Употреба речи раде у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

заиста, милостивни људи, добри људи!... Не раде ништа: пуше, једу, пију и примају интерес... То је њима тако бог дао, а власт им не крати, јер су поштени људи, имају

Ћути вам он као земља, па из моје куће, лепо, крадимице, све поред потока, па у Сремчев воћњак... Шта тамо раде, бог ће их знати!... Ал’, вере ми, учо, нису чисти послови...

Уча оде и наскоро се после тога врати са младим Гружанином; остави их у својој соби, а он оде да види шта му ученици раде, јер су се већ сви искупили и чекаху свога доброг учитеља...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

род, да се о њој никада одвећ много не може говорити, ибо сваки дан зли и лукави добре и чистосрдечне на сваки начин раде да преваре и за нос да вуку.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

којих се очекује да ослобађају и уједињују градове, кланце и планинске венце, сливове река, жетве, виногорја, беле раде, овце и облаке, све до грчких и албанских села!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Онда Турци који неће да раде, дођу код свог јаничар-аге и упишу се у јаничаре, и то у коју орту који воли; и тако назове се прави син царев и ага,

Зато, велим, нема цркве ни уредбе без мирске власти, а ни мирске без духовне; треба једна другу да поткрепљава, ако су раде да обе власти постојане буду.

После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј. четири да̓ије) шта раде од раје и од поштени̓ Турака.

Хајдемо сад Карађорђу и Миленку, да видимо шта раде. Карађорђе скупио потајно војску око Јагодине и чека да Афиз-паша пређе преко Мораве, и да га дочека у бусији,

Он каза то: „Ми смо јоште онај час писали Генерал-команди да нас добро и порјадочно у томе извести, раде ли Турци све оно што се овде од вас чује, јербо нама Генерал-команда није више јавила само за 40 Срба да су у Београду

Император рекне (које ми је чак после Давидовић казао): „А вражје политике, мисли он да нико не зна шта они са Србима раде! — А што вас не пусти к себи? — Ал ваљда неће зато што је у мом двору, — а то је свеједно.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад су већ пресудили да није чист посао и да неће ни по село добро бити, онда стадоше смишљати шта да раде. Неки говораху да га оставе, па ће ваљда само и отићи; неки, опет, рекоше да треба јавити власти; неки мишљаху да не

наредбе општинског кмета болта — дућан болтаџија — трговац, дућанџија брадва — велика и широка секира којом раде тесари бразлета — гривна бременица — мало пљоснато дугуљасто буре које се лако може носити на рамену бурсак — ђак

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. — Знам доста. Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ. И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.

— Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!... Знаш ли шта ти код куће раде?... Па и не питаш?... Станко обори главу. — Не смем! — прошапута он. — Јеси ли гледао кошницу кад замре?...

Црне мисли овладаше њиме. Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... — Сад ће наместити заседе и ухватити га... Јест, јест... То ће учинити...

То је место душу дало!... А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. — У кући нема никог. Све сам склонио код пријатељ-Милоша. Станко набра веђе.

— Је ли се склонило све? — Још није. Али све што је нејаче и болесније склонио сам!... Још раде... Станко дахну душом. Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: — Да бар могу мирно боловати! — А шта ти радиш?

— Све је то главе погубило, почев од везира. И да га није стид, мучно те се не би вратио. — Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. — Тако се чини.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?

Разговарали су. Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи. Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су

То раде и други очеви, али купују деци и шећерлемета, златне хартије и лопту од гумаластике што скаче с врх јаблана!

Хлеб јој прегори, да се цела пећ мора бацити свињама. Облачи стајаћу рубу радним даном. Ни главе не обрће да види шта раде деца, и због ње је Јованкино дете и упало у кречану. Ниједне јетрве није оставила да јој не издене име.

Ну нашто да ти причам то? Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених”. Час се завадимо после се опет помиримо, па опет цмакај се, итд. Ну теби је већ постало отужно.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру. Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.

Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру. Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.

— рече Пера и пољуби је у руку и оде. Али ни сутрадан није било боље. Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.

Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином суботом и недељом, па тако је и у селу.

Ушао Нића у газдашаг, па га сви у кући поштују, и раде, а њему не даду ништа да ради, а њему веле: »Нека, ча-Нићо, не труди се, ми ћемо све то већ и сами, и брез вас!

Једнога дана тако седи и Јула и мáма и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.

љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе, а он опере руке у истој чаши, као што сем велике господе још и Чивути раде.

— Ето, ја сврн’о мало! Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим шта ти тамокана раде, да откуд не трукуједу и не правиду какве фаличне банке! — смеје се Нића.

Обишао је онако успут све паоре који кочијаше. Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је опет газда на путу.

А и »немеши« баш, ал’ су и они прокопсали! Та ено Раде Карабашева, па он је бар немеш, па и он кочијаши! Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а бар господу пароке возим!

— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови учитељи?! Све код њих к’о ни код кога!

рузмарине сватовима и танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша. У одаји где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и њему. Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре. Дугачак, блед, а без крви снага, нежна му, нежна... више мртва.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Тако раде многи војници и Христић је то од њих и чуо кад око ватре, тамо на фронту, причају о томе како се продужује боловање, а

ту, преко пута, има нека „деповска команда“ што никаква друга посла нема него да војне бегунце осуђује на смрт, па ту раде пуно неких официра, све сами протекционаши и свако вече шетају поред куће и дрско гледају у њене прозоре.

Онда Христић почиње да оговара другове: — Има, има таквих, то је истина. Ја знам пуно официра што тако раде, али ја, веруј ми никад. ја се гадим. Увек, у сред борбе, мислим само на тебе.

„Бога му, — мислио је Јуришић — шта ови овде раде? Шта се ови овде врзмају? Шта је све ово? Нешто се споразумевају, а опет све иде као пре и, колико год гледам, ја

Африка

Читави потопи воде сливају се из пумпи. Пред нама су непрестано морнари, који раде ћутљиво и приљежно Бретонци, Корзиканци и Црнци. Ја сам пријатељ са једним Бретонцем, који се зове Роберт Л'Вотр.

брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.

Посета лабораторијуму за агрикултуру, у коме се издвајају, испитују све врсте кафе, какаоа итд. Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.

Онај који тражи злато усред саване, копајући на површини земље под сунцем од кога умиру и црнци који уз мене раде; или копајући сасвим примитивне галерије у земљи које нас сваки час затрпаваху.

Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор. Ту су све оне Бауле које дању раде за белце или код белаца; шофери, дућанџије; поштари и њихове девојке и жене.

Младићи често добијају земљу сасвим засебно; они раде за себе и, ако довољно стекну, граде село и насеобине одвојено од својих предака.

од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати.

Он се жени да би имао деце. Деца, ако су мушка, представљају дух племена, и раде сама у полу од раног детињства; а ако су женска доносе богатство приликом продаје.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

“ Да дођи опет? Проклета! ЈУЦА: Забога, та то је учтивост. Тако сви, који су најмање воспитани, раде. ЈАЊА: О, тако ради! Да зови нотариуса на свого мужа! И јошт’ да му кради десет форинта! Откуд десет форинта?

Свака се зна штеловати и унтерхалтовати, само ја јадна морам да кукам. ЈУЦА: Зашт не пазиш како друге раде? КАТИЦА: Ја могу три године пазити како се везе, па опет, ако ми се не покаже, све бадава.

МИШИЋ: Тако су понајвише стари људи, све се боје да неће им стићи, а то је зато што не могу да раде као што би желили. Тако сам ја познавао једнога, кој је сваки дан у кафану долазио, а никада ни крајцаре није трошио.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Официри ће бити премештени у регуларне пукове. Војници ће бити претворени у сељаке. Радиће земљу, као што је раде и Хрвати и Хунгри. „Не може бити изузетака у царству, Ваше Високоблагородство.

да изазива протест, гроф се залете и на брзу руку протумачи да се они, као војници, одсад, просто укидају и да има да раде земљу.

Има да буду насељени на спахијске и „вармеђске“ земље и да раде као и остали сељаци, дајући „на пола“ свом господару, и „десетак“ за цркву.

Официри, око топова, били су у недоумици шта да раде, да ли да стоје ту, у вратима, или да изиђу на ледину, са топовима.

Тепао му је, као детету, иако је Павле био од њега старији, осам година: „Бато, бато, шта то с тобом раде? Наслони се на мене! Вала ни ја више нећу остат код Гарсуле! Мислио сам да ћутим и трпим, ал’ овако се више не може.

светитеље папежника, и да у такве дане затварају радње, ако су трговци, спусте из руке алате, ако су занатлије, не раде пољске радове, ако су земљоделци, поче вика: Нећемо у паоре!

Био је забезекнут. Није знао шта да мисли. Је ли шашава, покварена, или ради оно што је, да раде старији, слушала, или видела? Она му, међутим, узе и руку, нежно, па поче да га привлачи ближе.

Била је од бола пала на колена, поред оца. Девојке, у њеним годинама, каткад – рече – не знају шта раде. Он има, у Грану, пријатеља, међу официрима, па ће набавити Исаковичу нов шешир – овај, и тако, више не ваља.

Ана је била остала у другом стању. Једина жалост њена било је то, да јој је отац одвео, у госте, децу. Шта ли сад раде њена деца, без мајке, у Новом Саду? Њеног је мужа то љутило. Ђурђе јој рече да нема шта да брине, да нема шта да брину.

Вели, дадиља не може заменити мајку. Шта ли раде, кад виде да имају дадиљу, али, сирочићи, да немају, крај себе, мајку? Шта ли раде у Новом Саду?

Шта ли раде, кад виде да имају дадиљу, али, сирочићи, да немају, крај себе, мајку? Шта ли раде у Новом Саду? „Штипају, ђе не треба, дадиљу!“ узвикнуо би онда Ђурђе.

„А кад ја пођох, натрашке“, причао је Павле, „учтиво, он се, изненада, продера, весело: А шта раде – питао је – оне лепе жене наше? Хоће ли и оне у Росију?

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Старији и јачи баве се најтежим земљорадничким и сточарским пословима; старци и деца раде лакше послове. Ономе који има способност за трговину може старешина одобрити да се њоме бави.

Искрсне ли какав било догађај, сваки динарски Србин зна шта треба да чини и чини то тачно; сви раде у највећој сагласности, сељаци и сви они (уосталом врло ретки) који нису дегенерисани политичким страстима или другим

Махом врло импулзивни који одмах и често без дужег размишљања раде: „зебу од многог мишљења“, и који кажу: „ко разгађа, у нас не погађа“, и погоде истину и најбољи пут.

Тиме они стварају тајанствена факта и појаве и формирају идеале. То раде и у нормалним временима, али нарочито у узрујаним, ратним.

Што најпре изненађује, то је врло много доколице, коју ова врста занимања оставља одраслима. Људи у пуној снази раде врло мало и сав посао остављају женама и особито деци и старцима.

Готово само жене раде и старају се о свакидашњим потребама. Оне су остале ближе животу, готово су човечније. Увек у жалости за неким од

Врло се често одмарају, и њихов је одмор непомичан. У стању су да сатима непомично седе, да ништа не раде и не мисле, пушећи на дугачком чибуку или наргилама, сањарећи и слушајући жуборење текуће воде.

Има интересантних примера ове сношљивости. Католици празнују многе чисто православне свеце и ради њих посте; то исто раде и православни и још присуствују молитвама католичких свештеника.

Исти сам менталитет нашао код неких Мијака из Тресонче, који раде као зидари у Београду. У овом мијачком селу сам ближе познао једнога „американлију“, тј.

Мијаци се баве свим пословима: они су дућанџије, механџије, предузимачи и халваџије; раде као надничари, као фабрички радници и у америчким рудницима.

Још и данас има дрворезаца у селу Осоју, као што има зоографа, иконописаца, који раде црквене слике, у селу Лазаропољу. Огромни иконостас манастира Св.

На западном ободу котлине, недалеко од Ресна, има њихово велико летње село које се зове Исток. Раде преко лета и занате и од векова су се насељавали по преспанској котлини, која им годи због летње свежине.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Да сам се освртао, ни до прекосутра не бих стигао: увек је много оних којима треба одговорити шта раде мој отац или очух, Станика или мајка.

- приближила ми се тако да сам њен врео и влажан дах осећао на образу и врату. Рекох јој да је теле: Раде Галац не би вукао Станику чак овамо, то ниједан мушкарац не ради с венчаном женом.

Једино такви имали су потребу да покажу како им мишићи још раде. Код оних од двадесет то је било очигледно. Разбацани и љуљаћу се на куковима као шерифи из филмова о дивљем Западу,

Између нас и женскога WЦ-а једна је танка преграда и могли смо да чујемо како девојчице раде оно нешто и разговарају међу собом.

је бити нешто око осам, јер су и католичка и православна црква звониле истовремено, а то је једини сат дана у коме оне раде синхронизовано. Ако је то за било кога важно! За мене није било важно, јер сам морао да мислим на прозорчић.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор. Шта ти деца раде? — Сви су здрави. Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.

Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. — Шта сад раде наше жене? — рече Софра. — Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар.

Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон. Предводи Шамика. Игра котиљон и Пера; добар играч.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Задржа, закачи! 3адржа, закачи!’ Неке то раде у пољу, на живом мравињаку, и гласно говоре: ’Рите, подрите, црни мравићи, да и ја родим’.

⁶³ Хришћански обред увођења детета у веру изводи поп у цркви. Док се дете свечано купа, отац или мајка ваља да раде онај посао који би волели да њихово дете ради када одрасте.

„Старији и јачи баве се најтежим земљорадничким и сточарским пословима. Старци и деца раде лакше послове“, каже Цвијић.

Осим својијех женскијех послова, као да преду, тку, кувају, музу итд. оне раде и највећи дио пољскијех и другијех послова, које иначе људи раде.

оне раде и највећи дио пољскијех и другијех послова, које иначе људи раде. Често се може виђети како се жене с тешкијем теретима вуку преко стјења и планина, а муж иде празан с пушком о рамену

Многа знања и релативно једноставне вештине у традицијској култури дете усваја тако што гледа како то раде његови родитељи, старија браћа и сестре, а онда и оно само покушава да то изведе.

Негде између тринаесте и петнаесте године, када почињу да раде у пољу, деца ступају у ред одраслих. Први посао у пољу у лесковачкој Морави називају „кршење“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Нисмо га видели двеста година, а онда се појавио на нашем ћошку са неком плавом мачком; једном од оних, мислим, што раде на златне полуге; шта се догодило, прославио се, па сад дошао да се покаже. Каже, ћао, момци, још глуварите на ћошку?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Једино што сви Петровићи могаху завидјети Тому Маркову бјеше красно мушко дијете од три године, кога зваху Раде. Јанко никада до тада не виде љепшег и умнијег дјетета!

Јанку рекоше да ће тај мали Раде, ако поживи, по свој прилици, бити Владика и нашљедник Петра И. Кад Јанко каза Саву, како му је препоручио кнез да

Тада им владика пошаље свога момка с поруком нека се стрпе само недјељу дана, па послије њека раде шта знају! Они послушају. Владика прокуне убилца: „Дао бог да иста пушка убије њега, те да се на њему сврши!

Стега бјеше, дакле, попустила и сâм вођ одломи комад погаче и стаде јести, гледајући шта дјеца раде. Усред тога, допадоше Лабуд и Перо и јавише: — Ето њеких Турака од Никшића!

— Је ли оно, је ли? — запита Крцун комешајући се. — Не пренагли, Крцуне, но слушај мене! — рече му вођ. — А шта раде оно? — запита Јанко, видјевши да сви клекоше и дигоше руке. — Моле се људи богу! Сад је ићиндија!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Историје књижевности, школски прегледи, критичари и антологичари упорно раде на одржавању једног поретка вредности у који се дечја књижевност нерадо укључује.

То су приповедачеви рођаци — стриц Ниџо, деда Раде, тетак, а затим кућни познаници и пријатељи, Петар Чобанин и Петрак Самарџија.

Деда Раде и стриц Ниџо су питоми, посвећени заштитници сна о срећи и завичају, па им се писац без престанка враћа, као да страхуј

жита, ослушкивати његову реч у свим важнијим ситуацијама животним, јер доброта и радост постојања, које је деда Раде оличавао, не могу да оду нетрагом са света: Зар неко може да украде и однесе онога мога деда, који је сваке суботе

Пожури само, не оклијевај! (Повратак ратника) Деда Раде, стриц Ниџо, Петар Чобанин и Малиган Делија средишње су личности ове дечје митологије: њихова је заслуга што се, у

Као „прави унук честитог Деда Раде” Ћопић је, више него иједан наш писац, осетио значај дечјег доживљавања света, и, кад год му пође за руком да призове

Стриц Ниџо, светски човек, причалица и врдалама, добија наступ вредноће; деда Раде одлично зна да од тог, нервозног претеривања вајде нема: И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими

Биће сјутра цоктања и отпухивања кад се на њиви појави дјед-Раде: - Е, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет.

(Свети Раде Лоповски) Пипавог психологизирања нити бескрајног рашчлањивања ту нема; песник једним погледом све прозире, све хвата.

најменике. Ево песниковог записа о тој врсти кућних помагача, о томе како се срођавају са кућом у којој раде: Набаса когод и на изјелицу, ноге би испод себе појео, а нашим првим комшијама сваког пролећа однекле добатрга и сам

(Раде с Брдара) Овде, просто, имамо језгровиту дефиницију одреднице најменик; Вук би је, такву каква је, унео у свој Рјечник

Пуни су разумевања и праштања ови сељачки светитељи, благородни су и увиђавни према свему и свакоме; деда Раде наклоњен је чак и лопову Сави, „никаквој Вјери” Свако иде путем који му је одређен; није на нама да другима судимо,

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Немојте ви узимати што родитељи с децом из моде раде; него гледајте шта Маџари с нама чине. Ја сам Шандор, то је истина, ал’ сам бољи Србин него макар који други.

И колико год мушки за српство ,раде, толико трипут више нашем полу ова дужност на срдцу лежати мора. НАНЧИКА: Ми се не можемо тући. ЗЕЛЕНИЋКА: Тући?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

па и Јован Рајић, врло мало знају о историјским споменицима старе српске књижевности, и своје историје српскога народа раде по страним писцима.

3 1741, нова робљења српских сељака и отимања земаља из њихових руку, забрана српским варошанима да раде земљу и трговину и да купују имања, тако да се приличан број Срба поново вратио у Турску.

Вера је за њих само форма, и они у години празнују и не раде сто шездесет дана. Празноверице и луди и штетни обичаји царују: вера у вампире, вукодлаке, вештице; славе и свадбе се

Доситејеви следбеници раде у истом правцу. Јован Мушкатировић пише нарочиту књигу потив празника, правдајући цареву наредбу о укидању силног

Једина два српска писца родом из Србије, Милован Видаковић и Вук Караџић, нису имали могућности да живе и раде у Србији, која се поступно преображавала из вековног турског пашалука у модерну националну државу.

осећање и способности да уђе у дух епоха које описује, и личности из прошлости слика као модерне људе, пушта да раде и говоре као да су из данашњице. У историјском костиму он представља људе XВИИИ века.

— Родио се 1. новембра 1813. године на Његушима, у Црној Гори. Крштено име било му је Радивоје (Раде), а када се покалуђерио добио је име Петар. Стриц, владика Петар И, узео га је себи 1825. са намером да га школује.

И омладинци и у Војводини и у Србији живо раде на оснивању народних позоришта, и најзад и успевају у тој својој намери. Око 1860.

Они раде мање, спорије и крећу се у ужем кругу књижевних родова и поетских мотива. Међу њима нема јаких личности које све наткри

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Увек је држао цигару тако да је онај запаљени крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе. С одаџијом је лепо живео.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

још мало, па још мало јаче, Па с' протегли, па горе устаде, Па овако бумбарати стаде: „Благо мене, са мном музе раде, По ваздан су око мене младе, Зној ми тару, по челу милују, Својом песмом трудна успављују, Са мном паје, а на

Ал' је Стојан на крајину макâ, Па он чува стражу од Турака, И давно је како тамо крену, Њему Раде иде на измену, Радивоја побро Гојко прати, Па га моли и овако брати: „Хајде, брате, хајде, Радивоје, Да ти злато

Ено Турак' — ох ти његов јаде! — Међ њима је зацело и Раде, Носи Цвету, Бог јој помогао! Ма је Гојку кам на срце пао.

је покољ, ту без нада мука, Дршће Турком и срце и рука, Сваки види е све већ пропаде, Ма се бију — ал' заш не и Раде? Са коња је јунак сајахао, Мучно гледи — да л' му жића жао?

“ При столу овде тако ови раде. У страни седи један седи власи, Наслонио на руку стару главу, Обара доле тужно своје око Из којег горка суза сузу

познао, За детинства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу; Њега звау Змај-Огњени Раде...“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!... “ Ох, срећице старцу изненада!

Ја и Раде бесмо кô два брата И за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камењ

Млоги су нас Турци осетили, Млоги на нос пред нама с' побили, А најгрђе што имају јаде? Те чињаше Змај-Огњени Раде... Та не бија ни ја кукавица, Ал' он беше нама перјаница. Кад упаде, када Турке сави, Одма крвца све поље поплави.

— Кад ми зрно крај ува пропишта, Те удари Турчина сред чела И обори са коњица бела. Јер Раде је био недалеко, Те јуначки злотворе је секô, Секô љуто; на друга гледао, У невољи њега угледао, Те довати ону

Да, Раде ми живот одржао, Но лоше сам уздарје му дао!... Чујде само, моје дете мило, Чујде, чујде, што је после било.

Ја тек дома, ал' гле Рада амо: „Помагâ Бог!“... А ја ћута само. Опета је Раде говорио: „Шта је тебе, побратиме мио? Шта је тебе, а тако ти Бога! Зар ти друга не познајеш свога?

“ „Ох, мој Рајко, збори, па ме чуј!...“ Аја опет ружи га и псуј! Али плану Змај Огњани Раде, Па овако беседити стаде: „Нећу, нећу, и тако ми Бога, Прекорачит више прага твога!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ПЛАВОГ СЉЕЗА 5 БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ 6 ЧУДЕСНА СПРАВА 9 ТИ СИ КОЊ 13 ПОХОД НА МЈЕСЕЦ 18 МЛИН ПОТОЧАР 23 КОЊСКА ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ

СПРАВА 9 ТИ СИ КОЊ 13 ПОХОД НА МЈЕСЕЦ 18 МЛИН ПОТОЧАР 23 КОЊСКА ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С ТАВАНА 77 ПОСЉЕДЊИ

— Није тачно, вук није зелен. — Јесте, зелен је! — неочекивано се узјогуних ја као прави унук честитог дједа Раде. Учитељица ми приђе сасвим близу, љутито узрики у моје лице и повуче ме за уво.

ЧУДЕСНА СПРАВА Мој дјед Раде плашио се не само разних животиња (змија, даждевњака и риба) него је зазирао и од многих справа и машина: од пушака,

Михољдан, крсну славу нашу, Петрак је освитао код наше куће, свечан и обријан, и здравио се с дједом : — Побратиме Раде, да нам буде срећан данашњи светитељ.

Све је то био добар и занимљив свијет, али мене су ипак, највише привлачили гости мога дједа Раде. Био ти је међу њима пензионисани аустријски „фељбаба“ Вук Рашета, стари лопов Сава и доста некаквих косматих старчина

Зна се, самарџија се, по доласку, најприје пропитује за коње. — Како Вранац, Раде брате? — Добро. —А како Доруша? — Здрава је, хвала богу. — Нека, нека.

Поћуте тако и он и дјед па ће ти се истом тада самарџија сјетити и кућне чељади. — А како си ми ти, рођени Раде? Како ваш Ниџекања, гања ли још политику или се већ дозвао памети?

Чим га видим, а мени срце заигра: ево га, пљунути Раде Ћопић! Ђе си ми, Раде, побратиме мој! Дједу стадоше очи. — Па баш твој Раде, а? Е, фала ти, побратиме, на тој части.

Чим га видим, а мени срце заигра: ево га, пљунути Раде Ћопић! Ђе си ми, Раде, побратиме мој! Дједу стадоше очи. — Па баш твој Раде, а? Е, фала ти, побратиме, на тој части.

Ђе си ми, Раде, побратиме мој! Дједу стадоше очи. — Па баш твој Раде, а? Е, фала ти, побратиме, на тој части. — Јест, вјере ми — занесено распреда старац не примјећујући да се дјед

Испод густих Самарџијиних обрва одједном просинуше строге тужне очи. — Раде, стари поштени домаћине, а знаш ли ти уопће шта је то коњ, то ти мени реци, џеко једна? — Пази га!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

По пољу, свуда око ње, виђаху се људи, како по избразданим засађеним њивама раде при фењерима. На истоку оцртаваху се брегови и била планинска, одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да

Свеж, чист и сјајан зрак греје их, те им крв бризга у једре образе. Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена поља, стрњишта, допире песма грличина...

Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена поља, стрњишта, допире песма грличина... Раде, утркују се, диркају једно друго, па се споречкају и, тобож расрђени, одмичу се. Ћуте обоје.

Само мајка с њима остане, а оне, пошто добро притворе капију, запуше рупе на њој, почну да играју и певају. Шта ти не раде! Облаче се у мушка одела, плаше једна другу, ваљају се по трави у сенкама од дрвећа по башти. А Нушка им коловођа.

Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће. Час нове, све по плану, час старе, турске, и ради шора пресечене, те стоје као

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

га пита зашто нису зими дани тако дуги кано лети, и зашто су ладни, те му људи у његовој царевини не могу једнако да раде, него дангубе.

Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво. Онда га анђео онде остави и рече му: — Ето ти што си желео, сад живи.

скидају, једне сир сире, једне масло топе; ту се начини и козара, једни секу, једни мере, једни новце примају, људи раде, село читаво. Онда му рече анђео: — Ето ти што си желео.

Анђео им одговори: — Ништа за то, ја сам задовољан оним што има. Они онда шта ће да раде? Жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога хлеб месили.

Пузаћеш се уз дрвеће и скакати с гране на грану; што видиш да раде други, радићеш и ти, не знајући рашта то радиш. Живјећеш и ти тридесет година!

Ходајући од дућана до дућана и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан ће се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат, па га почне учити н научи за неколико дана, па

Додија се арамбаши чекајући, па поче сам собом: — Куђ су се ђели они врагови?! Идем ја да виђу шта раде у подруму — ...Чувши ово, војник отпаше са себе каиш и приђе ближе вратима; кад ето ти арамбаше.

Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је.

харач и да га пошљу с осталим хаџијама на ћабу, па тобож кад се с ћабе врати научиће и друге вукове да зло сељанима не раде.

курјак, него хаџи-Вујо, пак ми сад треба да пређем у планину и да научим сву звјерад да овце не кољу и исану зло да не раде.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

То сад тек видим. СОФИЈА: Утолико, да млађи буду задовољни и да не чине штету, а међутим да охотно раде своје послове. МАКСИМ: Јесте, јесте. Ја видим како сам процветао, од кад сам тебе узео.

Човек има прилику сваки дан смејати се будалаштинама људским. (Приступи к вратма и смешећи се пази шта слуге раде.) Кукавци, како су се забунили! Али није ни чудо кад слуге траже газдину памет. ПОЗОРИЈЕ 4.

ШАЉИВАЦ: (Сад је време да почнем лечити.) Ја само идем по свету, гледим и бележим што други раде, па ако је то пашквила, моја није кривица. ДОКТОР (у јарости): Ха, чауш!

СТАНИЈА: А што имам да видим? Ако су све таке, то је крај света. ЉУБА: Е, друге јошт више раде, особито оне које су биле у Панчеву, у Земуну, у Пешти, или у Бечу на воспитанију.

СТАНИЈА: Ама које је то чудо? ЉУБА, Начине лепо собе, сокак, тавницу и што год оћеш; па онда тако раде, канда су живи. да видиш како се ту прави кур. СТАНИЈА: Шта је то?

Ама то се стиде чинити у кући пред мајком, пред старијима, а ови раде то пред толиким људма. Који су веће будале, или они што вам плаћају за своју бруку, или ви, што идете те гледате?

СТАНИЈА: То је друго, зима је, и човек може да се и убоде. А руке нам дао да радимо. ПИЈАДА: Е, слускиње нека раде. СТАНИЈА: А ви да не радите? ПИЈАДА: За госпоџе срамота је да раде. СТАНИЈА: Лепо, лепо.

ПИЈАДА: Е, слускиње нека раде. СТАНИЈА: А ви да не радите? ПИЈАДА: За госпоџе срамота је да раде. СТАНИЈА: Лепо, лепо. Кад може оно друго бити, нека буде и ово. Само не знам ко ће да вас рани.

НЕША: Сад што ћеш, како сви, тако ћемо и ми. СТАНИЈА: Ама сви другојачије раде, само је овде тај покор. НЕША: Е, па и ми смо овде. СТАНИЈА: Ја нисам, ја идем у мој вилајет.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ако сте дакле, моје миле читатељке, раде да се више против вас ништа не пише, ви знате лек: пишите ми и ја ћу абије у чувство доћи (оће ли пак то бити љубови

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Најчешће их пишу генерали. Изгледа да су у рату навикли да скупо продају свој живот, па то раде и у миру, Међутим, моји би мемоари били свакако бестселер!

Када се већ једанпут нађу заједно у истој врећи, (пардон) кревету, шта им онда остаје, ког ђавола, друго да раде сем да изводе оне смешне покрете и фолирају страст? Али код Мишелина је све друкчије него код осталог света.

име и презиме, и појављује се у оној берзи величина под насловом „Клуб познатих“, „Тамо-амо по граду“, „Где су, шта раде“, „Иза екрана“, „Из горњег ракурса“, „Новости о познатима“ или на неком сличном месту.

Како залепе? Лепо. Пошто немају ама баш никакве представе о томе шта би требало да раде у животу, прифластеришу се истог часа за мој животни оптимизам (називамо ту ствар тако), и шта — гребу се за смисао!

показују голи дупингер, како се ватају, како два мушкарца уваљују један другом језик, како се свлаче и покушавају да раде оно пред свима...

Шта раде ти момци: пљују гледаоце, а ови уживају у томе и ослобађају се потиснутих жеља — ето шта ми је казао тај проседи тип,

Е, па кад он ради свој посао, сакупи се најмање милион људи по околним тротоарима. Шта раде? Стоје и диве му се. О чему се ради?

пасусе у говорима који им пишу њихови потчињени, само зато да оправдају своје постојање, јер сами не умеју ништа да раде.

За то време у кујни заседа породични савет. И мада шапућу, ја знам о чему се ради! Провалишка! Немају појма шта да раде са мном! Богами. Све су већ испробали и не вреди! Најзад, пред вече, у моју собу уфурава бакута.

из вестерн-филмова, када су били још у оној фази да им белци поклањају разне ђинђуве с којима не знају шта да раде! Кеве ми, Чарли! Тебе ми!

Где то? У Чланцима под насловом „Типична југословенска породица“! Питам се само шта раде ти експерти Уједињених нација!

И сад, како се зезају? Зову једни друге да виде како су и шта раде, да се чују преко жице. А њихове ћерке зову неке несрећне момке у које су заљубљене па онда ћуте и дишу.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Ја назирем жишка трепку тајну у недоба, кад фарови раде: пејзаж песме Брига материна. Сентандреја, Іріѕ флорентина.

Градови хукте. Гужвање, руља. Сметови смећа. Навире квареж. Витла се огањ сумпор куд куља. Ритмично раде тутњава, палеж. (Надеждо плава, таљиге мрења загрћу шкрипом Сигор спасења?

у Реч уротну, којом пламени звоне облици, где се трезније напаст Језика боком прелама у суноврате, где опрезније раде сликови - док са превала, прла, ледина, око тамино светлост сабире у подочњаке слепој тморини - где се кандило

Растројство звучно пуни се озоном. ИВ У срцу гајим љубав гостопримства, реферат с липе када пчеле раде а куће ретке, пуста домаћинства.

Воћке кад раде, почне и збрка у песимизму: чашке трезноће, бачве пијанства чин су и сврха двојног јединства, које ме xоће смаћи

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Гöттліцх, ах! Ѕехр гöттлицх! МАРКО: Хм! Што су ти садање девојке — два посла раде! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, шкода, шкода што не знате немецки!

ЈЕЛИЦА: А, то је сасвим гемајн, то само просте жене раде. МАРКО: Хм! А госпође? ЈЕЛИЦА: У Бечу прве даме и отмјене фрајле не знају шта је посао, него спавају до девет сати;

Како би то могло бити лудо што прве даме у Бечу раде? Камо среће да се и ми тако уредимо! МАРКО: А зар би ти хтела тако живити? ЈЕЛИЦА: Ја не знам која не би хтела.

што је и царица била велика, или, као што сам чуо, од свију највећа; јер ми, бединтери, нисмо млого пазили шта нам раде господа на балу, него смо се и сами унтерхалтовали, и баш добро.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Када газде мину страва, рече Раде, мудра глава: „Идем крадом извидити шта би оно могло бити.“ Иде Раде као сјена,

“ Иде Раде као сјена, види: ватра угашена, ал мачкове сјаје очи. „Шта је ово?“

Ако га неко бесплатно даде. Јасле број осам, Ранковић Раде. НАЂЕНО Лопту од крпе нашȏ сам. Позор! Јуче ми њоме разбише прозор.

Видио сам на Меркуру како бију чика-Ђуру златним штапом све по туру. Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће. Отресао бисер с грана Меркурова јоргована.

Да ли ме се сјећа добри Жућо, је л' Шаруља теленце добила, шта ли раде јагањци и овце, да л' су здрави Дорат и кобила? Је ли прошло михољданско славље? А ти, мама, како си са здрављем?

Људи врве тамо и овамо, смутила ме гужва непрестана. Нико нема говеда ни овце, нит шта раде, само броје новце. Некидан је овдје био вашар, то је била грдна смијурија, дошла мечка и пеливан славни, име му

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече. Престају да раде један тренутак. Дижу главе са веза.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ Неки пут се спустим сасвим ниско на глатке куполе — столице вихора — да чујем шта сад телоносци раде.

Више нису имале шта да раде у земаљској пустоши, а ми смо осећали да силазимо негде испод нивоа земље, у вршкове траве подземних ватара

над главама промиче мрко Онда Сава стане пред мене каже: ко си овде је вече никога нема сенке све раде по својој ћуди гладуј ево ти хлеба врати се кући проповедај друге исцељуј себе лечи Атос ће да остане где је што ти

после шта је математика шта физика о мом стварању каже како су се расплеле клице које давно посадих шта сад оне раде испод микроскопа о томе хоћу да слушам приче дугогодишње то ме једино занима! Планина никад није била голија.

казна замењује ропством одлаже се извршење до даљњег а ја сам им рекао да више волим гроб од ропства и ето шта ми раде много је то чак иако је небеско хтење!

вест и људску љутину вршак плођења и његов бес човек се множи таква је година загледан у реку види шта рибе раде и одозго птице у њиви бацају исту мрест као човек што сеје кроз класје порука у вис веје у зеленом струку људско

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Допире однекуд самртни ропац. А из кафанске собе, где раде лекари, чује се ужасни крик. Мало после износи болничар људску ногу и баца је негде иза куће, као какву цепаницу.

Христос, са болно издигнутом главом, упућује молећиве погледе и као да вели: „Господе, опрости им, јер не знају шта раде“... Звек наших мамуза је скврнавио ову побожну тишину. — Господине наредниче, закључано је!

Само када се не чује више фијук куршума и фрктање граната. — Ово су божја посла, али не ваља оно што људи раде! — вели Петар нишанџија, квасећи дланове, па после превлачи преко лица да би се освежио.

Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру. Неприметно се повукох. Ваљда знају шта раде, тешио сам се. Осећао сам се мален пред овим великим и непомичним приликама „мртве“ страже.

— Људи више мисле на његове накострешене бркове него на посао... Примарна мисао је код људи његова личност, и онда раде подсвесно, те отуда и заборављају многе ствари и постају немарни. Чекали смо до подне...

она, што сте је звали „госпа капетаница“... Поздравила ве. — А шта раде? — Господин капетан се смеје, а господин потпоручник налева вино и вели: „У здравље наше домаћице.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили. Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за

Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди ?... Јок, ја сам то са њима наредио све за четири — пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.

Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо ?... Предај им сад, па нека раде сами. — Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Попи мало! ГИНА: Лакше би ми било кад би знала шта му, зликовци, раде у оним њиним крвавим подрумима! Овако не знам, па сама замишљам, а замишљам му горе и крвавије него што они,

СИМКА: Утопила је живот у оном кориту! ЈЕЛИСАВЕТА: А муж због ње утопио живот у флаши!... Шта и да раде деца из таквих бракова, него да изађу на улицу и да пуцају? СИМКА: Секула је, напротив, диван младић!

ВАСИЛИЈЕ: Код Шекспира дувају буре и воде се борбе, крв се слива с точка на точак, брекћу машинерије које раде на крв, шкрипе и окрећу се сви зупчаници и точкови неба и земље, котрљају се планете, круне и главе!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Али ми они невесело одговарају да рибање прелази са оца на сина и да и на нашем броду има таквих који раде заједно. Шоферов син – шофер! Рибарев син – рибар! Око поноћи одлазим да спавам.

Црне и тешке рибарске прилике, којима сад не распознајем више ликове, раде тешко, превијају се, вуку, дрипче. Пошто је мрежа пуна и пошто ће ускоро да свиће, бродови се приближују и мрежа

Нови сада светли у даљини. Острва се црне. Уоколо је пустош мора. Под светлошћу једне лампе, рибари раде. Ћути се и стење. Мрежа је као бескрајна, а блато једнаш залива кљун брода. У води се љуљају црне сенке.

Ћути се и стење. Мрежа је као бескрајна, а блато једнаш залива кљун брода. У води се љуљају црне сенке. Сатима раде за тај моменат. Људи су као од глине. Ужетом бију блато са мреже. Чује се само, напорно: „Рива‑хола, рива‑хола“.

Зашто? То нема баш никаквог смисла. И познаници, и познанице, кажу ми да сам се много променио. Сестре Церњајски сад раде у оделу болничарки, лепе су, и снажне као атлети, али не играју више весело. Не игра више весело ни Ромилда Морпурго.

Једном сам се, на једној дасци, на зарђао ексер набо и он ми је рану исисао. Како то раде Индијанци, из племена Сијукс. Имао је две врло лепе сестре, чувене по лепоти, у Темишвару, много старије од нас.

Пошто побуњеници то раде ножем, уз гурњаву, и оперишу и крагну, жене циче око нас, у страху да неког не прекољу. У целом, огромном, гарнизону

Нису се вратиле из заробљеништва хиљаде и хиљаде. Не раде више ни пекарнице. Цео Беч је подељен, не више на монархисте и републиканце, католике и социјалисте, него на поштене и

Али су им болнице сјајне, улице чисте, железнице препуне и тачне. А жене раде. Једино је дамама свеједно. Оне неизречно презиру политику. Не, не може се ништа предвидети шта ће овде бити.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Па кад, онда, раде у пољу? — упитам. — Е, видите како је. У почетку изгледа тако. Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати

Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остале моје колеге. Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље.

То је тако заведено ваљда по угледу на остале стране земље, али, у ствари, скупштина и посланици код нас раде само оно што хоће влада. — Па нашто онда скупштина?

После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. Тако не раде добра деца.” „Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.

— Тако је. — А какво је то дете што је шетало? — Оно је неваљало и опако дете. — А шта раде добра деца? — добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. — Врло добро!

— Оно је неваљало и опако дете! — Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. — А шта чине добра деца? — Добра деца не седе у соби где има прозора!

Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. — Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађанина?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак... То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог

А како је страшна сеоска поноћ!... То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.

семе, или чуо занимљиву причу из његова путовања, или дознао да има места где не ору ралицом и не копају мотиком, него раде бољим и вештијим справама. Знали су га сви, и сви су га веома поштовали. Чича Пера је био права анђеоска душа.

па тек изнесе ми лепу играчку. Тако ће и сад... Али, шта то они раде ?«... Д ете отрча до краја стазе, пружи вратић иза жбуна — и замре... Не сме више помолити главу, јер би је опазили.

Како да неће кад он, Глиша и Каја запели па раде као кртице. Капетана новог сви хвале и поштују, но ту скоро један Банаћанин младић проби му ногу куршумом из пушке,

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Ја за мога противника не бих, на пример, никад изнео тако нешто што није истина, али има који и то раде. Има, кажу, у понеким окрузима па штампају плакате и изнесу кандидату нешто сасвим ружно, уплету чак и фамилијарне

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале. И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно ка

А то баш нису требали да раде! Само бадава да греше душу. Нису требали никако да га дирају. Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то

За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио

Не иде ни ово. Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. — Јок, јок! — виче и један и други. Шта да раде у тој невољи? Али се Срета и ту досети. Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

уштављеној кожи, по ималину и по ћиришу; И волим старе обућаре — у Београду их зову крпе — Који се научили да ћутке раде и трпе. Од куће понесу лончић — тако плав, да га насликаш!

ЖИВОТ НОЋНОГ ЧУВАРА Има људи који раде уз пут, заувар, По потреби, кад их из фирме заишту. Такав посао обавља ноћни чувар Запослен у складишту ил на

ТРАМВАЈИ Ноћ кад одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу кад одлакне, — Шта раде тада трамваји?

дубоко одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу терет дана одлакне, — Ето шта раде трамваји.

сам трамваје: Ноћ кад одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу кад одлакне, — Шта раде тада трамваји? Ставши на луди камен, освојио сам, са првим стихом песме, интонацију за целу збирку.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Све то може дати бар бледу слику онога што имају да успут раде природњаци, учасници експедиција за проучавање морских дубина. XИИИ.

Али кад се видело шта у томе погледу раде Енглеска, Шведска и Америка, француска влада није хтела у томе послу изостати, и на тражење професора МилнЕдварса

Њихови мишићи још раде и оне се крећу, али немају више снаге за јаке електричне ударе«. »Борба је трајала око четврт часа; тада су се и коњи

Он ће ту стајати дуже време, у колико не буде потребно да се креће ради посла експедиције. Но и кад машине не раде, струје и ветрови ће га лагано гонити и премештати, јер се на таквим дубинама не баца котва.

што је значило да се брод налази управо над закаченим предметом, погонске машине су биле заустављене, а пуштене да раде оне што вуку кабл из воде.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.

Зло се трпи од страха горега. Ко се топи хвата се за пјену; над главом се надодају руке! КНЕЗ РАДЕ (брат владичин) Што се мрчи када коват нећеш? Што збор купиш кад зборит не смијеш?

Бошњаке и за Арбанасе: „Кад ухвате — каже — Црногорца, било жива ал' мртва у руке, хоће ли га изјест, што ли раде?“ „Ђе изјести, ако Бога знадеш, кâ човјек изјести човјека?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.

Ни родбина, нити ико. Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали него што од ње добивали, као знак благодарности што им је земља, коју су пре

— него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде. И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.

— Нећу бре, нећу! И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде... Али, кад се доцкан у ноћ отвори шитом и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су

Она, као да то није ни примећавала. Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Да, да, ићиндија!“ рекоше у глас Радоје и Спасо, као да се они сјетише што је. „Ма што оно раде?“ запита Јанко, кад Турци посједаше у коло и почеше да клањају. „Моле се Богу људи!...

Тај Павле чији је двор тамо на хумку, коме се нико не примиче нако његови кметићи и то у гомили кад раде. Света Богородице! а они сједили ш њим и причали мишљаху дјеца и говораху сви једнак.

Отидите вас двојица ти Мргуде и ти Раде, у село, па донесите мотике и лопате. А, богме, можете се најавити и попу, ако га је ту!“ Људи се почеше дизати.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Дједе Раде, тако ти свијета и вијека, је ли ти жао умријети? — Јест, тако ми свијета и вијека, као да сам се јучер родио.

Кад сељаци виде не само да хоће тако да поједу све што имају него и да не могу својијех послова да раде, онда се дигну те туже и онога субашу; а кад их запита онај коме су се тужили: „Каквога ћете сад да вам дам?

Куге имају преко мора своју земљу (гдје само оне живе), па их бог пошље амо (кад људи зло раде и много гријеше) и каже колико ће људи поморити.

(Човеков живот) 305 — Што ми имамо, а бог не има? (Себи равна) 306 — Што раде сви људи заједно? (Дишу) 307 — Што све људе једнаке чини? (Смрт) 2 308 — Где је вино најбоље?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Одајући од дућана до дућана, и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан, ђе се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат; | па га почне учити, и научи за неколико дана;

” Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво. Онда га анђео онде остави и рече му: „Ето ти што си | желео, сад живи.

скидају, једне сир сире, једне масло топе; ту се начини и козара, једни секу, једни мере, једни новце примају, људи раде, село читаво. Онда му рече анђео: „Ето ти што си желео.

” Анђео им одговори: „Ништа за то, ја сам задовољан оним Што има.” Они онда шта ће да раде? жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога хлеб месили.

У том ударе онуда некаки Чивути, па кад опазе ватру, дођу к деци па их запитају шта раде онде, и имају ли још кога онде, а пошто им деца приповеде све шта је и како је, реку им Чивути да иду с њима и да ће

Ходајући од дућана до дућана и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан ђе се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат, па га почне учити и научи за неколико дана, па

ни матери, кад али Ћели дошао змајевит коњ и донео му госпоско одело и оружје, и довео уза се троје четворо чељади те раде башчу, а Ћела се обукао у оно одело, те постао са свим други: није више ни ће | лав него леп момак што може бити, па

Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита, шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је. Онда рече јеж: „Хајде да и ја срећу покушам, да видим тко је то.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А деца да ми дипломирају, да раде неки писмен посо, ко људи, па да се друже синтеле генцијом! МИЛЕ (пробуди се): Ја се од таквих ставова ограђујем!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

и с овима који се на[х]оде у наши вилајети — најмања им је старост светиња; људи су како год и ми, једу, пију и раде да стеку новаца, као и други који имаду фамилију на врату.

Србљи, или изговарају «калуђер», или, као неки други «калађур»; не знаду шта раде, нити изговарају како ваља. Ово је грчка реч и ко [х]оће управ да је изговори, ваља да рекне „калогерос“, а то ће рећи

имена, измишљена за глобити живе и мртве, то су ти твоји Јерусалимци и Светогорци; будак њима ваља и мотика, нека раде ка и други људи.

Испочетка сам мислио да они све то из зависти раде; не будући свети, не би ради ни да се ко други посвети. Но, мало-помало, чрез дуго време лепо ти ме учинише, те

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде. Даклен, Иве, у памет се! Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!

Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају, и Антицу, и Марију, и Јозицу, и Рока, па и стричеве... Збиља, шта они раде? — А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! — вели киез, стављајући сребрњаке у кесицу.

А питаш за стричеве шта раде? Шта и несриће једне. Шунди је изашла живина на листу од десне ноге. Не може макац собом. Неће ти дуго!

Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега! Али шта му, најпослије, могу? Е, да видиш, могу!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сећао се, знао је из прича како то они раде, а шта је ово с њим? Прислонио се уза зид. Он не може да хода, и није било као што Тола и други причају.

Да проба себе, да куша некога и нешто, да види да ли он може онако како то његови вршњаци причају да раде; док причају, он ћути, црвени. А после је, да се више не би стидео пред њима, наставио да насрће на њу, мрзећи је.

