Ћипико, Иво - Приповетке
А шкољ валови, пјенушећи се, оивичише чистим, бијелим порубом... Сједећи под боровима, истински осјећам свјежину живота, а у памети од свих
Па полагано приступа на рат што дубоко у море задире, гдје је сеоско гробље, о чије се зидове за олује валови, пјенушећи се, разбијају; вјетар свија мрке самце чемпресе и криче галебови, — а сада око хриди тугаљиво валићи кроче.