Употреба речи пљуцка у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина. А овај капетан јок!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе. Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, замал', вели, што није у њу пљунуо.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије поново лулу, укреше и запали је. И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава. — Ил’ ако није био баш код самог господин...

Али се ипак добро осећа. Лежи тако потрбушке, па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића иако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о солгабиров стиву лулу, ипак се

Африка

у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све једно за другим, понављајући по истом реду. Сликам је, и она пљује у апарат.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ето ти пред нас рогатог вука! Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно пљуцка, очи му пуне зелена сјаја.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Најзад се погодише за две шаке, па обојица седоше да једу трешње и симите. Онај код прозора поче да пљуцка, пипну се по џепу па, сигурно не нашавши тамо ништа, узе да хода по школи... Један изађе на врата, да види »иду ли«.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао. Изјутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из

Петровић, Растко - АФРИКА

у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све једно за другим, понављајући по истом реду. Сликам је, и она пљује у апарат.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Отворим очи и прво што угледам: Ђавољи клик, шепури се горе као ћуран, пљуцка озго на мене. Ишчикује ме. Мами. Осетим тупи бол у дну трбуха, лаку шугаву грозницу по дамарима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности