Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!... Немој да прокунем утробу која ме је носила!... Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Владика устаде, па приђе до под вијенац од гумна. Ђакон стаде мало иза њега. „Дошли сте да вас прокунем!“ рече старац. Као да гром пуче међу њих, тако их потресоше те ријечи. Сваки исправи главу; неки подигоше руке у вис.