Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци Видинлије својему цару непокорни. И млого бист междусобно крвопролитије помежду их. И бист скупо жито: пшеница 100 ока 18 гроша а кукуруз 10 гроша. То време бист лепа зима. Ово сопственоју рукоју подписа Хаџи-Рувим”.
Свучемо топ у по стране. А Турци коњици притисли сво поље изнад пашине куће, а по пољу бејаше свуда пшеница посејана, а пешак опколио кућу и на кућу пуцају, у којој Пљакић и наш момак Пава и поп Сретен и јошт са 15 момака
који су кућу опколили; ђуле паде, а пешаци оставише кућу и побегоше сви за брдо, а наша војска за њима (а на свом брду пшеница већ влатава). Кажу, да је викао Карађорђе: „Не идите даље, не идите!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Та оваке земље нема ни у Морави! Овде никад није било ни главнице ни љуља... Видећеш ти како ће ту бити добра пшеница!... Огњан поруча, па се диже те прихвати опет рало и ошину волове...
намирити испит — веридба момка и девојке пред свештеником ич — нимало Јабана — туђина јабанац — туђинац јарица — пшеница која се посеје у пролеће јармењак — сврдло које буши велику рупу као на јарму јеменије — врста одеће (ципеле или
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Састављена је од глина и дилувијалних пескова. Ово је други земљораднички појас на коме успева позната банатско-бачка пшеница.
И то је плодан предео и у њему се такође најчешће сеје пшеница. У средишту су му Темишвар и Чаково. Сремско-славонска ниска зараван са планинским острвима.
По дну се гаје пшеница, кукуруз и хмељ. Исто тако има у изобиљу хељде и проса. Сточарство је незнатно, изузевши гајење свиња које све више
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ево: Јесен дошла. Магла пада. Слана се већ с вечера хвата. Сутра је св. Арханђел Михаило, коме се не кува пшеница, јер је још жив. Слави мој теча Јован. Стара је то кућа. Поред куће држи механу. И сад пиће нигде боле, цена умерена.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кажи му нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако ми дојача, нека му буде сва моја пшеница за пашу. јарац тако рече и оде, а Милош стане плакати. Кад ал' ево ти Дивоње, па пита Милоша шта му је и зашто плаче.
на глави, „пак је поручио, вели, да му дођеш сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако му дојачаш, да ти буде сва његова пшеница за пашу“.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
дотле кукуруз кљуца и богат ручак за Мачка спрема, по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшеница расла виткога стаса, на сваком стаблу четири класа, у сваком класу зрнаца сто. Ој, ко-ко-ко, еј, како то!
“ „Пшеница! Ура!“ Пијетао скочи — радосним сјајем бљеснуше очи, па увис ђипну, весели бата, главачке јурну право на врата.
Цвјетају лале и ружа рујна, диже се храшће ил буква нека, за Ћосом ниче пшеница бујна или се шири ливада мека. Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују
На њиву ми жив не излази! Али чича Пера ћути н мисли у себи: дао Бог — пшеница је, те јој не треба ни копања ни прашења, но чекај док узри па жањи.
Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља... Стиже и пшеница за жетву. Оставише се косе и мотике на одмор, а српови се дадоше на посао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ћуте и чујају, као пшеница озима, Као семе, ил мустра, коју нико не узима. Кад се селе, понесу гусле и икону на дну ковчега, И мисле да су
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
поетске лепоте (Оденуо се као гора листом, Нагиздала се као ливада о Петрову-дне, Оправио се као липа у пролеће, Чиста пшеница као да је голуб зрно по зрно бирао, Господски иде као патка по дубоком виру итд.
Сјâле му се ливаде травама, кућа мушкијем главама; дичила се њива сноповима и торови овновима; кукуруз шишаркама, пшеница класовима, коњ седлом, пас мећом, а гост сваком добром срећом.
(Исплазе сви језике те њима мичу). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер жање, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се жње пшеница). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако, овако! (Машу сви убрусима по долини).
Онај поново зове и пита може ли му самлети жито, нашто га воденичар пита: А шта је? тј. које је жито. Онај одговара: Пшеница. На то ће воденичар: Не може. Овај поново пита и набраја разна жита, а воденичар га сваки пут одбија.
булумаћ (ч) — јело од пшеничног брашна справљено као каша бунгур — крупно пшенично брашно или обично јечам или пшеница прво обарени па онда осушени и прекрупљени бутун — цео бутур — ђаво, андрак; нека болест бучка — дечје страшило
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Помислио је у себи „нећу“ и, на одстојању, ушао за оцем; замирисала је пшеница и триња од жижака; мали човек са фесом седео је за тезгом, не зна због чега је морао да му пољуби руку, и ћутао је до
И сада га волиш више него мене, и сада, и сада, уз рукав гуња пела се пшеница, кроз кошуљу су га боцкале хладне и ситне бобице, под прстима дубоко у пшеници лармали су дукати.
Не жути се и не надима пшеница као кад у пролеће Морава надође: то и није пшеница; то је ситан дивљи јечам пун беле паламиде и плаве женетрге.
Не жути се и не надима пшеница као кад у пролеће Морава надође: то и није пшеница; то је ситан дивљи јечам пун беле паламиде и плаве женетрге.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
подвале трговаца старинама, уједи отровница, завијање далеких хијена у ноћи, мистериозни микроби и бесмртно клијава пшеница у миленијским гробницама. Управ лектира за ове преступне дане!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам... Знаш, онога... пшеница ми много добра : биће сто крстина. А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката.
види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром. Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
КРСТ 94 ПИРИНАЧ 94 ПИСКАВАЦ 95 ПОДБЕЛ 95 ПОМОЋНИЦА 95 ПРИЛИПАЧА 95 ПРОСО 96 ПРОСТРЕО 97 ПШЕНИЦА 97 РАЖ 100 РАЗГОН 101 РАКИТА 101 РАНИЛИСТ 101 РАШТАН 101 РЕН 101 РЕПУВ 102 РОГАЧ 102 РОГОЗ 103 РОТКВА 103 РУЖА 103 РУЗМ
такође и утук против демона сна (и смрти) у песми о Гилгамешу, XИ, в. даље ѕ. в. Пшеница. Још у неким случајевима доводи се к. у везу са култом мртвих и предака: полаженик (који је предак, упор.
Некада је било главна храна; доцније га је, као и у осталој Европи (упор. Сцхрадер, Реаллеx., ѕ. в.), потиснула пшеница и кукуруз, и на те две врсте жита пренесена су, веровања и обичаји који су се раније везивали за просо.
(»па ће се збунити вештице које та зрна купе«, ЗНЖОЈС, 19, 122). П., као и пшеница, има своју улогу и у љубавним врачањима.
Бере се на Биљани петак (Караџић, 3, 1901, 121). Даје се у мекињама стоци оболелој од прострела (СЕЗ, 17, 581). ПШЕНИЦА Wеізен (трітіцум вулгаре). Пшеница; »жито«. Реч је прасловенска.
Даје се у мекињама стоци оболелој од прострела (СЕЗ, 17, 581). ПШЕНИЦА Wеізен (трітіцум вулгаре). Пшеница; »жито«. Реч је прасловенска. Наши преци познавали су је, можда, још у преисторијско доба (грчки σιτον = наше »жито«?).
Кад се сејање доврши, онда се, »ради берићета«, једе »пшеница с пекмезом или шећером« (СЕЗ, 40, 332) — дакле, кољиво, панспермија, за коју иначе знамо да се једе као облигатна
ГНЧ ‹41, 168 идд›, и горе, чланак Пшеница). У Самобору понеки сејач сеје овако: прекрсти се, и баци једну шаку семена иза себе, говорећи: ово шицама!
Понекад се семе меће у чаршав који је био на божићној трпези (ЗНЖОЈС, 12, 298). Кад се сеје пшеница, орач намиче на прст десне руке црвен конац (СЕЗ, 32, 7).
‹ѕ. в. Пшеница›). СПОРИШ Еіѕенкраут (вербена оффіціналіѕ). Спориш. Бере се у Међудневице, за лек (ЖСС, 143). Употребљује се као
У нишком срезу кад се оврше последње жито, поред осталих магичних радњи, кроз пробушен с. сипа се пшеница, и после се тај с. оставља у житници (СЕЗ, 17, 20 ид).
Босиљак. У веровањима објављеним после ИИ светског рата има веома угледно место (као бели лук, јабука, пшеница) и исту улогу као у Чајкановићевом »Речнику« (в. нпр.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
било како љуто кнеже проклињаше: „Ко не дође на бој на Косово — од руке му ништа не родило: ни у пољу бјелица пшеница, ни у брду винова лозица!
— поврх, преко (другога) Врхбосна — крај око извора реке Босне Вучитрн — варошица на десној обали Ситнице вшеница — пшеница гаирет — срчаност, племенитост галија — лађа Гацко — варошица у Херцеговини, главно место у Гатачком пољу гди —
организовао напад на Турке код Обровца на Цетини Шекулар — крај и племе у Црној Гори шемно — радосно шеница — пшеница шенлук — весеље, светковина шер, шехер — варош шестопер, шестоперац — буздован од шест пера шета — шетња шикован
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сави сами комади не долазе (ако се не подиже тражити их). Ружица мирише, а бжур задише. И у житу јест чиста пшеница, и има раж и кукољ. Туђе вере ни куди ни хвали. У добро и послено доби ради и часом сади, да обереш зрело грожђе.