Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Махнуо човек руком и рекао: ето у том правцу! Промолих главу иза врзине и сада осматрам... Лево једна полусрушена кућа, испред мене забран, а десно нека свеже ископана земља.
Готово посрамљен што сам и толико чекао, скочим до митраљеза и, не размишљајући много, одмакнем циглу И готово промолих главу. — Назад! — викну неко и дохвати ме за косу.
По пуцњу пушака увиђам да сам већ близу рова. Промолих главу и угледах забран... Сретам ордонансе, а на једном углу, где је веће проширење, видим усправљена, крвава носила,