Онда се сети кад су један према другом седели у Аћимовој соби и гледали се у б раде. Колико је времена прошло од те вечери?

Платићу им колико је право. Па ћеш ти, сине, на коњу, на бесном пастуву, вранцу, да обилазиш косаче и надгледаш како раде. Купићу ти чизме и корбач од змијске коже. Видео сам, то носе газде у Мађарској. Само ми ти брзо расти. Деде, потрчи!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А онда, сунце бану на врата и дечак устаде да види шта раде његове играчке. Спавале су све до последње. Једино су трачнице малога воза биле празне, а поветарац њихао завесу на

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

не ретко, осети задовољство што је нестао пре но што су вођи првог устанка, оболели од власти и од злости, стали да раде један другом о глави, иако је у почетку изгледало да су сложни колико и храбри а изнад свега да су одани један другоме.

Од нових невоља најгора је била та што је међу Србима сасвим нестало слоге и што су поглавари почели један другом да раде о глави. Када је Синђелић одлетео у ваздух, о томе више није било сумње.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А озго неко гуди Шта раде ови људи? Поноћ је давно прошла, зора руди, Сањива и бледа лица уокруг још се крећу; Свак стисн'о женску на груди, Па

Хтедох да запитам где сам, и што то раде? Ал' човек у црном руху преда ме стаде: „Пардон!“ канда је рек'о, и мрка лица На врата прстом показа лако; „На бал се

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Истина је, сви бесмртни дуси да свободе права уживају, свашто раде што је њима драго по лакоме и светом правилу.“ „Свјетилниче, правдом окруњени!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Страх и ужас обузе и остале чете, оне почеше бежати главом без обзира. Али сада стадоше да раде Архимедове убојне справе, а његови стрелци осуше кишу стрела на бежећег непријатеља.

Архимедес се није бринуо што они раде, већ смишљао последњи став свога дела. Пљачкаши беху разочарани што не нађоше нигде злата и трагаху даље за њим.

„Унификат? - Хтели сте ваљда рећи: уникат“. „Јест, јест: уникат. - Но слушајте даље што моји људи раде. Они су у стању да сатима хвале латинску књигу у коју нису ни завирили, да говоре све дотле док купцу не појури вода

То што наше папе сада чине, одушевљавају се просветом Грка и раде на њеном васкресенију, љуто ће им се осветити. Човек је добар само онда кад једноставно живи, не тражи да зна више но

Та црква сасвим је нова, једва довршена; радници раде још на њеном крову. Загледах се у њу, па рекох своме пратиоцу: „Изгледа да се овде у Бечу зидају само цркве и

Наше справе, иако смо их конструисали математичким расуђивањима, не раде савршено већ само у границама наших људских могућности“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А данас, шта смо дочекали? Онај мали део што је постао бољи заморио се. Он је само неми сведок онога што данас раде они одморни које рат није нимало изменио или боље које је рат утолико изменио што им је сасвим искварио срца, А шта је

— Па јес'. — Видиш, ти Германи целу Европу окупираше, па сад 'оће и Азију. Него ја мислим да оне Швабе и ове Швабе раде ортачки. Чујте, људи, ово што вам ја кажем, ја сам прост човек, али ја њима не би' веров'о.

— Еј, брате, па ти сасвим не знаш шта говориш. Ваљда знају ови наши шта раде. То су паметни људи, неће тебе питати. — Ама они јесу паметни људи. Само знаш како је, ђавоља је то вера, подвалиће.

Он живи усамљен, заостао, потпуно сам, после свих својих давно умрлих другова, као одређен да види шта све раде они што су дошли после нестале, изумрле генерације којој је припадао, као неумитна авет-контролор свега што се догађа

Зора свиће. На руменом небу оцртава се онај положај: „Боже, јесу ли они тамо, шта раде, чекају ли нас, јесу ли нас приметили?

Ово исто вече лумповао сам гадно у једној од оних кафана што раде само ноћу поглавито за официре и где се лумпује са женом у крилима, па сам разбијао огледала и флаше, махао сабљом као

— Господе — продужи св. Петар — ено их на Крфу. — На Крфу? — запрепасти се Господ. — А шта раде? Како су? — Како су, питаш ме Господе?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Баш као да смо непрестано провјеравали да ли наша унутрашња устројства раде сложно и сагласно. Култивирали смо тај диоскурски идеал, и више се пута зарицали на ту везу и заједнички установљавали

А ја ти немам баш много смисла за то. — Али такви су сви литерати. Та сви умјетници раде због саме умјетности а не због чега другог! Иначе су морализатори, или било што друго, само не умјетници. — Ма'ни!

— Ма'ни! Тако говоре лоши умјетници, мали умјетници. Они велики, прави, увијек раде због нечег другог и вишег од саме умјетности!...

А чини ми се да ни јетра не раде баш најбоље. Али за све то још како-тако. Него, што је најгоре, ни мени самом није добро!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде ?

— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. — А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га

— Зар није сигурније да останем у шуми. Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... — Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...

« — Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу. Шта раде тамо, траже ли ме? — Не брини за то, него дај да спремамо то оружје.

Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.

Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.

— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти че тири стотине и двадесет! — Тако они увек раде. Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више.

да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: — Баш увек тако раде? — Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.

Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема. Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се...

Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села? Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено. Ја како, брате! Моје дете неће бити хајдук. А зашто?

— рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. Утом деда завришташе, а у кући закука жена. »Шта то њима раде ?... Откуд тамо други хајдуци ?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу.

— »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе. Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота. Али се опет не дам тако лако!... А она?... Баш ми је и то велика невоља!... — А, Ново ?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Пузаћеш се уз дрвеће и скакати с гране на грану; што видиш да раде други, радићеш и ти, не знајући рашта то радиш. Живјећеш и ти тридесет година!

Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је.

— А мајка? — Крсти се. — А ти? — Ја валај ништа друго него прекрстим руке, па се мрзнем од чуда гледајући их што раде; сад ако ти не знаш ко сам ја, ја заисто не знам.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Да није било неколико изузетно глупих дечака, који заиста нису знали ништа да раде, моје оцене из тог предмета би биле најгоре.

Уживао сам да замишљам како мотори стално раде, јер су тако у мојој машти представљали још фасцинантнији призор. Када се природна склоност изроди у пасионирану жељу,

Предлог ми се чинио крајње смешним. Нисам о томе знао ништа, осим да је то начин на који раде Американци. Ништа није испало од тога и ја сам следећих неколико месеци морао да путујем из места у место по

Сваки сигнал личи на особу јасног идентитета и практично број станица и инструмената који могу да раде без и најмањег међусобног ометања није ограничен. 5. Стојећи таласи на Земљи.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Мазга није уједала, није тукла ногама као што то раде друге, али се страшно отимала кад бих је зауздавао. Други радници нису ми могли било шта саветовати, а рекло би се да

”Вила” - она је хтела само да чује Ваше мишљење о женским пословима, а ви сами знате да се од жена у Европи тражи да раде и оне тешке послове које могу само мушкарци.

То је оно што приморава Српкиње да раде неке тешке нослове које би мушкарци требало да обављају. Ово је била згодна прилика да кажем коју реч у прилог

Међутим, студенте Кембриџа, па и Оксфорда, нису привлачили само професори, који ту раде, већ и они из прошлих генерација.

Па шта онда раде ти наши универзитети? Они раде свој посао, као у некој првокласној школи, али о таквом раду мишљења су подељена.

Па шта онда раде ти наши универзитети? Они раде свој посао, као у некој првокласној школи, али о таквом раду мишљења су подељена.

Али нека небеса помогну оној земљи која препушта своју судбину “јефтиним” људима који раде јефтиним научним оруђем у рукама.

Данас постоје милиони људи који то раде када окрећу дугме на својим радио апаратима и том приликом их подешавају на таласну дужину одређене радио станице.

Млади људи са највишим академским образовањем и сјајним талентом раде дан и ноћ трагајући за скривеним благом на граници између разних наука и науке о телефонији, а њихова открића су, у то

Брз пораст угледа Савета у очима јавности је, углавном, последица мудрог програма и чињенице да у њему удружено раде угледни људи и научне организације, чији је основни циљ „да подстиче научно истраживање и примењује и шири научна

На тај начин сви научници који желе да раде у Савету, имају прилику да то и остваре, и тако упознају сврху и тежње Националног савета за научна истраживања.

Ћипико, Иво - Приповетке

Браћа, умирена, прихватише се посла. Код мора у пуном подзимњем дану сунце их лијепо грије; топло им, па задовољно раде. Понешто и разговарају, понајвише раде и ћуте, као да мисли сабирају.

Код мора у пуном подзимњем дану сунце их лијепо грије; топло им, па задовољно раде. Понешто и разговарају, понајвише раде и ћуте, као да мисли сабирају.

Па им пану на памет дани радње, урезују у памети приштедњу, и у тој мисли чисто живље раде и веселе се послу. А и кући ће брзо; одмориће се и науживати својих навика: свога крша и вечерњих сједника, гдје се уз

преварила; кајући се, криви саму себе: није слушала своје воље, већ је узела човјека, јер то и друге сеоске дјевојке раде, — и тако је сагријешила проти самој себи...

да се доље, код мора, подиже нова хришћанска црква, да примају на радњу и њих, Црногорце, и да већ многи од њих тамо раде и стичу пара.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

године, с насловом „Раде Драинац на Хипносу 77“ и поднасловима „Од Париза до Бомбаја“ и „Једна визија сна“. У Драинчево време у уметности је

Нико то не осећа колико песници, а нарочито модерни песници, који више не раде само на језику, него и у језику самом: они у њему отварају, тако рећи, дијахронијски канал комуникације.

Код нас има много оних који се не налазе на својим правим местима, нити раде оно што најбоље могу, за шта су позвани.

Пре свега, у овом тренутку – који већ годинама траје – проучаваоци српске књижевности раде у ванредно тешким не само материјалним него и моралним, духовним приликама, као да се све око нас осипа.

дела, марљиво приређена, овај ће зборник – готово сам сигуран у то – изменити нашу слику о месту и значају које Раде Драинац има у међуратној књижевности, посебно у поезији. Књижевна реч (разговорано 19.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Хоће да се напевају за читаву годину дана, чак до другога Петровдана. Јер у завичају тешко кад то раде. И да покажу осталим планинцима, тврда уха за оваку песму. Пуцају, пусте, од здравља и устрептале младости.

Срби су га избегавали, а Арнаути са села не раде ове послове. Једне је године, у невољи, најмио мамушке Цигане, али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке

Само је прву чашу Милоје попио онако како то раде православни сељаци: нагао је лагано и гутао гутљај за гутљајем као што се пије хладна вода.

Иначе он би кадгод дошао к њима као што раде други Арнаути и окусио њихову хлеб и со. Напротив: никад га нико није видео за српском совром, осим што би у три

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу. ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила. ФЕМА: Твој уја...

ФЕМА: И не треба, зато ти стоје два пединтера за леђи, нек они раде. ЕВИЦА: А зашто ми је бог дао руке? ФЕМА. Видиш да си мућурла: да се белиш, да се китиш, да чешаљ намешташ како ти

(Они се раставе.) Несреће и смради? Је л то нобл, тако Французи раде? Није ли доста што се на балу грле, него и по буџаци, а? А ти, кукољу од паора, ко ти је рекао да остављаш кућу?

ФЕМА (нагло): Оћу, господин вилозов, верујте оћу. Ја сам вам само тела показати како ноблеси раде, но ја оћу... Ах, ја од радости опет падам у несвест, кад помислим како ће око мене моје комшинице пузити, како ће ме

Краков, Станислав - КРИЛА

Око њега је много оних који су ноћас убијали, но они не мисле о томе, већ журно раде, и звече алатом о камен и отврдлу земљу.

То је било веома занимљиво. Већ је и по неки од пешака из резерве подигао главу и гледао шта они код топова раде. Изгледа да су свега још два пуцала, јер су четири имала смешне и необичне положаје.

Потом се заруменела и пакосно добацила: — Опростите, нисам знала... Из шатора су повиривали да виде шта ове жене раде. Сергије је већ одвукао Ноемију у своју кућицу. Телефон је зврјао као помамљен. Нешто су хитно из штаба јављали.

Погледао се, насмешио. Опет је бол прошао кроз њега. Склопио је очи и опустио руке. Почели су да раде око његове ноге. Јаукнуо би и уздигао високо мршави грудни кош. Около је ваздух био пун задаха крви и јаука.

Петровић, Растко - АФРИКА

Читави потопи воде сливају се из пумпи. Пред нама су непрестано морнари, који раде ћутљиво и приљежно Бретонци, Корзиканци и Црнци. Ја сам пријатељ са једним Бретонцем, који се зове Роберт Л'Вотр.

брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.

Посета лабораторијуму за агрикултуру, у коме се издвајају, испитују све врсте кафе, какаоа итд. Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.

Онај који тражи злато усред саване, копајући на површини земље под сунцем од кога умиру и црнци који уз мене раде; или копајући сасвим примитивне галерије у земљи које нас сваки час затрпаваху.

Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор. Ту су све оне Бауле које дању раде за белце или код белаца; шофери, дућанџије; поштари и њихове девојке и жене.

Младићи често добијају земљу сасвим засебно; они раде за себе и, ако довољно стекну, граде село и насеобине одвојено од својих предака.

од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати.

Он се жени да би имао деце. Деца, ако су мушка, представљају дух племена, и раде сама у полу од раног детињства; а ако су женска доносе богатство приликом продаје.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

И пас да види твоје колено, Зинô би, лаком, па и угризô. ИСАК: И намах липсô месом отрован. ВУК: ’Ма погле, Раде, здравља ти!

ИСАК: Збогом! (Поводећи се уморно, за Вуком одлази.) ТРЕЋА СЦЕНА На истом месту. Главаш и Радак. ГЛАВАШ: Па, Раде?... Има ли гдегод што? По гори мирно?... А по селима?... РАДАК: Несрећа!

(Меће руку на нож.) Да убијамо, Раде! РАДАК: Гора је нема, Ниједан листак неће шушнути: Кога је гледô у хладовини, Издишућ, црну земљу гребати, Или у

“ ЈАЊА: О, тешко мени! О, смилуј ми се, Раде, несрећном! РАДАК: Ја чамац хоћу: Главу ил’ чамац!... Или обоје! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!...

Сасвим утопљен!... На дну Дунава! И песак га је већ заронио!... Ако си икад богу веровô, Веруј ми, Раде, да је утопљен. (Клекне пред њиме.) РАДАК: Не бенави се, бено матора, Већ чамац дај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!...

А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде! Даске су, видиш, саме иструхле; А онај пукнут, што је напољу, Њега су зимус санте разбиле, А њим сам ваше људе

(Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ. Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад! Та склони ножа бритку оштрицу, Да лакше дахнем!... Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад!...

Сад, Раде, сад! Та склони ножа бритку оштрицу, Да лакше дахнем!... Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад!... РАДАК: Тако те хоћу, стара чивијо! (Тура нож у корице.) ЈАЊА: Боље да се и нисам родио, Нег’ ова мука!...

(Тура нож у корице.) ЈАЊА: Боље да се и нисам родио, Нег’ ова мука!... Ено и момка! Сад, Раде, сад! (Порфирије долази.) ПОРФИРИЈЕ: А што се дереш толико, хе? ЈАЊА: Вуци из воде чамац напоље!

ЈАЊА: Вуци из воде чамац напоље! Исполци где су, да га очистиш? На посô брже!... Сад, Раде, сад! ПОРФИРИЈЕ: А лепо сам те световао: не топи чамца, чичаЈанићије!... Аја!...

Па онда још: „Веслај, Порфирије!...“ „На крму, чича-Јанићије!...“ Да, да!... ЈАЊА: Хајд’, хајд’, хајд’!... Сад, Раде, сад!... (Јања и Порфирије одлазе.

Скелеџија од времена на време виче: „Брже!...“ „Вуци!...“ „Приони боље!...“ А једнако додаје „Сад, Раде, сад!...“ Радак ложи ватру.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

С бојнога поља изретка се чује тек по која пушка. Топови такође слабо раде. Један турски топ с виса сваких десет минута шаље по једну гранату која увек прелети високо нада мном и удари тамо

Са алексиначких шанчева голим оком сасвим се лепо види како се Турци на буимирском вису журе, промичу, раде; виде се неки људи где нешто вуку — све ми се чини да су Бугари који под морање кулуче.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сада стрепим да се не поврате. А и ови са реке ме муче. Паде ми тада изненада на памет: шта ли раде у позадини они који наређују. Спавају, сигурно. А доцније ће добити одликовање за овај наш страх, и смрт толиких људи.

Слободне кракове крста спајали су летвама. Око ових летава обавијали су бодљикаву жицу. — То раде преко дана — објашњавао ми је војник — а ноћу их горе избацујемо испред рова.

Ја сам се правио као да их не видим, и као да је то што они раде нешто сасвим обично и безазлено, на шта и не треба обраћати пажњу.

трептаје срца, али не од праска хаубичких граната, већ од поимања младости и лепоте, згрозио сам се на оно што људи раде... Ове земунице подсећале су ме на јазбине зверова. — И тако даље! — прекиде га наново Лука. — Боли ме, човече...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ономе по небу дурма памет ходи, Овај у процесу цео живот проводи. Дакле, која полза, раде смо ми знати, Што ћемо се с људма такима венчати?

Но ја сам ти намјерио (ко ту да не краде!) Крадом стазе испитати, — шта ти велиш, Раде? Крадом дању, кад се може; ноћу на месецу Обискати свету гушту, с' завјетом мом свецу.

Ако буде од потребе — тако т' твоје младе! — Милошу ти буд' у помоћ, — је л' да хоћеш, Раде? Павле Соларић МЛАДЕН И МИЛОЈЕ Младен Теб', Милоје, све салеће младеж рад пјесана.

Вас ја зовем у мој совјет, заљубљене младе, Вас, јуноше! Је ли право да то стари раде? Поимљу ли оци ваши што сте ви из' брали, Могу л' у том поступати к'о у некој шали?

објашњава постанак ових стихова; у белешци се каже: „В некој компанији в Новом Садје некоторе девице јавиле что би оне раде за официре удати се; на которо слово сказао стихотворац да би лучше, по их желанију, било и полезније кадетенштифт

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Шта ти велиш, Мићане? — Боље да и то раде него да носе шкрљаке и да се по Бањој Луци шајцају са швапским роспијама кô трбушасти Ликота, срам га и стид било

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Нек се и пандури коњаници мало раздрмају, и иначе ништа не раде до што иду по селима те збирају јаја за чиновнике. Па онда, ти пандури зарађују лепу пару и на шверцу, па је право да

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Оснивач другог Раде Драинац (1899-1943) значајнији је као песник, а покренуо је 1922. "Хипнос", један од карактеристичних ефемерних

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради

Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају. Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће.

Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега. Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...

Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

То се ради овако. Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п. и кришом њоме измери чељадету сенку; по томе поједе своју сопствену поган, и онда узида п.

