Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном испод Чегана проломи се ватрени потоп. Шуме и јаруге оживеше, и стаде нешто кроз њих промицати. Светлуцали су бајонети и шлемови. — Наши, наши, — закликташе промукли гласови.
Ноћ је била хладна, пуна магле, а прве снежне пахуљице стадоше опет промицати. Око белих шатора на слабој светлости журНо се радило, јечало и издисало, а нови рањеници непрестано пристизаху и сви
Тице су имале црне крстове на крилима, н непрестано расле. Што већ Сергије не лети брже? Одједном нешто светло стаде промицати. У зраку се сплело безброј правих светлосних конаца. Апарат се немоћно тресао н споро бежао.