Употреба речи пљунула у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Полудећу, знаш ли, полудећу!... И немој ме гледати тако окорно!... Ја сам само тебе волела, тебе јединог!... Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него...

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

међу свет, пљуне себи на длан, и при том каже: „Колико на длану длака, толико на тебе урока“, па том руком на коју је пљунула протрља дете по лицу.¹⁸⁷ Мазање детета секретом вагине такође је моћна заштита.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

” и човек да'не душом. Ето, тако сам ја обрлаћавао, али не могу тако њу, ову девојку. Не тек да је казним што је пљунула или што је прековремено држала отворен дућан. СИМКА: Знаш шта, пријатељ-Мићо, ја ћу теби да кажем нешто.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И пљунула би на оно што је сад, а што некад није била. Него, има друга једна ствар: мање, братац, испијај, нацврцао си се кô клен

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу. И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну гомилу што мрви.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Срећу доноси и д. са пет листа. Та д. налази се онде где је вила пљунула, а то се ретко дешава, једва у сто година једанпут (ЗНЖОЈС, 6, 130). »Петолиста« д.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности