Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док им се лобање кувају, да буду укусна храна за рођену груду, док трубач цеди пљувачку из трубе, сито гробље дрема чачкајући зубе. 5.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку. Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Оно би, вероватно, било мирно и да је зграда над нама почела да се руши. Хтедох да прогутам пљувачку, али грло ми је било суво.
Ја нећу то што ти хоћеш! Једва скупивши пљувачку да покренем језик запитао сам је шта је то што ја хоћу а она жестоко и нагло ме ударајући песницама у груди рече: - То.
- Да ти не гори нешто? - рекао је Атаман и отпљунуо кроза зубе. Имао је растављене зубе и успевао је да пљувачку одбаци нека три метра од себе због чега смо му сви завидели. Хеј! - повукао ме је за рукав. Тек тада сам га приметио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Пожеги, ако неко прекрши овај табу, примењује контрачини: „Особа која је дете ударила пљуне на под, додирне пљувачку метлом ...дигне изнад главе и цвркнуте као миш — ’п’.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Имам празну кућу, схваташ? – Чујеш ли шта ти каже? — пита Бел Ами, гутајући од страха пљувачку. Пуфко са суседног стола дохвати таблицу на којој пише: РЕСЕРВÉ и стави је тамо где претпоставља да му се налази
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А Радомир, нишанџија првог топа, диже се са свога седишта. Хтеде нешто да каже... прогута пљувачку, затрепта очима. Као да прибира снагу, уздиже рамена, онда поздрави.
Тешко ми је било што више немам оца, жао ми је мајке, плакао бих, али су ту око мене људи. Гутам пљувачку и гризем усне. Локомотива писну.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку. Нико не одговара. Срета наставља. — Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ј Уста јој се никако нису могла да смире. Једнако је гутала пљувачку. Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета. Сутрадан рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.
Једва једвице изговори: — Зло! — па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! — Зло Ловрићу? — запита гвардијан. — Он је при-ми-ну-ја! — Шта? — Да... умра!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Клати се. — Узми. Број! Да више никад не дођем? Вукашин устукну корак, срете Ђорђеве очи. Никад! Гута врелу пљувачку, а кеса, бачена, паде пред његове ноге. Он је прескочи и остави за леђима. — Рекао сам ти да нећу да бројим.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Оба сенатора обрисаше својим огртачима пљувачку која им је надрла на уста. „Наравно, настави номофилакс, „нису сви јагањци једно те исто.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нигде ништа заведено! Хајдуче, у гору, бре!... Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... Долази к њима овамо. Одмах почне баби да се тужи. — Ништа, тетка-Стано! Ништа од овога мога!
Ћипико, Иво - Пауци
— А отац ти, а? — Нека, нека!... Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. — Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. — А ти не би? А знате зашто?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
донео прво прасе и бацио га испред куће онако крваво, са прободеним трбухом, Димитрије се благо осмехнуо и прогутао пљувачку. Код другог се узврпољио, а треће је дочекао подигнутих обрва, баш онако као Доротејеву прву капљицу ракије.
скакао удаљ из места на влажном песку, цртао по њему шаре, пребацивао преко воде плојке, штрцао између предњих зуба пљувачку, бацао каменчиће у бућкаве тишаке, гледао како вода, блатњава и лења, проноси посивеле гране, напрезао вид не бих ли
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
видике ко у саруке, А надму трбух Трулом рибом по острвљу, Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања, Не ублаже опору пљувачку дубина Но још натопе све сољу горчине и јода; Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода, И на труд прелажења преко
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зачас ће се народ разбјежати. Негдје иза Гаја поново запуца. Мачак с муком прогута пљувачку и шану: — Ето их, богами, овамо! Шта ћемо сад? — Хајдемо ближе нашој пећини.