Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Е, нећеш је више хранити!...“ Очи му севнуше дивљим пламеном... Калуђер, кад је то видео, наже бежати. Живко потеже пушком кроз отворен прозор, опали једну, па и другу цев, а калуђер се стропошта баш испод онога ораха.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” То изрекавши, залети се к једној сеоској кући међу кокоши. Сељанин, који га давно с пушком вребаше, пукне на њега, и пребије му десно крило, веже га јоште жива за ногу, и обреси га негде у авлији да се њим |и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А Антоније Пљакић, као што сам му уз пут казао, стане с дугом пушком иза Црнога Ђорђа, а био је личан и обучен у најлепшим хаљинама. Пита генерал Ђенеј зашто се бијемо с Турцима.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Није сву ноћ заспао. — А што, да није слаб? — Није, него је преседео тако на кревету сос пушка. — С пушком?... Иди, море, пробуди га; може те псовати. Момак оде у собу, а Тиосав и Витомир прснуше у смех.
Одабраше се њих неколико понајкуражнијих, па неко колац, неко мотику, неко оплавак и хајд' навише у шуму. Радош с пушком напред да им покаже где је та напаст. Кад тамо, оно село крај неког пањића, више оне јаруге, па се сунча. — Ено га!
Само гледај добро да нас кога не осакатиш! — Не брините се ви! — рече Радош и заседе с пушком иза једног грма. Они се онда разредише, заобиђоше са свих страна, па све ближе. Један од њих скину и гуњац.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро... Ама како ти пушком гађаш? — Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. — Знам, у Црној Бари.
Молим те, харамбашо, дођи да видиш!... Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!... Дођите да видите! И харамбаша и хајдуци приђоше.
— Право је! — рече Суреп. — Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. — Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. — Јесте готови? — пита харамбаша. — Јесмо. — Онда полази!
— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. — Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале.
С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!... А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!... Ја њега најбоље знам!...
Шта ме је пута пољубио у руку. — Јесте. Али то више није онај Станко. То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги! Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири...
— Теби, буљубашо. — Јеси вичан свакој муци и невољи? — Не знам шта би у добру радио!... — Умеш ли пушком гађати? — Сигурно као дланом. — Јеси пливач? — Као патка! — А ронац? — Као риба! — Умеш ли погинути?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кола пођоше још брже. Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић који је, веле, још под Милошем ратовао. — Упомоћ! — викну Павао потрчавши њему. — Шта је?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павла је дочекао страшан лавеж паса. Гроздин, погурен, у гаћама, са пушком у руци, пољубио је Павла, а затим увео госта, али не у кућу, него у своју собу у авлији.
Црњански, Милош - Сеобе 1
За све то време шиљбок, пред вратима, са пушком пред прсима, истурених груди, уплашен, стајаше укрућен и непомичан, то јест љуљајући се лагано на петама.
Опкољен гомилом својих немачких официра, кирасира, знојио се и прегледао лично пушку за пушком, човека за човеком, пиштољ за пиштољем, завлачећи мали прст у грлиће, тражећи да напипа прашину, одбијајући од себе
Они су клали. Хватали за груди, обарали и клали, задирући руком у гркљане, цепајући коже и месо као крпе, пребијајући пушком ребра, руке и колена, разбијајући темена као тикве.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Стари људи често кажу: „Жене се бију чибуком а људи ножем али пушком“; „Коња и жену треба држати за улар“; „На псето замахни, а ђевојку удри“.
Често се може виђети како се жене с тешкијем теретима вуку преко стјења и планина, а муж иде празан с пушком о рамену и чибуком у руци.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ОНЕ КОЈИ СУ ХРАБРИ САМО КАД ГИНУ За људе који мисле да је слобода само оно што се пушком до пушке дода, које, као хртове, у борбу погна само мирис барута и огња, који су храбри само кад гину, само у јуришу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Најзад, брзијем полукругом измијењаше мјеста. Тако је игра текла уз пјевање и пуцање. Јанко, с малом пушком за ременом, посматраше игру. У почетку није могао одољети смијеху.
Иза лијевог рогља манастирског наиђе висок човјек, с пушком о једном рамену и с кожним бисагама преко другог рамена. Њеко закуца на Јанковијем вратима, и на питање: „Ко је?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Четрнаестогодишњаци који певају и зборе овако: Са пушком у руци и звездом на челу заједно с мушкарцима у маршу и ходу жене су животе давале храбро да би данас ми имали
Милићевић, Вук - Беспуће
ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Зато и вечерас није хтео да прибегне оружју, а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао), него се баци за њим цепаницом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пушке, те о рамо, Па се вери и тамо и амо; Боже мили, да л' веће милине, Да ли има што на свету слађе Нег са пушком одат по планине, Па уморан сести у залађе, У залађе крај каквога врела, Ту отрти тешки зној са чела, Латити се
ту је мало, злотвора мложина, На сваког дошла по која стотина, Још у њи бије топ са сваке стране, А они сабљом и пушком се бране; Ад' опет нигде назад не успрежу, Већ чилом руком на јуриш потежу, Па де ко падне, ту други полети Да
Е свак срцу одолео, Бели данак прегорео, Мисли само на замену, Па се вије по камену. Вије, вије, пушком бије, Еј злотворе, како ти је? Јала, брате, удри, туци! Познају се горски вуци.
Ја и Раде бесмо кô два брата И за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камење, растовик и церје, Преметали пред собоме зверје; А кад дође време за јунака, Свак појаха свога
Милутине дивна је старина, Осамдесет присукâ година, А ко види како пушком бије, Рекао би, ни тридесет није. Око њега девет је синова, Девет, брате, сиви соколова.
Око њега девет је синова, Девет, брате, сиви соколова. Пушком бије, канда и не згађа, Ал' свакоја Турчина погађа. Живо сваки довати и тресне, Па Турчину у срдашце кресне: Ао
Ману руком и снагом осталом Па удари Суљу пушком малом, Проврти му ... пашњачу И преби му страга ртењачу. Љуљну с' Туре, о земљицу паде, Ал' и Вука ту снага
Ал' одатле два до три корака Гледни оног турскога јунака, Црна ока, крвава погледа, Куд ли, болан, дугом пушком гледа? Ох Милета, сад ће да обори, Да ти срце витешко сагори!
по главу, Ал' је Србин зачас већ на ногу, Па се моли оном вељем Богу И вије се земљом и травицом А братими с пушком убојницом, Те из траве јунак посегнуо Пушком малом Туре под пазуо И сасу му зрна лампарице, Разнесе му беле
Па се моли оном вељем Богу И вије се земљом и травицом А братими с пушком убојницом, Те из траве јунак посегнуо Пушком малом Туре под пазуо И сасу му зрна лампарице, Разнесе му беле утробице; Љуљну с' Туре на своме коњицу, Поможе му
Њему Халил сруби десну руку, А Урошу другу даде муку, У колену ногу му сломио Пушком малом, та Бог је убио! С обе стране има доста јада, Онде бојак, онде јунак пада, С обе стране момчад одабрана, Баш
Једно Српче помоли се Богу, Пушком ђоги сломи предњу ногу, Опет пали једно момче чило, Радивоју саломио крило: У рамену сломи му десницу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ни дао бог онај општински Раде. Још му је ту при руци и стамени Весо Кукољ с ловачком пушком, нека комбинација војно-цивилног стражара, а то сваког окривљеника посебно збуњује: ухваћен је, значи, и с војне и с
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А „мушкарци“ забацили доламе преко рамена, утегнули се појасевима до пазуха и с пушком у руци грабе по четири корака у један.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Тек што рече, на ложници шкрипну врата — јао! — Шкрипну врата на дворани шумом, шкрипетом, међ довраци јунак стоји с пушком запетом. Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отац је твој погинуо с том пушком, па хоћеш и теби главе да дође? Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном
нешто зна онај сељак што му је упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да мете једно зрно олова, друго сребра, треће од злата, а четврто од челика, он би га одмах утепао, и опет би
Ловачку ти вјеру дајем, тебе ћу ослободити! Дотрча ловац те лисицу уби пушком, а јазавца опрости гвожђа и пусти га на слободу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Богазом тајном иду хајдуци за харамбашом на далек пут, сваки је бркат, с пушком у руци, вучијим ћурком огрнут. На крају шуме кућица стоји, тугује у њој мачак Шепа, кроз прозор гледа, часове
“ Ево и миша старог, под пушком, није варка, чека, бркове суче, продаје мачка Марка. А даље, корак само, новога чуда ето: некакав мачор строги
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Тебе на част, стара мајко! 16. Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо! Пусти коња на ливаду, А ја одо под крушчицу, Метну калпак на јабуку, А пушчицу на
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Његова глупост превазилази сва моја очекивања! (Милун, са пушком на готовс, изводи глумце са сцене. Разилазе се и грађани. На сцени остају само Дара и Томанија.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој задатак у Галицији био је да истрчим напред, испред 11 људи, да урличем команде, са пушком у руци. Да будем дакле нека врста Наполеона на мосту код села Арколе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад доведе последњег човека с пушком судници, паде на ледину, нит' пусти од себе гласа, нит' мрдну руком ил' ногом, само се груди и трбух дизаху и спуштаху
— Пст! — учини кмет, и сви се тргоше. Оздо од потока прелажаше преко врзине човек у варошком оделу — с пушком о рамену. За њим пређе други, у коме одмах, по фишеклијама и ножевима, познаше среског пандура.
— викну један. — Ја, — одговори Радоња, добар ловац и нишанџија, па пружи запету пушку. Врдну пушком и десно и лево, па се у пола диже. — Не види се ништа, пос му његов! — рече и узе да циља. — Удри, 'нако од прилике.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Уа! Живела Бразилија! Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Плам се дигâ бјеше у небеса и кулу му бјеше дохватио. А он гађа пушком, не престаје; попијева танко, гласовито, припијева Баја и Новака, припијева Драшка и Вукоту и два Вука од села
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен: — Шта, газдо?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Стане!“ викну он, пред кућом, „донеси тај џевердар, па гађај и ти!“ Цура излети, пушком у руци. „На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје.
Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ. „Не пали ни један докле моја не плане!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Који год рад радио, ода зла се бранио, нико ти не наудио. Душманину се с пушком у руци, а с оштром ћордом јуначки бранио, а никад капом у руци не умолио, него ти под ногама били као коњу чавли и
па ће рећи): — Ви знате, браћо, мене и моје јунаштво, али ћу вам приповједити нека која може бити нијесте чули: Пушком сам убио вука, куницу и лисицу, а ножем посјеко од прве главицу купуса по најдебљем кочању, и пресјекао лубеницу с
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
отац је твој погинуо с том пушком па хоћеш и теби главе да дође?” Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Заузми положај иза оне бандере! (Танаско стаје иза бандере и осматра, с пушком на готовс. Манојло развија карту, покушава да упали батерију, али му не успева.
(Манојло се умотава у шињел и пелерину и леже иза канти за ђубре. Танаско чучне покрај бандере, с пушком на коленима. Брзо се и он спусти на земљу и заспи. Затамњење.) ИВ СЛИКА Кафана, празна. Улазе Цмиља и Анђелко.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
за незнање и слепоту ума у варварству и дивјачеству нарава пребивати и један другога за багателу како истог зеца с пушком у чело или у срце погађати. „Мени не би противно било”, рече ми мој друг, „једну годину овде провести.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Не бој се, капетану те водим. — Бој се Ти, апсанџијо, аја се не бојим! С рукама на леђима, праћен пандуром с пушком преко рамена, натмурено поносит иде преко пијаце, суљајући се по снегу ишараном балегом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ето тако све док не отпочне борба, а после добош иде у комору, а Секула с пушком уз командира. Редовно, пошто приме задатке, командири појуре сваки у своју чету и командују „збор“.
Држ’“, и стропошта се колико је дуг, као да је правом пушком погођен без зрна барута, покушавајући пре тога да се ухвати — за празно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога. Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!...
Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне
— Ене де, откуд ти, бре ?... Здраво мирно! — Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене.
храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.
Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим. Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...
Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила... Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.
Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. — Вала, мени је право, како хоће побратим. С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. — Не ваља тако. Боље идите заједно.
А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.
— Стој ! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. »На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. — Предај се!
— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка.
— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.
Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша. И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. — Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. — Пст, не говори!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
нешто зна онај сељак што му је упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да метне једно зрно олова, друго сребра, треће од злата, а четврто од челика, он би га одмах утепао, и опет би
Отац је твој погинуо с том пушком, па хоћеш и теби главе да дође? Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуми, онај ован са златном вуном
Ловачку ти вјеру дајем, тебе ћу ослободити! Дотрча ловац, те лисицу уби пушком, а јазавца опрости гвожђа и пусти га на слободу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Пошли сте у рат са ножем и пушком На нож и пушку два зликовца стара, И у два марша својом снагом мушком Народ сте спасли мрака и Татара.
Ћипико, Иво - Приповетке
сркну неколико гуцаја, па се нагло окрете, те у страху хвата поглед српском војнику Миливоју, који над њим стоји с пушком о рамену. —Чега се плашиш? —Убићеш ме! —Не бој се... Пиј!
Војник, по наређењу, води заробљеника у Призрен, јер га је војничка патрола затекла у планини са пуном пушком, мада је његово село раније било умирено и разоружано. У први мах Миливој се љутио на њ.
укрућеним уз танке ноге, увезаним испод кукова, опасан црвеним појасом, и Миливој , у пространом свом шињелу, с пушком о рамену. На његову препланулом, отвореном лицу плаве очи изгледају овлажене, из њих избија нека неодређена сета.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Харамбаша га пресече очима и поче потмуло турски: — Шта си хтео, бре? — Да се браним, ага. — Чиме?... Пушком?... Каурска главо неразбрана!... Зар не знаш да је ваша пушка умрла одавно? — Заиста је тако, ага!...
— Добро је и ово да видимо!.. Хеј, побратиме, отварај ноћас! — кликну поп па снажно опет залупа пушком у врата. А преварио се био грешни поп Буњак и изостао у својем селу иза војске.
А он пркосан, богат и помаман, хајдук и свештеник, заточник и крвник, од шале убојица и велики витез, увек на хату и с пушком преко крила, није доносио Турчина колико својега момка, којега је увек најмљивао између Арнаута.
Краков, Станислав - КРИЛА
Јаукне се. Руши се. Крвава се тајна врши. У мраку се убија лакше јер се не види лице убијанога. Пуца се пушком прислоњеном на туђе тело, забадају се ножеви у нешто меко. Јауци кратки, уплашени, очајни, дивљи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ца пуно којекаких ћилимова, јастука, бунада, шалова, сандучића, кутија, стакала, два грдна револвера и једном красном пушком од шест метака, на форму револвера, а до оца проте ја са мојом архивом.
Познавао сам се с Иљом, те притерам коња да се упитамо за здравље. У томе приђе Иљи једно младо Бугарче с пушком у руци и рече му: — Баја Иљо, ште ли се тепамо днеска с Турците? (Да ли ћемо се данас бити с Турцима?
(Да ли ћемо се данас бити с Турцима?) Иља климну главом у потврду и показа прстом на ђенерала. Младић тресну пушком о земљу и окрете се својим друговима: Ате, бе, ставајте, Блгари јунаци!
Турке нисмо изненадили, они су нас дочекали спремни с пушком у руци, сваки на свом месту. Наша превремена пуцњава, где смо по незнању пуцали на нашу патролу, опоменула је Турке да
— Баците ту глупу пушку из руке. Шта ће вама пушка? — Зашто? Ја сам се овом пушком досад борио. — Али кад вам кажем баците је; баците је одмах ту на земљу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Овај се невероватном снагом изви, и избаци нашем војнику пушку из руке. Онако, са забоденом пушком у леђима окрете се два пута око себе и тресну на земљу.
— Учитељ. За време мира учим децу како се рукује оловком и пером, а за време рата пушком и бомбама — говорио ми је идући стално напред. - Уосталом, данас смо сви једнаки. Бранимо отаџбину.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Један капетан до Ђурашка пада рањен.) КАП. ЂУРАШКО: Зар паде? Осветићу те, — јуриш, Црногорци! На страну с пушком — с ножеви! Па срце тражи свога душмана! (Катуновић са Катуњанима оставља бусију и вичући: „Јуриш браћо!“ одлази.
Јесте, српска је — е, њом ћу гађати. (Пуца, а гавран пада доле.) Катуновићу, збогом: Са српском пушком, српском десницом Последњега ти убих душмана.... (Одлази.) ШЕСТА ПОЈАВА Ноћ. У кнежевом двору.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нећеш више ни залајати Џибовина ти се меса на Божић најела! — загрми, суну у собу, излети с пушком и, у трку, посрћући, изгуби се иза кућа. Стевица поблиједио, па дрхће као прут. Очи му се укочиле од страха.
Ћипико, Иво - Пауци
Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади. Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У дубинама твојим Ја дух огледам свој. 1889. АРНАУТКА Са сурих камених брда, гонећи чупаво кљусе, С нарамком трња и с пушком, љубави вична и боју, Ти слазиш, Адиле драга. А твоје косице русе Лелуја јутарњи ветар, И диже фереџу твоју.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не могосмо да их стигнемо. Ови наши брдски коњи ситни, а њихови хатови, па ни пушком да их догнамо. Одведоше Сароша у Куманово. ХАЏИ РИСТА Бре, бре! Сада ће наша срамота по Куманову, Скопљу, Велесу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
њи подићи, и он без стида исповеда да рат тако исто као Санхо Панза на две миље далеко обилази, био он са сабљом или пушком, буџом или макар песницом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Напред је ишао сељак, за њим командир, онда ја, а иза мене ордонанси, са пушком на готовс. Нечије мамузе су звецкале, као прапорци. Командир застаде. — Чије мамузе звецкају?
Око топова леже мртви наши војници. Остали се распрштали на све стране... Један Бугарин нишани пушком некога. Мени притрчаше неколико војника. То је била слика за оно неколико секунада... — Спасавајте се!
Ходници су били пуни наших официра, који траже разна обавештења. Пред вратима собе где је командант, стоји војник са пушком. — Код нас војник стоји пред спољним вратима. Али кога овај чува? — разговарају официри. — Ех, знак достојанства...
Лица им обрасла у браду, образи упали, а уста испуцала од зиме и ветра. Нама у сусрет иде један Црногорац са пушком. Када виде да стојимо на друму, застаде и он. — Помагâ ви бог! — каже и седа на гомилу камења.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА (очајно, показујући на Томине седе власи): Хаџијо! Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Официр нам се од жалости убио. — А куд ћеш сад ти с том пушком? — То ћемо још вид јети — пријетио је војник. — Биће још дана за мегдана. Школа није радила.
Кад би наишао неки под оружјем, дјечаци би живнули: — Ено још једног с пушком! — Још један јунак! — додавао је Јованче увјерен да је тај с пушком заиста неки небојша.
— Још један јунак! — додавао је Јованче увјерен да је тај с пушком заиста неки небојша. Па би се том приликом сјетио и свог чукундједа Јованчета неустрашивог хајдука, на кога су морали
хајдука, на кога су морали вући топ, гарав турски топ и он би уздахнуо: — Овако би и он пролазио: опасан и с пушком о рамену.
Кад су се враћали кући, Јованче се одједном приби сасвим близу свог друга и прошапута: — И наш ће Николетина доћи с пушком. — Откуд знаш?! — врцну се Стриц као да је нагазио на дивљу мачку. — Знам. Он мора тако доћи.
! Не, не, то никако не може бити. Зар онај њихов заштитник, па тако шугаво проћи селом?! С пушком ће он доћи! — тврдоглаво је понављао дјечак и увече у кревету, жмурећи, упорно се трудио да замисли Николетину под
— тврдоглаво је понављао дјечак и увече у кревету, жмурећи, упорно се трудио да замисли Николетину под пушком, униформисана, како пролази друмом испод Прокина гаја.
Пред авлијом стоји мој буразер Николетина у војничком одијелу, с пушком о рамену. Разговара нешто са стрицем. Мјесечина као дан, добро га видим. — Јеси ли му се јавио? — упита Јованче.
Стриц мало поћута па опет живахну: — Шта мислиш, шта ће Николетина радити с оном пушком? Сигурно ће се сакрити негдје у Гају па ће пуцати, а? — Неће, чуло би се. — Па шта ће му онда пушка?
— Овамо, овамо! — повика Николетина искачући иза дрвета. Спазивши човјека с пушком, пољар само у страху диже руке. — Предајем се! — Иди к врагу, какво предавање! Бјеж овамо да се сакријемо.