Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Ово ће ти бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад ме пусте из тавнице, и ја ћу за тобом...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и горе од прочих: што друге страсти имаду, по вишој части, свака своје време, подрже човека као нека врућичина, пак и пусте, имаду снагу своју и слабост, младост и старост, глад и ситост.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
То је овако било: Турци свежу мога оца и Бирчанина, а Милована Грбовића пусте. Кад почну везати мога оца, види он шта ће бити и рекне: „Је ли туна Јаков, да му нешто кажем?
Наши, који су знали гди је затворено око 60 Срба варошана и сељака, отрче, обију затвор и пусте да не погоре. Ко није погинуо или рањен, или не трчи унутра да пали и пљачка, но стоји на брду, као ја на брду код
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је уверен да ће га та путања извести на пут. И то га је веселило. Та, само да му се опростити ове пусте дубраве! Нису људи тако страшни! Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне...
Али не беше Станко него Маринко. Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко. Он рече да га пусте. По лицу Маринковом познало се да нешто има. – Шта је, Машо? – Добро је, драги ага! – А како је добро?
И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... А он је знао све.
А моја реч нека је и теби светиња!... Лазар једва дође себи. Он сад виде да је на гујиној рупи... Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... Станко га је гледао страшним погледом.
Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај... Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али кад глас стиже да умрије Ката, Млада удовица, вест бејаше кобна: Све улице беху пусте за по сата... И све покри туга и тишина гробна...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи! Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео? Зар да живим без ње, зар... Али један вијор! Па Станке се сећам!
Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући. Веле: морам учити француски да стигнем друге, итд.” Можете мислити како нам је било! Али шта ћемо?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру. Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.
еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина. То је оно што кажу: У град кад ’оћеш, а из града кад те пусте! Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се! Целог сам пута им’о с њим главобољу.
« и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи. Све јој то не поможе, увукоше је између Ниће боктера и Проке плајаша.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Знала је: да какав је он, па ако наиђе на какву добру кућу, где ће да га пусте у шталу и да му дају само по комад хлеба, да, какав је лењ, више отуда не би се ни вратио овамо, у град.
Па кад и мрак, ноћ падне, ни тада се не умара ни смирује. Онда иде из вароши у крајње, пусте улице, у њиве, винограде и тамо сам пева, лута... — — — — — — — — — — — — — И кад није пијан опет лута.
Африка
Обале Сенегала нагло се приближише; пусте тешке обале са баобабима погдегде, Баобаб, дрво кратко, дебело, чворновато, скоро сасвим безлисно, са великим тамним
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу
Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или ретко беле, које задеси наш удес.
СА ЦРНИМ НОСАЧИМА КРОЗ САВАНУ ЗВЕРИЊА, ЈЕДНО ДРУГО УЗБУДЉИВО НЕБО НАД НАМА Тако стижемо у Ђавалу. Кампман, пусте колибе; ноћ над селом.
Нигде прозора, нигде крова, нигде дрвета; саме пусте терасе од црвеног блата. Кроз сред града, између она два брега на којима се простире Бобо, сасвим пред нашим ногама
То је крај великога звериња. Мало доцније, на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте просторе обрасле биљем ништа не дели, Фонтен тврди за две сиве животиње, које нестају у трави, да су лавови.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павлу се чинило да чак чује, као неку грмљавину, у даљини, Трифунове војнике. Или да их пусте у далеку Росију, или да се врате у Турке. Али неће у јобађе и неће у наполичаре.
Темишварски Банат био је опустео при повлачењу Турака. Остала су била, за њима, попаљена села. Пусте пустаре. Било је решено да се на те пусте земље населе Лоренци и Швабе, који су напуштали своје земље, дуж Рајне,
Остала су била, за њима, попаљена села. Пусте пустаре. Било је решено да се на те пусте земље населе Лоренци и Швабе, који су напуштали своје земље, дуж Рајне, опустошене у ратовима са Францезима.
Њега су, кажу, у детињству ушкопили, али капетан је задриго. Удовци су, после дужег удовиштва, као ајгири, кад их пусте на зелену траву. Павле је црвенео и беснео. А ди Ронкали га је тешио, да мајора Божича не треба озбиљно узимати.
Требао би већ да зна да госпоже вијенске, којима је муж остарио, не воле да свог курмахера пусте, далеко. Воле да је увек близу. А не да оде далеко, да се смрзне у снегу Москаља. Међутим, сад бар знају, на чему су.
Кад је командант Титела, Пана Божич – пре четрдесет и осам година – пошто је узалуд ишао у Беч, да измоли да пусте из ареста грофа Ђурђа Бранковича – отишао Петру Великом.
Исаковичи су били навикли, по сирмијском, хусарском, обичају, да пусте да им се сабље по калдрми вуку, па их је тај звек, домаћи, развеселио. Витковичи су имали лепу команду.
Покупио се, и вратио, пешице, у своју, то јест, Жолобова, кућу. Пролазећи, те ноћи, на повратку кући, кроз пусте улице Подоља, у провидном мраку, Исакович би, кад би дигао главу, небу, чуо, у сећању, сребрни смех Теклин, као неки
стигне, пре него што оде у Бахмут, на насеље – а зна да су други његови сународници стигли до ње – да неће да га пусте у аудијенцију, до царице, било је, за Исаковича, највеће разочарање, и жалост, на том путу, до Росије.
Стоји пред њом, којој, да га пусте, беше толико молио. Крај свега тога што су његова румена уста имала неку горку црту, а слепоочнице почеле да седе,
Теодосије - ЖИТИЈА
А он, налазећи иx пусте и немоћне, разараше их. И све што се догађало од Бога биваше. и дође са многим силама, као негда Синахерим на Божји
А пре тога, пошто су се Готи осилили и пошто су многе грчке градове, као што рекосмо, нашли пусте и беспомоћне и заузевши држаху их, смештени и по градовима у околини Солуна, и Охрид држећи, благочастиви Стефан
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У долинама Топлице, Косанице и Пусте реке преовлађују досељеници из Црне Горе и Херцеговине, затим из Метохије и са Косова.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Била је још при свести и шапутала је да је пусте, јер ионако више ништа није важно. - Пустите ме, пустите ме, људи! - мицала је уснама и онда кад је неко запливавши
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Знаш да је штатаријум? Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Око седам сати заиска да одгрну завесе и да пусте унутра ваздух летњег вечера, у ком се стишаваше напољу све, и лађе, и стада, и дуги редови товара, што су пристизали и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Хомољу сељаци обично чувају кошуљицу док дете не напуни годину дана, а онда је пусте низ поток или реку. Ако, пак, пре овог времена кошуљицу изгубе или је неко украде, верују да онда дете неће живети.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако се ни госпођи царици не усхита да се каменом на грешницу баци, нека зажмуре страже и џелати, нека пусте да осуђена бежи куда је воде кораци, нека нико не трчи да је врати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
лепих и удобних ствари за око, добро је што сам ту, а не негде горе у копну, где је сада прашњаво и знојаво, улице пусте, а свет куња иза спуштених ролетни, добро је, ипак је добро што сам овде!
непрестано с њима«, мислио је, »али бар су учтиви, а то је ипак нешто, свеједно што иза њиховог кежења нема ничега сем пусте земље господина Томаса Стернса Елиота.« – О, баш дивно што сте овде! Морамо да се нађемо, важи? – Свакако, свакако..
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Црмница вам вином рађа, али га Катуњани пију; Црмница вам воћем рађа, али се други њим сладе! Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљак!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
На 100.000 душа, под водством пећког патријарха Арсенија ИИИ Црнојевића, пређе у Угарску, у плодне и пусте равнице са којих се раније било разбегло мађарско становништво.
и да говори како нико не говори, да што више запрепасти обичне људе у презреном табору филистара, тај коров пусте реторике и махните екстраваганције угушио је неколико цветића поезије који су били никли из његове душе.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. Учитељ рече још неколико речи, па заврши.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сунце грану, Светли с' гора и долина, А путнику душа плану, Па закликта од милина: „Ој сунашце што разгониш Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо штоно рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице,
Ето језде и зборе о Гојку — Да л' ће са њим по Цвету девојку, Спремили се, па од пусте жеље Похитали њему на весеље?
Хај Србиња, хај пусте жестине, Хај јунаштва што ми дивни чине, Гледни оне — али нашто, брате, Давно зна се за тиће крилате, Па кâ увек
Хеј Кошуте, де би таде, Да Србиње гленеш младе? 22. Само оно дивно двоје Да угледа — ништа више, Што на пусте топе твоје С тољагама ударише, Би се болан сав следео, Какву с' гују газит тео! 23.
99. И над собом како зглену Неке пусте вел'ке дворе, И како га по камену Нагна нешто њима горе, Како уђе већ унутра, Да се стани ту до јутра. 100.
“, кара луче, Па г' у собу собом вуче. 116. Што ће јунак, уђе с њоме И затвори лака врата. Ал' да видиш пусте моме, Сави му се око врата, Још се на њег' сва нанела, Кô на цветак дробна чела. 117.
Тако седи он у куту, Премишљајућ срећу љуту, А око њег' гле војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем трећи, И бога ми није шала, Често с' чета подизала, Увек беше
Ох радости пусте за јунака! Пред њим тече из кама водица, Бистра, брате, бистра кâ сузица. Паде јунак, напи се водице, Те још уми
“ — Рече старац, па седа јунака; А долете ћерчица му лака. Нуто, побре, њене пусте муке! Носи јела, те од сваке руке, Носи пива, љуте шљивовице, Па је точи у златне чашице, Носи бела леба
Глава мисли, срце се осмева, Па од пусте милине попева. Момче ити својему коњицу, Удара му тврду потковицу, Бије, кује, наоколо с' ори, Плочу кује а уз
Ао сузе моје, горке ли сте!“ Сунце седе, данка нема више, Пусте тмине земљу огрлише; Небо ведро, а сјајне звездице Дивно доле упрле с висине.
Па се лати те пусте пашњаче, Па припаши убојите маче, Тури плећим' шешану танану, Па приони коњу и колану!“... У то доба други
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Е, то је већ мирисало на великог врага. Среска „ћуза“, ех, и то ми је неки затвор! Чак те пазарним даном пусте да се промуваш по граду и да се видиш с комшијама, па се можеш још и напити и довести натраг са собом и по двојицу
Кренуо, тако, Мулић с Ураганом кроз наша села, у откуп. Језди кљусе, све се од пусте силе заваљује, а газда се натуштио, ваљда се уз пут сјећа златних бакарних времена.
— Ех, само да није пусте жеђи! — шишти он изгубљеним гласом. И да му је знати шта је с оном будалом, старијим братом, Миканом, који се туче
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. Долази му отац.
дете цвили, цвили, да чак и комшије чују. Прерипе зид. Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене да оне код ње иду. — Анице, Анице... дете, Анице!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А змај му одговори: — Моје је име Младен. Онда му Стојша рекне: — И ја сам најмлађи у оца и мајке. Па се онда пусте и збрате и тврду веру даду један другоме да ће братински живети.
Кад су и четврти пут спустили уже, договоре се да Марка извуку само до половице, па онда да га пусте да пане, и тако мислили су они да ће се он сљускати и убити, па ће тамо доље и остати, а они ће лијепо благо
Они вуци, вуци, па кад довукли до половице, пусте и уже и камен, те камен буб доље. Кад је Марко видио ово невјерство он, захвали богу што га је умудрио да искуша
ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН Ходили три кириџије: Турчин, раја и Циганин, па почину на ливади једног спахије и пусте коње да мало попасу. Види спахија, па онамо потрчи па се развиче: — Скитачи једни, ко вам је дао изум да ту пасете?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Стално се нешто буне! Затим њихова „сунца татина“ окаже поново неке друге беџеве и пусте косице, па опет Јово наново! Седење по патосу у знак протеста!
Није било у реду, знала сам то, кад су ми већ платили да га заборављам по Лондону, али улице су биле тако празне и пусте у том Карнаби-стриту да може да носи блузу са разливеним хемијским мастилом на ивици џепа, а да за то није ништа
Дође он једанпут тако у сељачком перју у неку страшно отмену кафану у Пешти: једва га пусте унутра због блатњавих чизама! Седне лепо, момак Дунђерски, и наручи пивчугу. Шта би друго кад само то троши?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Радује ме — а разара — колор платно Вирпазара. Жар-кокоти, пурпур-кресте, пусте пламен уз невесте. У грозд румен куће збије зрно родне розаклије.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Како сте се унтерхалтовали у Месецу? АЛЕКСА: Не може боље бити. Баш се онда догодио хофбал. Нас као стране пусте унутра; ја измеђ мога друштва нешто отмјенији био, добио сам чест отворити с тамошњом царицом бал. ЈЕЛИЦА: Како игра?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Легоше на под од пусте страве Жућа и Тоша, глава до главе. Од луда страха промуца Жућа: „Ти си ми, Тошо, брат! Громове чујмо, па савез
А већ сјутра, тамо у Бихаћу, на капији гимназије наше, сјатиће се моји знанци стари, као и ја, пусте четобаше: сваки држи ногу у стремену и убојно копље на ремену.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић
У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј, како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А планине и појате остале су пусте... СИРОТЕ МАЈКЕ... Моји су родитељи стари, патријархални људи. Мајка се бринула да ми се није шта десило, а отац,
Ми се разузурили на сунцу и дремамо. Изгледа нам да сунце никада није овако пријатно грејало. — Да ме пусте сада, гарантујем да се не бих пробудио до сутра изјутра! — вели Милан, завијајући дуван крижанац. — А мене да пусте...
— вели Милан, завијајући дуван крижанац. — А мене да пусте... — поче Александар. — Знам — упаде Милан — отишао би право код неке женске.
— Ах, када ли ћемо једанпут изићи из ове пусте равнице! — говорили су војници, зазирући од сваког фијука куршума. Али једнога дана зазврјали су сви телефони, почев
— Имадосмо, не знадосмо. Изгубисмо, познадосмо — вели са извесном тугом наредник ђак Тасић. — Да ме нешто сада пусте кући, знао бих да живим. — Је ли, богати — обрати ми се наредник ђак Вукосављевић — зар ниси могао добити одсуство?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дала, Драги ће се по дружини фалит: “Драга ми је црне очи дала“, А да бих га у пјесни пјевала, Пјесне јесу одалице пусте, Оне иду из уста у уста, Пак ће чути мојег драга мајка. 195.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Кроз пет минута, можда ћемо стићи у шеснаести век! ЈЕЛИСАВЕТА: Кроз пусте земље, испуњене плачем, крећемо у ватре са дрвеним мачем! СИМКА: Нек вас Бог чува!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Блажени који по мору плове, и не остају да чезне. Мисли се моје ничег не клоне. Без суморне наде и спаса пусте радосно у видик тону у зрак што их таласа. У бол и грех и крвопролића.
Обуци свилу и покупи синове, ордене туђинске и крпе шарене. Чекају те јадне, пусте горе ове, гладни старци и обешчашћене жене и обала што ти породицу зове.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Заиста приметим једног странца који је молио и запомагао да га пусте јер има журна посла. Једва човек говори, стење управо, потиснут и згњечен радозналом светином.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Није, није, није... знамо ми, — прекидају нас наше верне Ксантипе, па затим пусте читаву грмљаву прекора и јадања. А ми, грешни, не одликујући се Сократовим стрпљењем, ручамо на врат на нос, па бежи у
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” А Немци, пошто не знају брђански, пусте га Као стручњака за дизање оловних утега! Брђани, међутим, не могу без несреће (Наћи ће је, па нек је у пласту
Фењер мрзи сијалице које бездушно сјаје У поноћ, кад милиционеру дојаде пусте улице. Шта презире гомила чистача, кад ујутру гега Са сандуцима под мишком, ко ласте кад се селе?
) Зачује дррр и кррр, као крпа кад се подере! КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ Кад блага месечева снага освоји пусте оранице, Кад умукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике београдске железничке станице На далеки
бројке, две луцпрде, — Тисућа и Хиљада — Решиле да утврде Шта којој да припада: Уз махање застава: Сред пусте оранице, Поче дуга расправа Око питања границе.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
000 метара кабла. Горњи крај кабла везан је за брод чије се машине пусте у рад, али са умањеном снагом која се одређује према искуству.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И природа цела зашумеће страсно, И
И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звоне звона с тужног манастира.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад се шћаше ођест куд да иде, па обуци оне пусте токе, шал црвени свежи око главе, а пани му перчин низ рамена, двије пушке метни за појасом, а припаши мача о појасу,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НА КУМАНОВСКОМ РАЗБОЈИШТУ Као кроз земљу коју Усуд укле, Милимо влаком у сумраку кобном, Кроз пусте равни у недоглед пукле. Све је у муку и у миру гробном. Брзо ли наде ископне и старе!
Данас, ти си тужан и остављен скоро. И улице твоје, и тврђава стара Пусте су, и њима одјекују споро Још само тешки кораци варвара...
се с пута кроз вечно пространство Колевци свог бола и радости, вољно, Да осете живот без тупе празнине, Без очаја пусте самоће, где гине Осећања чудног земно величанство, И да кратку радост за дуг бол исцрпе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Црмница ви вином рађа, али ви га други пију. Црмница ви воћем рађа, али други ш њим уста сладе. Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљке. У струку сте танани, као невјестице, не што сте од соја, но сте увијек гладни па исукани.
Он са својијема остаде још за који дан, док се боник опорави. Уочи Тројичина дне све куће око његове бјеху пусте нити је у којој пас лајао, ни кокот пјевао, јер Његуши оду сви, а поведу и све живо. Сунце бјеше на заходу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ђаци у некаквоме манастиру узму живијех рака, па прилијепивши свакоме упаљену воштану свјећицу на леђа, пусте их ноћу по порти да би поплашили калуђера који је врло ранио у цркву и није им дао спавати.
Чобани му се почну смејати, а он их моли да га пусте у среду међу њих да спава. Они га пусте. Ноћу дође вук: дрмне крајњега за ногу; овај се промигољи, а он га остави;
Чобани му се почну смејати, а он их моли да га пусте у среду међу њих да спава. Они га пусте. Ноћу дође вук: дрмне крајњега за ногу; овај се промигољи, а он га остави; дрмне другога крај њега, а и овај се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.
” А змај му одговори: „Моје је име Младен.” Онда му Стојша рекне: „И ја сам најмлађи у оца и мајке;” па се онда пусте и збрате, и тврду веру даду један другоме да ће братински живети.
Кад дође у царев двор, слуге је не хтену одмах пустити пред цара, а она се стане молити и тако је једва пусте. Кад изиђе пред цара, рече му: „Светли царе! Ето твоје сабље, а ево моје главе.
Сватови их пусте. Пошто вук с тешком муком изнесе лисицу на таван, који је био од љесе, она онда отвори све јаме вуку, и излије се сва
Дошавши старац у двор, замоли слуге да га пред цара пусте. Слуге уљезу к цару и кажу му, да један старац жели к њему уљести.
„Знате ли, браћо“ рече један понајмудрији „до чеса је то? Све без пусте памети, | него ајдемо скупити педесет талијера па да пошљемо у Млетке тројицу од нас да купе, јер су Млечићи, чуо сам,
“ и тако га пусте и већ му о глави нијесу радили. 21. ЗА ШТО СЕ СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ ЗОВЕ БОГОНОСАЦ. Свети Игњатије један дан ораше, и о
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И предузмемо опет мирно и | лепо разговарати се као и пре. Било је већ пред ноћ и они добри људи не пусте нас тај дан од себе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста. Куће неједнаке. Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте. У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда је рекао: „Купићу манастиру звоно... Милунка сутра нек иде Методију да га моли. Све ћу им дати само да тебе пусте да преноћиш под гробницом.“ Ћутала је. Ђорђе полако подиже главу са кафанског стола и шапну: „Знала је.
Загуши га тишина: звона су замрла у измаглицама сванућа, па греде крцкају у крову пусте, јалове и проклете Василијеве куће. И против себе ће данас. Аћим скочи с кревета.
— Кажем ли ја вама, луди, да ће њега да пусте! — викну из угла најозлојеђенији Преровац. Аћим се трже, строго и упитно погледа апсанџију: његово лице и глас ништа
Руке стави на леђа и, погурен, још више се смањи. Аћим схвати и сети се кад је полеђеном пртином пусте, у лук савијене улице ишао занесен као месечар, не одговарајући на поздраве опанчара и дућанџија.
Јесам, јер ми је Аћим отац, у џепу ми је писмо да га пусте. Једно смо ја и он. Бесмислено је сво то бежање и тргање. И моје и његово.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино што је покретима руку замолила било је да је повремено пусте да види старицу. Би јој обећано да ће се за неколико дана вратити кући.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Исто тако неопажени требало је да се Конда и Мирко привуку стражарима а остали да обију резе и катанце на капији и пусте српске устанике.
Почео је бој. У међувремену, она су петорица успела да отворе Сава-капију и пусте устанике, а онда су похитали у помоћ Конди и Мирку. Помогли су им али су и изгинули, сви.
Ноћаја, кад се одлепи од свог угла, корача као исушеним кланцем који, заборављен, ипак води не на Калемегдан него у те пусте а сјајне ивице малог неба, пуне искрзаних светлости.
Не мари. На угао Васине Добрача се, ниоткуда, спушта у саму зору кад су улице пусте и још замрле од ноћи и чека онај тренутак кад јутарња измаглица пређе и преко облака и преко асфалта па склизне ко зна
до ђавола: пред улазак Турака у Бе оград, поред Доситејеве Велике школе и зграде Правитељствујушчег совјета хода, кроз пусте сокаке, под јесењим прозрачним небом пуним изненадних расветљења, само питоми београдски лудак, онај Луди Наста,
УЛИЦА ФИЛИПА ВИШЊИЋА На почетку Вишњићеве улице има појас пусте светлости. То је све што је остало од светлосне пустоши која се некада простирала над врховима дунавске падине: ивице
Онда га је неко шчепао и вукли су га, преко пустог муља, кроз пусте воде, да га спасу а он је хтео да остане на Равњу, са мртвима. Али, спасли су га.
Љубица је прва сјахала и, без речи, утрчала. Журила је, кроз пусте одаје, празнина у њој била је све обухватнија а знала је шта ће угледати.
га је сасвим узела под своје, о осионости која га је једнако гонила да изазива туђу освету а да слуша само тај глас пусте моћи у себи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И, ево, усамљен сада, Он сања о бајној земљи и њеним пољима цветним. У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души; Он чује потмули ропот Јегејског сињега мора, И види галеба јато што над
Па док из даљине грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И
И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звона звоне с тужног манастира... Ја бих да исцрпем дане мога века На пречац!
Но дани су прошли к'о ријека нагла, К'о тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.
В. Илић С У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо
С грана вјетар духну, па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе; Замириса коса, к'о зумбули плави; А мени се крену бурурет у глави!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту предадох вратару писмо које сам са собом носио. Затим морадох чекати док ме не пусте унутра. Дотле имадох времена да изблиза посмотрим ту капију и да се обазрем око себе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тада нам се људске јединке, са теретом својих душа, крећу кроз празне, пусте просторе, као у књигама Достојевског. А под старост, опет прогледамо на природу. То је као једно поновно рођење. Да.
Наши кораци увеличано су одјекивали о плочник пусте улице. С угла сам бацио поглед на Егидијев кућерак и махнуо руком баки на прозору.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим. Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му
Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... »Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи ?«...
Шта је то робија, ништа!... Слушам ја тамо све старешине... као светац:... А после, пет, шест, па и десет година пусте ме. Дођем кући... слободан!... Идем, дођем, радим, све како ја хоћу... Па онда...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Него чујте: задржите смрт док ја одавде не одмакнем. Петар оде, а девојке дочекају смрт, подрже је мало, па је онда пусте, а смрт опет потрчи за Петром. Петар је, сиромах, из све снаге бежао, али га је смрт већ била готово стигла.
Деца дочекају смрт, ухвате је, па су је држали док год Петар није већ далеко одмакао. Онда и деца пусте смрт, а ова сад из све снаге појури за Петром.
а то се све испуни као што је он наредно, а он онако гладан примаче се па се оне разне ђаконије нађаваса, а оне пусте суховине стаче на ватру, па уза њу леже и заспа кô заклан.
да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.
А он им рече: — Кад нећу ̓вако, нећу никако. Дивови му признају да је бољи јунак од њих и пусте га на миру. Сјутрадан пођу сви у дрва.
Малар се, дакле, сад спреми да он иде пробати лијечити царева сина. Кад је дошао пред двор, замоли да га пусте унутра. Али га не хтједоше одмах пустити, ван му рекну: — Не можеш: син царев умире.
Тада он рече: — Али пустите ме, можда ћу га ја излијечити. Затим га пусте пред царева сина. Како малар к њему уђе, помоли му одмах слику ђевојчину.
Да виш сад мога везировића! Обуче шехско одијело и пође царскоме двору. Ту замоли слуге да га пусте пред цара. Кад хоћеш!
Обуче шехско одијело и пође царскоме двору. Ту замоли слуге да га пусте пред цара. Кад хоћеш! Неће да га слуге пусте пред цара, па ни од њих сваки не смије пред цара: само је једном било дозвољено да смије уљећи цару, а он га неће да
Кад су и четврти пут спустили уже, договоре се да Марка извуку само до половице, па онда да га пусте да пане, и тако мислили су они да ће се он сљускати и убити, па ће тамо доље и остати, а они ће лијепо благо
Ови вуци, вуци, па кад довукли до половице, пусте уже и камен, те камен буб доље. Кад је Марко видио ово невјерство, он захвали богу што га је умудрио да искуша своје
Сватови их пусте. Пошто вук с тешком муком изнесе лисицу на таван, који је био од љесе, она онда отвори све јаме вуку, и излије се сва
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
срећне очи народу се диве, Што оствари снове, дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве, И обнови дане што подижу живе.
Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве. И обнови дане што подижу живе.
Ћипико, Иво - Приповетке
И буљи у простор, и пренаша се мишљу код запуштена огњишта. Гледа пусте њиве, обрађена поља, и сјећа се труда и зноја док га је обрадио; и гледа пред собом огладњелу стоку што на голети
гледају у чељад и нажгане фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час ни осјећали, нити су могли да приберу пусте мисли, али црна слутња так се јављала.
Држ' га! Убиј! Стара Стана моли и заклиње светину живим богом да их пусте: — Данас је дан проштења, — вели, — Он је добар... Биће да је пијан!... Али гомила већ не прашта ни њој.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
(2) Има вечери које су пусте као глечери. (3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Јер у завичају тешко кад то раде. И да покажу осталим планинцима, тврда уха за оваку песму. Пуцају, пусте, од здравља и устрептале младости.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гледа оне пусте путе, На ким нема трага: На те ј’ путе испратила Свога војна драга. Још га нема, не враћа се, А њу бриге вуку, —
Краков, Станислав - КРИЛА
Душко је био горд због своје ране и жене са собом, и било му криво што су уличице пусте, те их нико не може да види. Њихове су стопе остајале девички читаве по прашини. Нико није улазио у њих.
Петровић, Растко - АФРИКА
Обале Сенегала нагло се приближише; пусте тешке обале са баобабима погдегде, Баобаб, дрво кратко, дебело, чворновато, скоро сасвим безлисно, са великим тамним
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу
Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или ретко беле, које задеси наш удес.
СА ЦРНИМ НОСАЧИМА КРОЗ САВАНУ ЗВЕРИЊА, ЈЕДНО ДРУГО УЗБУДЉИВО НЕБО НАД НАМА Тако стижемо у Ђавалу. Кампман, пусте колибе; ноћ над селом.
Нигде прозора, нигде крова, нигде дрвета; саме пусте терасе од црвеног блата. Кроз сред града, између она два брега на којима се простире Бобо, сасвим пред нашим ногама
То је крај великога звериња. Мало доцније, на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте просторе обрасле биљем ништа не дели, Фонтен тврди за две сиве животиње, које нестају у трави, да су лавови.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моје стазе, — јер су пусте, — Кад су моје, идем њима; Моја гора, — јер се сада Нико о њу не отима. Гора стрепи на све стране, Кâ да пропаст
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
докле? Дуго година честитали смо један другом Ускрс, са жељом да следећи дочекамо у миру. Наше су жеље остајале пусте. И сада, као да се снебивамо јер нас ово честитање подсећа као на неку изјаву саучешћа.
— Господине капетане, осам је нестало, а тројица су рањени. Командир као да се прену. — Нека се одмах пусте ракетле и прегледа терен. Ако је ко остао рањен, да се по сваку цену извуче — говорио је скрушено командир.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
[. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .] Изнемогло тело сурвало се доле Поред неке пусте развалине голе. Тврдиња је била некад ово стара, Чувала је верно свога господара, А данаске шта је развалина ова?...
Ћипико, Иво - Пауци
Тако је сада, а негда си их могао пустопашице загнати. Присилише власти на ред, јер друкчије — уметоше пусте шумске глобе; његов отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета,
У одгојку, у прошарици, игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети. И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек
подметнуо бих господару своја леђа, — помисли, пролазећи преко својих земаља, што леже у суморноме подзимњену дану пусте, — да, подметнуо би их, па нека ми с њих слободно згули кожу. Али он неће моје коже, што ће му?
Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе. Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.
За њима плашиво вуче се стари „фратар” и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило!
Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу. Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице
Он је погледа и пусти да премишља... А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи. Бесвјесно себи уображава пусте морске обале. Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу...
— пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. — Фала! Но не треба да се мучите. Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. — Ча је од нотара потриба? — опази стари. — Браво! Дакако!
Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца. Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Христове груди су моћне, Прохорове тесне, утонуле: на Христу силна снага, кипте пусте мишице набрекле и бујне, у Прохора млитава сува кожа што виси са искривљених костију.
То ће бити знак да ми нећемо дизати грају око свега тога. Нека га само пусте и ствар се може окончати без раздора и свађа.
! Којим људима?! Где пребивају ти људи? Где се год окренем видим једно исто: људе који за љубав нису кадри. Љубав (да пусте ли и лажне речи, Господе) замењују лицемерјем, верност притворношћу, оданост улагивањем. Свега ту има више од љубави.
Сада у блаженом забораву, помирени са самима собом, жваћете по сувим устима молитве, пусте речи се утркују, загрцнути сте од жеље да што више испричате Богу о својем покајништву.
И прионуће на рад, искрчиће големе шикаре око Саборишта, претвориће у родна поља врзињаке, честе, церове шуме, пусте пропланке, начиниће скровишта од грања и бујади, саградиће брвнаре, колибе од облица, сазидаће камене куће, издубиће
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој поглед исто тако кроз пусте пољане блуди, И моје желе тако, што срце у мени драже, Топлије небо траже... 1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је.
Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс... Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас.
Љубав лептирак то је што губи небесне боје, Како га дирнеш руком. 1889. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô...
Из празних камених груди Не струји бисерки талас у жарке јулијске дане, Кроз пусте и мирне стране. Сува кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно над њиме стоји.
И, ево, усамљен сада, Он сања о даљној земљи и њеним пољима цветним. У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души, Он чује потмули ропот Јегејског сињега мора, И види галеба јато што над
Он је кроз сутон тавни Бацио замишљен поглед на пусте и тихе равни. Са русе његове косе башлик се спустио доле, А бели, широки бурнус груди му покрио голе.
Вече је пролетње било. Под небом црне се ждрали, О пусте обале реке ломе се румени вали, И магла увија рâвни... У топлој његовој души Звук тајне, нејасне среће зазвони болно и
Она је бежала дуго, док, најзад, уморна клече, И виде пољане пусте како их увија вече, И страх јој силније букну. Ниоткуд живога јава, Изгледа као да живот у миру дубоком спава.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОЗДРАВ БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Ој сунашце, што разгониш, Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо, што но рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо, што но гајиш Миле песме, миле тице, Ој
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Па има тамо нека стара узета жена. Све јој поумирало. И нареди: нека је у чивлуку вашем пусте да тамо, у каквој шупи, ноћева. ТАШАНА Хоћу, хоћу! Али то није ништа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А бадава га и отварам: прска одгоре, прска одоле, меси се блато на блато. Шта је овде Бог наваљао пусте земљурине! Нигде шљунка, нигде коштице, пропадаш као у тесто.
већ и за децу своју, свом душом теже још само корену, издржавају дуг пут и муке, само да на свом праотачком тлу душу пусте. Смрт тражи, и долази по човека у завичај његов. Јевреј и смрт вија по белом свету! Сироти Јевреји!
шта је ово, људи, браћо, људи, људи!... Вратише се три стара човека у куће, и улице су опет сасвим пусте. Да је други случај, полиција би се видела и чула, а сада... Но, све, све се мора поднети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неколико живота мање. На граници смо отаџбине. Пређосмо пругу. Издужене шине, као опружене мртвачке руке, остадоше пусте. Пред Митровицом застадосмо, да одиђу мало трупе које су наилазиле и са северне стране.
Ако се који омакне, онда да га пусте, па шта му буде. Остали војници причекиваће доле и, ако су читави, изводиће их заобилазним путем.
По нему се зелене пусте ливаде као оазе, и овде, онде, издиже се по неко китњасто дрво. Напред се испречио Кукуруз, грбав и чворноват,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ Кроз чарну гору они јаше, Кроз чарну гору они зуре, Са неба капљу пусте уре, Поноћне делије кроз ноћ јаше.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Гледа у врата, гледа како би ме одма, још од праг, с’с своје пусте црне очи опила, изела... Гледа, чека ме, и поје: Рафистинде он алма Беш и ал, беш и алма!* (Устаје.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Јер, да само видиш, у лијепе Маре, Какве ли су, пусте, димије од харе! Каква ли је на њој таласија ткâна, Што јој њедра крије са два ђула рâна!
Но дани су прошли кô ријека нагла, Кô тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.
1918. МЕДИТАТИВНЕ ПЕСМЕ ПЛИЈЕН Ноћ сјеверна. Коњик стиже, Јури преко степе пусте. Мјесец гори... Прах се диже Кô прамење магле густе. Но гле!
лијепа Емина, Но у сребрен ибрик захитила воде Па по башти ђуле заливати оде; С грана вјетар духну па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе, Замириса коса кô зумбули плави, А мени се крену бурурет у глави!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да га не би сувише срдили, пусте у град, као у знак верности, синовца Момчилова Рајка, са пет стотина војника. И тако Момчило немајући куд, уреди
Турске куће остајале су пусте. На мунаре је падала паучина. Где су били турски друмови и калдрме, „и куда су Турци пролазили и коњскијем плочам'
“ А Кајица једва изговара: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, ја ти, бабо, преболети нећу, јер су стреле пусте отроване, на змијину једу накаљене; ако можеш, освети ме, бабо!“ То изрече, па се с душом раста.
Ви узмите двоје ђеце лудо, па идите двору бијеломе а ја одох Смедереву граду молити се Ђурђу и Јерини нека пусте ваше господаре из тавнице, да је бог убије!
три ноге храмље, — на њему је остарјели ђедо, прекрстио обадвије руке, метнуо их себи у њедарца, озебле му, остале му пусте! На глави му проклета шубара, за шубаром крило позлаћено, бегенисах крило позлаћено.
Скочи Куна кан’ да се помами, привати се сабље оковане, а кад виђе да му пусте нема, он погледа на своју дружину, а дружина за пушке дугачке, ал’ пушака уз јелике нема!
ко заврже кавгу: два Недића бусије не траже, већ падоше оба на колена, а обадва пушке оборише, — обје пукле, остаће им пусте. Бого мили, чуда големога!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То га испуњава чудном снагом и радошћу и даје му одважности да сам самцит крене у дубину пусте шуме. — Идем да потражим мјесто за свој хајдучки логор.
Таквом брзом рјешењу допринијело је и то што се злоћуди Паприка, љут што се није могао дочепати дјечака, од пусте муке напио заједно с кнезом и црквењаком, па су се сва тројица увалили у јаму с разријеђеним гашеним кречом и одатле,
— Погледајте само како се мирно шетају као да је ово њихова рођена земља. Еј проклета издајо! Еј пусте срамоте за свакога од нас! Поробише нас, ево, скоро без једног метка.
— поче да шмркуће Стриц и тешке га сузе облише од пусте жалости над мртвим собом. Плакао је све неутјешније, поче најзад гласно и да јеца тако да се и оно троје с раскршћа
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и
А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону. Па кад гу вид’о ону њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле, цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување! Леле, тугоо!
“ Е, зашто нећеш? — „Не могу“, рече. — Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице ,како стари мезулџијски, рече, коњ!“ Е, куд се научило теја речи да збори?!