп
Нег’ ово троје... МИРА (кличе): Бабо, ах, бабо! РАДОШ: Ја немам деце!... Немам никога!... Богом сам проклет, немоћан, стар!... (Радош одлази. Мира пада у несвест.) БОГДАН: За њиме, Бошко! Станојло, брже идите!
Е ја ћу молит бога вишњега Да сваку капку црне жалости У грозну клетву мени претвори; Те ћу бар тако проклет судбину, Што ме у ову земљу доведе; Проклећу мајку, што ме ј’ родила, Проклећу све, и свет и дан, Кад сам га
КАП. ЂУРАШКО: На касапиште одоше, Где ће их стићи моја освета. (Катуновић пада рањен.) КАТУНОВИЋ: Проклет дабогда!... Ребра прожеже!... Ал’ нека тече крв!...
ха!... Проклет! (Рањен посрће.) КАП. ЂУРАШКО: Одлази сад! У царствà свога огњу вечитом Потражит пламен оживљавајућ, Да ти топлото
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О, Боже, дај им бар видети то, не она, не она, стопут проклет ја! МАРИНА ПЕСМА Јадна моја Мајко, камени, камени недужна!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И свест се Катону врати и крвца преста да тече, Он поглед обрати сину и сталним му гласом рече: „Нека је проклет и презрен лукави избраник рода, Што мирно пред собом гледа кад земљи мре слобода.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ко је, и шта је, побогу, онај у плавим наочарима? Чандрка по цео дан на оном точку као проклет. Удари киша, он не иде кући, него себе у точак завије у кабаницу, и шћућури се негде под стреју, као да куће и огњишта
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
мржњом: обоје небо мрзи, Планина нас, долина кичевска, и грло то, и гњат; И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет! Проклет!
проклет! Проклет! Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу, Не кидајући с уста мешину једа Прокључалу мишицу ти белу Ја сам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Као такво оружје служио је овај лик и у XВИ веку. И тада, као и раније, њега је пратила убитачна клетва: Проклет био и ко га родио! Проклето му племе и кољено!
Он остави спомен роду српском, да се прича н приповиједа док је људи и док је Косова. А што питаш за проклетог Вука, проклет био и ко га родио! Проклето му племе и кољено!
ј’ шатор црног Арапина, око њега зелена авлија, сва авлија главам’ накићена: ево нема још недеља дана како ј’ проклет Арап исекао седамдесет и седам јунака, Косоваца тужни ђувегија; Арап има четрдесет слугу, што чувају стражу око њега“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Из мрачне пустоши камених кула следи те и данас хладан дах давне клетве: — Проклет био издајица који је непријатеља пустио на тајна врата!