Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Има ли који ђак међу вама? — Еве... овај, пружише деца прст на једнога. — Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ. Деца се зачудише.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И Љубиша тако исто, само очекиваше згодан тренутак да опали. Пружише се пушке и — тренуци се претворише у векове... Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и стаде.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. — Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Чекај само! Еј ти дугачки — викну он на укоченог Стрица — брзо донеси једну добру шибу! Саме од себе пружише се Стричеве ноге-дрвенлије и зачас изнесоше дјечака напоље из разреда.