Употреба речи раб у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Све је било у кући заспало. Као и на преноћишту у вароши Раб, из баште се чуо зрик попаца. А из даљине завијање паса.

Та кола, и ти коњи, имали су да пребаце Павла на једну нову адресу, у вароши Раб. А тамо, да га кола комерсанта Кречаревича сачекају. Све је то тај Јерменин, Копшин драгоман, удесио.

Приликом прегледа његовог пртљага, у вароши Раб, Исакович је имао чудно друштво, и умољен је, церемонијално, да повезе са собом, до вароши Гран, два францескана, који

Причао је Павлу да му је нашао кола, и кочијаша, који ће Исаковича бацити до вароши Раб, а да ће га у Рабу, кола комерсанта Кречаревича чекати, да га баце, у Будим, Трандафилу. Све ће као намазано ићи.

Да се шири, кроз целу раван хунгарску, а пада и на Будим, и на Раб, и на Визелбург, куд је прошао. Та светлост јесењег Сунца није се пробијала само кроз крчевину, пред њим, него и кроз

Теодосије - ЖИТИЈА

Овај пак са синовљом љубављу у свакој потреби светога старца као раб службу свршаваше, и никога осим себе не удостојаваше да послужи оцу.

њезин тебе ради. Заштити је покривачем силе своје од свих видљивих и невидљивих замки ђавољих, да се и ја, раб твој, због спаса њеног обрадујем и узвеселим“.

А ја, раб твој, као човек са гресима немоћан, које противљење к њој без твоје силе смем да започнем, јер без мене, рече, ништа

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Речнику Милице Грковић таква имена су: Невад (невадин = невешт, неук), Нејак, Раб и сл. Код Срба на Косову из те групе позната су ова имена: Бена (сулудаст, блесавко; „да би се именом обманули демони

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Свештеник је дизао руке небу. Војници приклонише главе тихо шапћући молитву. — Со свјатима у покој. Христе души раб твојих... — допирао је глас свештеника. А гаврани шестаре и гракћу.

зашто? — Јешче молим сја о упокојенији души раб твојих, за вјеру и отечество погибшим... Као да је овим речима дат одговор на постављено питање.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И како да човек, раб божји, не буде све и свашта у овој Србијици што се, по причању злопамтила, три пута празнила и новим народом пунила.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Хоћу да умрем као човек. А пре сам служио и у крвавим хаљинама. Сад не могу и нећу, јер овако као дервиш, као обичан раб господњи, служим ноћу на месечини другу службу, скидам проклетство с Косова и онога Бабуша с првом зобницом јечмена...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Всјака сладост богатств И слава всјака! Аз старец смирени Теофан сије, Раб божиј грешни Во кратцје житије Моје здје пишу На мраморнем камени, Одаваја Богу душу, Тело же земљи.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— „Отворићу, отворити, док се вјенчате, и док мени Џибукарда, 'нако испрема се опијело очата. Вјенчасја раб божји Џибукарда, раба божја Ђурђија!“ — смијем се ја и раздраган одам испред собе.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Тихо по муци бродим смерни раб. Пакао мени, оче, бољезан, драчу на пут. Расточи о расточи раба. Дубље дно души но страдáњу, без дна реч ова

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То кажем ја, Артемије, раб божији, кривоноги, кљасти, наказни створ коме се ни сврака не би уклонила с пута и немојте узети то као истину.

цврчке што звоне у високој трави, вуге и чешљугаре у жбуњу, распамећену галаму слободе, на коју се ето навикавам и ја раб божији Димитрије, што се нађе сред раја. Сред правога раја што свега рајскога имаде сем рајских људи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

84 АЕРОПЛАНИ ТУКУ 90 НА ДОМАКУ МОРА 95 УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ... 98 ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ 101 СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... 106 НА ИВИЦИ ЖИВОТА 115 КРАЈ МУКА...

Али војници му одмах нађоше ману. „Магареће месо“ — веле. Ипак су празне кутије летеле свуда наоколо. УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ... Рекоше нам да ћемо маршовати до Драча само, па ћемо се ту укрцати.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

) Ал' намерном и издаљег правом и верном ортаку и другу, ако ли и слуги добром и мудроме било му, доиста скуп је верни раб и садруг и нејма му промене!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности