Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
лисица и курјак 130 106 Комарац и во 132 107 Мишеви и прапорци 134 108 Рис и лисица 136 109 Храст и трске 138 110 Путници и топола 139 111 Човек убог и жена 141 112 Жена и кокош 143 113 Корњача и орао 145 114 Дете и срећа 147 115 Петао и
Не желимо да смо свуда зејтин на води. 110 Путници и топола Путници на врућини дођу под велику Штополу у хлад, и ту отпочииу.
Не желимо да смо свуда зејтин на води. 110 Путници и топола Путници на врућини дођу под велику Штополу у хлад, и ту отпочииу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Његове таљиге и мршаво, мрко кљусе, сви су дизали на подсмех — иако су то била једина кола у којима се вожаху путници из Меонице и из неколико још села, кад путују у Ваљево и натраг.
Обојицу су сви у оној околини волели и хвалили се с њима. Сад су њих два путници Симичини. Симица весео, боже, весео што вози тако ваљане луде, измахне некаким патрљком, за који је привезао мало
— Шта то радиш? — подвикнуће Сава, кад кочије труцнуше преко једне приличио дубоке и опасне опасности насред пута, те путници одскочише за читаву педаљ с оно мало кровине на којој сеђаху. — Ништа, ништа, не бојте се!
Сава и Никола поседаше, Симица ошину мркова, и опет се откотрљаше насипом Симичине кочије, а у њима путници готово оплакали од смеха. — Шта си, вере ти, дао за тог мркова? — упита Сава Симицу кад одмакоше.
јавити се, поздравити конђа — женска капа, саставни део старе српске ношње контуманац — место где пробаве неко време путници који су под сумњом да могу пренети неку заразну болест коншија — комшија, сусед коњштак — грба (настала услед
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Заставе вихоре мраком, као клетве; Далеки путници иду друг за другом У поља где некад цар вођаше плугом, И наше царице певаху уз жетве.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ту ти је отац! Чекај да му кажем! Како беше тек зора, и путници неодлучно стајаху на обали, то и нехотице сви обратише пажњу овој сцени.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
му прекрпити свој »пинтл«, и продужити свој пут даље све поред дудова, овим истим путем којим данас не сретају наши путници ни живе душе. Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.
бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина, кога сад први пут и приметише гости, — ’оћете к’о једни путници да знате шта ће то, бити у недељу код нас овдекана. Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.
— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а? — Нисам точио... а што ја да точим! Ваљ’да је шљивовица! Него ника комадара и бећаруша!
— Извол’ те, чесњејши, дед’, Спиро! Путници поседаше. Нуде домаћина. Он се извињава. — А, фала, фала! Ја, боме, сам не испуштам ову лулу из уста до довече!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али стражара, већ давно, није било тамо на висини. Путници су се записивали у књиге, доле, у караули и ђумрукани, а око карауле, на ледини, пасли су, мирно, сапети коњи.
Павле се после сећао, како су на видик били изишли први, бели, облаци, као неки јагањци. Пошто су путници били, то јутро, рано пробуђени, почео је да их хвата неки пријатни дремеж, и, кроз тај дремеж, путовали су, дуго.
Божич је на том пропланку био стигао троја кола својих познаника. Путници су се, после тога, били растурили, по пропланку. Било је довикивања, упознавања, а поздрављали су се и знани и незнани.
Гледала га је неким тужним осмехом, као да се чуди, куд је отишао и куд иде. У том тренутку, док су се сви путници смештали у кола, Исакович је био испустио свој официрски трикорн, крај кола.
Сви су путници видели шта је учинила. Цело друштво, из кола, смејући се, закука. Исакович скочи и потрча да шешир спасава, али кад га
Сав је Херренхаус треперио, као да плови, по некој води, у вечерњој светлости и тмини. Путници су били срдачно дочекани. Исакович још боље, као што су то, обично, они који су непознати.
Исакович је, у том трактиру, добио једну малу, скромну, собицу, из авлије, изнад капије, која се, сваки пут, кад би путници, колима, у трактир стизали, или одлазили, тресла.
Загледан у ту варош, пред собом, Исакович је имао онај луди осећај, који путници у туђини, првог дана, имају – да су стигли некуда, где је све мирно, и где је све сретно. Неки други свет.
У позну јесен, са свих страна, из Хунгарије, путници, који су ишли у краљевство пољско, скупљали су се на Дукљу, а сви су грабили да, Карпате, што пре пређу.
