Употреба речи пукнут у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Залелуја кућне душе мирис. За зрцалом гранчица од дренка. Голо тело - јабука руменка! Уздуж собе пукнут мограњ, гримиз. Руј-стидница зуји о вретену. Веје перје - зујац у рефрену. Залелуја кућне душе мирис.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

скела оправља, Један је чамац сасвим потопљен, Ено, Радаче, сам се увери: Из воде кљун му једва назиреш; А други пукнут до половине Три дана чека да се оправи. Бар да сам знао. РАДАК: Бар да си знао?...

РАДАК: Ја чамац хоћу: Главу ил’ чамац!... Или обоје! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Други је пукнут, Оправку чека већ трећи дан. РАДАК: Онај из воде лепо извади, Те га исполцем чисто испљускај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!

А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде! Даске су, видиш, саме иструхле; А онај пукнут, што је напољу, Њега су зимус санте разбиле, А њим сам ваше људе возио — Па јесам ли ја крив?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ја сам селе Деренчића бана, у мене је сарце од јунака; при ће пукнут у горици стине нег' у мене сарце дивојачко, — ти ми кажи од Удбине гласе: ал' је мени братац погинуо, ал' је јунак

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности