Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
једну граха дивијег, То ли украсит њиву плодови Што језгра свога храном питомом Султана леног трошан желудац И просијака гладне утробе Једнаком бригом вечно негују!... Дете ми враћај, вуче грабљиви! Ти си га заклô оштрим зубима!