Ако би неки путник задоцнио, а снег га завејао – кад отопи, у пролеће, путници би, каткад, угледали, крај пута, људске кости, или пар чизама, које је вук оглодао.
А тешио је Павла да није Дукља једини прелаз, куд у Пољску путују путници. Павле је прво, у беснилу, био шчепао, тог сержана, за груди, али се после сети да свађа може све да поквари, па се
за које је Пфалер тврдио да, су већ прешли пољску границу и да су стигли у неко место, зовомаја Желеговка, где сви путници у Росију чекају. О Трифуну Исаковичу није био ни чуо. Павла је наместио, да преноћи, у павиљону.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Певало се и играло у свим селима. И најтежи земљораднички послови су се радили уз шалу и веселост. Путници овога доба говоре о општој веселости и о песмама које су слушали свуда по селима.
Кромвел им је дао нарочите повластице. Њихови су путници или њихови трговци ступили у везе са свима европским народима. Одмах после Португалаца они су опловили рт добре наде.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Разбјежали се и путници, и чобани, па чак и птице. Из даљине су се чули само узвици и дозивање: — Ехеј, људи, чича Брко носи лава у џаку!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
слане од суза, усне хладне и слатке, а возови су пролазили, два теретна, један путнички и опет онај за Истамбул. Путници нису могли да нас виде, јер смо седели у згуснутој тами испод насипа, али ми смо видели њихова лица како жваћу или
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави. Овде се одмах закључи да се путници курентирају. Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.
Да видимо где су наши путници. ВИИ Кад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац. Ту се мало одморише, па онда све
Да видимо где су наши путници. ВИИ Кад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац. Ту се мало одморише, па онда све даље.
читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. Путници вечерају. Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу.
Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке. Сутрадан, како освану, а путници се почну облачити. Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже
Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. Ступи ближе Чамчи. — Молим, јесте ли путници? — Јесмо. — Откуда? — Из вароши У. — Како вам је име? — А због чега сте ради то знати?
После тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се. Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Није више било свађа, а све је више ситниша остајало у Лукином џепу, јер су нацврцани путници одмахивали руком, добацујућ »Задржи то за једну врућу, момче!
Лука осети да је заиста воли, испуни га понос кад спази све погледе што су јој добацивали путници. Личило је то на покретну свадбу — ускоро су и он и девојка били засути кишом конфета, флаше су додаване од руке до
Милићевић, Вук - Беспуће
А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице. Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се јавља.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Они, веле, ионако носе туђу главу: — Е, бестрага им глава, неки засукан свет. Негдје пред подне путници стигоше до узаног мостића на смиреној рјечици са обалама укованим у сед.
преобучени често у милиционаре, у војнике или чак у официре, а каткад наиђу колима или пјешке као безазлени сељаци путници. Елем, ствар стоји тако да више не можеш вјеровати ником живом.
Елем, ствар стоји тако да више не можеш вјеровати ником живом. За подозривог Пантелију не зна се јесу ли сумњивији путници који стижу отуд преко планине, из далека, или су гори ови с друге стране, из околних села, међу којима се увијек нађе
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ПОМОЗ БОГ, ЗЛА ЖЕНО! Ударивши некакви путници поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради: „Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Не знамо где нам почиње земља, а свуда је крај. Зидине с именима нашим падоше, река их однела. Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође. Хеће више лепих градова бити на земљи нашој.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије. Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Долазила нам је у госте, тужна. Умирала је, у Вршцу, недељама, и ја се сећам капљица морфијума које је узимала. Путници, породица моје бабе Јуле, кажу, према својим читуљама, да воде порекло од Јелице, сестре Тодора од Сталаћа.
За Мојсија су Путници веровали да је отрован, у Бечу, од стране аустријског двора. Гаврило је био особењак и нежења, а Мојсије је умро на
И крај толиких који се никад више неће вратити, коло игра сваки дан у парку. Путници ме питају: шта сам се толико смрзнуо? Веле, да изиђем, међ свет, све ће добро бити.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Једног дана ишао сам на станицу где стаје једна страна лађа. Приспе лађа и почеше излазити путници. Ја се нешто заговорио с једним познаником, док, одједном, маса света се пови ка лађи тако силно да ме умало један што
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Молим вас лепо, шта је то било? — запита не дишући. — Искочио воз — одговори овај у ходу. — Где? А путници!? — викну Живко и потрча за њим. — Не зна се још ништа. Живко стаде.
Доста је он примио његових грошева за разне услуге, али Марко не жали покојника. Сва лица у граду изгледају као путници, који морају да прођу испод ове звонаре. Њега не изненађује кад му који дође на ред, да га огласи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! — Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа! Ал’ шта ћеш, сад је тако.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Будно сања тренутак кад ће доћи До прве железничке станице. Возови спавају на станицама, док их путници хватају За ручке, скачу на папуче, ил насрћу на врата...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И путници смо туробни што грéмо Кроз намргођен свет облака, чуда; Ћутање наше дубоко је, нéмо. Вода се морем свуд око нас пљус
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ђе би могли коначити, стрико?“ запита малиша, изговарајући чисто нашки. „Ваистину и овдје, у мојој кући, кад сте путници, а срећа ве нанијела!“ Човјек хитро сјаха и рече нешто странијем језиком ономе другоме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
, а он одговори оно. Помоз’ бог, зла жено! — Ударивши некакви путници поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради: „Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЈАГОДА: Свашта, да не би света и милиције! Оћу да вичем, да бежим, али се пресекла! Срећом, неки људи, путници, увиђавни, виде шта је, прискоче, викну милицију, настане гужва, гурање, општи хаос...
СКИТНИЦА: Гледам, пљунутā она! Потрчим за њом, оборим неке куфере, носачи псују, псују путници, вичем Вуко, Вуко, она ништа! Стигнем, а она жива премрла! После се досетим зашто.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Уљеземо. Кад — али ту свадба и весеље. На наше искање воде мати женихова рече нам: „Драги путници, овде се данас не пије вода него вино; и ако [х]оћете, ’одите унутра.” Уљеземо.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо! Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Рекао сам ти све и ћути! — Шта ћеш, господине... Нисмо ти ми београдски кочијаши. Наши путници воле да причају. Брже им време прође. Путеви су лоши... и он, таљигаш, зна Аћимову крв. И каква је то Аћимова крв?...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Репати и рогати? Свашта! — смејали су се путници из далека. Али чим је неколико њих угледало репате рогоње, странци су у широком луку почели да обилазе унесрећени град.
Док би птица крилом махнула, нестаде их. Више их нико није видео. Али путници из далека причају да на обали мора у кући од камена живи Златокоса се дечаком и мужем на чијој је капи извезена црвена
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
са свих страна мали парк у облику троугла опкољавају аутомобили у суманутој журби, из аутобуса број 27 и 28 излазе путници и, још слепи за радост, не примећују да ступају у прегршти светлости што се, у тај мах, разносе по небу над Тргом
Почињао је тринаести дан пловидбе а брод је био необичан као и његови путници. Рига од Фере је стајао на палуби већ навикнут на окове око руку и око ногу, носио их је готово пет месеци, и окретао
Имућни путници могли су у Пиринч-хану и да коначе, нарочито откако га је кизлар ага Хаџи-Башир, за кога се говорило да је један од
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Та страна куће била је некако претежитија: у њу се слијевао сав кућни живот и сва кућна чељад, онако као што се путници слијевају на бок којим лађа пристаје уз обалу.
Прошао сам поред жељезничке станице. Колпортери су извикивали : — Сутрашње новости!... Сутрашње новости!... А путници, журећи према композицијама, на јагму су их куповали и задовољно трпали у џеп. Очевидно, нешто су ушићарили.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!... А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по
Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А гошћа одговори: — И вриједи. ПОМО3̓ БОГ, ЗЛА ЖЕНО! Ударивши некакви путници поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради: — Сад ћу ја познати која је зла жена међу
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Брод је испловио попуњен путницима јефтине класе, већином Немцима. док смо пловили низ реку Елбу, сви путници су били на палуби и посматрали земљу која нам се полако губила из вида.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Биљни сезаме отвори обзорје За све који су се родили прерано; Нек уђу у туђе срце ако су отворили своје, Путници врлим ли морем, гором ли саном. Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће.
Краков, Станислав - КРИЛА
И као да су ти погледи већ видели нешто. А горе у ваздуху они неуморни путници од гвожђа и смрти фијучу и звижде. Сав је врх планине у огњу и диму. Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Страхота! РАДАК: И још страшније: На раскрсници друма широког, Где су некада мирни путници, Остављајући Жупу за собом, Београдског се пута примали, Сад гомилама робља терају Под тврдог ланца тешким
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
НЕВЕСТИ 379 У НОЋИ 382 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 385 ПЕВАМ ПЕСМУ 386 НА СМРТ 388 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН 390 ПУТНИЦИ 391 ПОГОВОР 407 ПОГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ 502 ПОГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ 504 СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА ОД М.
1855. Милица Стојадиновић Српкиња ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН ПУТНИЦИ „Мајко јадна, мајко драга! Изнеможе наша снага — На камењу голом спати, С оштрим трињем, мекињама Гладна грла
С. Србкиње, ИИ, Земун 1855, 108—9. Први је на њу скренуо пажњу Ј. Скерлић, Писци и књиге И2, Бгд 1912, 44—5. ПУТНИЦИ (стр. 278). Песма је штампана у Славјанци, Будим 1847, 101—15.
Особито последње његово дјело, Путници, носи на себи печат савршенства ове славјанске епохе његове. Између пјесника којима је млада крила своја крјепио био
” И још даље, у непрекидном претеривању својих младих година: „Кад човек последње дјело његово, Путници, прочита н са животом његовим сравни, не само да ту њега као у огледалу налази, но чудесним њеким предосећањем и саму
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Ја не знам ког би ђавола и тражили путници овде? АЛЕКСА: Па онда... ух, ето, заборавих где сам стао! ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме! Ама, кажем ја вама, не прекидајте га.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: — Још седе баба-Станини!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Чак се ,зна̓ и мјесто, односно пањ, гдје је расло то дрво. Путници који иду у Скопље или се враћају из Скопља у Јањ, одмарају се на том мјесту и бацају на нега по једну грану, да их
Ћипико, Иво - Пауци
Мајка му приправљаше потребу за преобуку. Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледао их је из даљине, са Жарића косе, и није препознао ниједног од њих. Каже да су то ваљда неки путници који никада раније нису долазили у овај крај, па нису знали да је Сабориште уклето место.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И чега се тиче горки уздах тај? Буни ли ми душу та природа снежна, Ил' младости моје усномена нежна? О, путници ждрали!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Горњи, путнички, део воза не учествује у тој ротацији, иначе би путници добили вртоглавицу и били пригњечени уз прозоре.
Звоно даје први знак за полазак. Сви путници улазе и заузимају своја места. Онај господин што је остао на перону, то је дежурни инжењер.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У Инсбрук су послали депешу. Кад су путници ушли код болесника, он је био миран. Чинио је све напоре да не кашље ни оним малим кашљем за који су још способна била
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Има успут да се укрсти с другим возовима, па мора машина узети воду, па се мора негде уставити да сиђу путници и да нове прими, да се штогод истовари или утовари.
увлаче друге у службу, те редукција личи на оно чишћење државник вагона од стеница: док дирекција једне уништи, дотле путници, који су ноћивали по хотелима, уносе нове у вагоне.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Прадедови наши Словени, крволочни ал' путници, Браћо моја топографски радници. Чуновима да поверимо своја срца уморни А већ би нас зора соколила да орни Продужимо
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако Цар стече мир. А Царство? Цветало је, блистало Царство од поноса. Путници и намерници односили су у свет приче о срећној Царевини окруженој високим, стрмим литицама и Цару Царева који влада
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А по народу највише разносе песме слепци, путници и хајдуци. „Слијепци ради прошње иду једнако по свему народу од куће до куће, и пред сваком кућом испјевају по једну
конак, обично је да га увече понуде с гуслима да пјева, а осим тога путем по ановима и по крчмама свуд имају гусле, па путници увече пјевају и слушају; а ајдуци зими на јатаку дању леже у потаји, а по сву ноћ пију и пјевају уз гусле, и то
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И на сваки леп пристанак прикрмљује кораб у крај. И у сваки град на видење му свраћа се, еда би му путници весели били нагледајући се земље и туђих страна.
Та хе, божији човече и добри брате, како смо се ми родили на овај свет, сви смо ми путници и гости, и пак нам скоро одовуд ваља изаћи и путовати на далеку и незнану страну.
Господари слуге ли, поглавице ил' му сењаци, прости и књижевни, официри и војаци, бољари сиромаш ли, путници домоседиоци ли, једно старци и деца калаши, јогонасти и опори к науци.
Јерно сви смо ми овде исто једни путници, дошли и кано гости по бирцаузи седимо, а не у наши домови. А бирт је љут и опак; како се што мало расрди на кога и