Тако раде нпр. и Турци у Скопљу, ГНЧ, 24, 1905, 280) и на Спасовдан (ЖСС, 124). То исто чини се, у целом српском народу, и на

Сеју се најрадије у понедеоник или суботу, а не сеју се: у среду и у петак (тада се не раде ни други радови око к., СЕЗ, 19, 371), ни Велике ни Беле недеље (в. доцније). Сејање, и уопште сви послови око к.

У Левчу на покладе увече старији људи играју »да би к. порасле« (СЕЗ, 7, 156). Због к. жене не раде па Бели четвртак (СЕЗ, 19, 7). Да би била добра пређа, даје се прво повесмо к. у цркву (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 185).

пуштају, по заласку сунчеву, низ реку, »те да и кукуруз потече из земље као вода низ реку« (СЕЗ, 19, 361; негде то раде на Богојавлење, СЕЗ, 14, 23); први окруњени к.

«, СЕЗ, 19, 199), о Светом Трифуну, 1. ИИ (жене не раде ништа иглом, »да црви не би јели к.«, СЕЗ, 14, 26), на Чисти понедеоник (да вране не би јеле к.

«, СЕЗ, 14, 26), на Чисти понедеоник (да вране не би јеле к. из земље: не једе се кашиком, СЕЗ, 14, 37; жене не раде ручне радове, СЕЗ, 19, 36), на »Црни торник« — први уторник после Ђурђевдана (празнује се, »да чавке и вране не једу к.

Сејање и све послове око л. раде само жене (СЕЗ, 19, 361). Да л., као и код Немаца (Марзелл, 1. с.), стоји у вези са женским божанствима доказ је што

У скаски Дедаловог типа, о подизању Ферхадове џамије у Бањалуци, начинио је Раде неимар себи и друговима крила од л. грађе (Хангі, о. с., 23; упор. и ЗНЖОЈС, 19, 372). У народној медицини има л.

У околини Винковаца врачи (који раде уз сарадњу вила) нарочито радо под о. моле своје молитве и деле народу траве (»јер веле да и на њему има вила«,

У Подрињу раде се, о Ђурђеву дне, извесне манипулације са тисовином противу града (СЕЗ, 17, 172). Тисовину радо држе поред иконе

Многи народи брижљиво су ограђивали, па неки тако раде и данас, гроб каменовима, или би га пунили камењем, очевидно у истом циљу.

Ћипико, Иво - Пауци

Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се. Уто бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке, приђе равно

— Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих. —А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата! — и насмија се весело. — А код куће? — Здраве сам их оставио. — Опреми га!

Из једне бачвице на току налије му чашу, па кад је Раде испи, вели му: — Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.

па кад је Раде испи, вели му: — Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан. Раде изби у двориште. Киша сипи.

се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља. Раде изиђе на улицу, гази по чаршинском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.

И Раде се жури. Купио двије ствари које му на срцу лежаху: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима даруј

Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес! Отац га караше, што у шали што зазбиља, с неваљаштва.

— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је! Божић бијел, чист, прославио је Раде хицем из хајдучке

— помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је! Божић бијел, чист, прославио је Раде хицем из хајдучке кубуре, а комшински пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове

Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић. Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан што га је јуначки опремио.

и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре. Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио. Диже се и отвори кућна врата.

Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви. Раде, посједавши, заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан. Куд ће сада?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

коме немам никаквих других изгледа него да најурим у бекство шаку одрпаних сметењака и стрвинара који ништа друго и не раде него чекају какву згодну прилику, кад неки посед остане без одбране, да упадну и да га опљачкају.

Меропси манастирски су се већ одавно вратили на своја разрушена огњишта и видим их одавде како ужурбано раде да би надокнадили изгубљено време. Поправљају кровињаре, плотове и кошаре, сеју жито и саде поврће.

Задах трулежи, паучина, мемла. Манастирски меропси раде у пољу, ору, дрљају, сеју. И мени се чини да је то сада најпрече, далеко прече него да поправљају манастир, јер за

Уживајући као никад, кришом сам посматрао лица шталара, подрумара, жена које раде у спремиштима и оставама, лица тих безначајних створења која су ту међу нама живела а да их нисмо опажали.

Требало је да оде оним спорим гордим кораком, како иду господари; желела је, међутим, да отрчи као што то раде жене које су са бојишта тек примиле вест о погибији.

како мрзим тог клипана) намерава да ме насади на врх Куле као квочку на јаја, да онде седим и да одозго пратим шта раде разбојници, да бројим живе, мртве и рањене и да све то бележим. Дошло је последње време.

Та два млада клипана хоће да раде, неиздрживо им је да леже и дремуцкају, у њима сваки дамар трепери и неки их враг тера да по цели дан расипају снагу

Но, кад је то изостало, могу барем погледати шта раде прогнаници. Сиђем с косе, прикрадем се на стотину корачаји узводно од места где лежи госпин осматрач и забијем се у

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

“ А Србин ће њему: „О Господе јаки! Ја бих жељно искô новина ма каки', У којима пише шта ли доле раде, Какве нове сплетке пред изборе граде?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

У соби је слушкиња Стана са двема слушкињама. Стана уза зид клекла и пушећи надгледа шта ове раде. Једна брише и чисти рафове намештајући посуће, друга јастуке и ћилиме по поду и мин дерлуку.

Све је то, колико је Бог дао, збринуто, па после мене, ако хоће да раде, не мора на туђи праг да иду, туђи хлеб да једу. И онда, зашто да не запевам?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сад му раде неколико момака у радионици. И причају да се мајстор прочудачио. Све више шије за господу, па је толико акуратан да

Била су дивна јунска јутра, и њих двојица су почињали да раде одмах после три сата. Издиру се крупни паланачки петлови, гасе се чкиљави фењери, чује се нагло одматање ланаца с

Кад господар-Гавра чује да је тумбање одвише снажно, шаље калфу да види шта то раде деца, и, наравно, да пита шта ради и где је принципалка.

— Не раде они то увек, само у суботу, увече, и не баш у сваку суботу... Понесу вино из подрума у спаваћу собу, закључају се, и

Код нас, кроз гвоздене шипке на прозорчићима, све могу да видим. Неки апсеници цео дан нису у апсу, раде по згради, а већ су и моју мајку слушали, и тако је као да и нису ништа криви. Можда и нису. Они и певају.

видео под својим кишобраном, а сад, сад су све везе прекинуте, а он је ту децу учио и научио да читају и да пишу и да раде. Заплаче се горко. И чисто се прену цело гробље. Само за тренутак.

— Деца, мој докторе, то су људи; и то бољи део човечанства. И деца, као и одрасли, говоре и раде глупости и пакости, али само деца могу додиривати врхове племенитости, и бити у тим тренутцима чисти као анђели.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Но то простаци раде; млади господичићи, којих оцеви сво воспитаније у том полажу да су им синови слободни, то ће рећи безобразни, сасвим

Ви се тешите само што сте добро воспитани и што децу вашу дојкињама препоручујете, а паорке оставите нека паорски раде. Да је млади Роман свим грацијама, лепотом, добротом, умом и срцем украшен био, мислим да не треба спомињати.

« »Г. списатељ, ви рекосте мало пређе да у месецу нико не кува; дакле шта раде слушкиње?« Тамо нема слушкиња, госпоже. »Пак како се разлика на балу прави?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

А wерден, неки добар човек, па се и он одазове молби и дође своме комшији у помоћ и запну заједно да раде, и то је онда іцх wерде грабен. Wерден је дакле у овоме случају тако исто помоћни глагол.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

не жалим, па шта онда? Да причамо причу. Је ли... Око твоје куће у селу расту шуме и забрани, а шта ће моји да раде у вароши?... Ипак не слиним као ти: ко ће да ми огреје нану, ко бабу... сивоњу...

Избеглице које не могу даље, очајне су и свакога познаника питају за савет шта да раде. Црногорска војска и жандарми одлазе и умирују Арнауте. А мраз све јаче стеже. Нека магла спустила се изнад вароши.

Многи су журно одлазили да нађу своје пријатеље, рођаке, земљаке и да се договоре: шта да раде. Треба оружје уништити. Па ми нисмо више војска! Све је пропало! У овој тамној мразној ноћи брујало је као у кошници.

— Збор! — чује се строга команда. Старешине остају. Са њима су војници проводили најтеже часове. Па ваљда знају шта раде. Из мрака се помаљају групе. Опет заостају. Као да некога дозивају. Гомила нарасте. — Збор!

Око њега група војника. Запита неко, шта раде тамо. Опева једнога војника. Јутрос га нашли мртвог у шатору. Ми продужисмо започети разговор.

Жао им мајке, а не знају ни шта да раде са дететом. Командант пешачког пука окрете се потпуковнику Петру и проговори полако: — Страшно...

Пришао је потпуковнику Петру и замолио га да на једном топу раде француски, а на другом наши војници. Он ће командовати на француском а један од наших официра преводиће његову команду

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— 3ашто би баш сви морали да раде исто? — говорио је, и уместо да следи Сунце пратио лет вилин-коњица и пролажење ветра кроз траву.

Жалости црна! Зар ће им синак као наказа ићи светом? Где да му нађу лека? Шта да раде? Траже савета отац и мајка, али свако другачији лек предлаже: — Дајте детету мед у млеку! — каже бака.

Шта хоће та главата, бела наказа? Кога се у мрављем племену тиче шта раде звезде и лептири? За мрава је да научи све о налажењу хране, о узајамним дужностима и помагањима, о грађењу мравињака.

Узалуд су је другарице звале да изађе с њима на ливаду: цветају беле раде, вилин-коњици и свици лете. — Шта ће ми беле раде? — одвраћала је Златокоса.

— Шта ће ми беле раде? — одвраћала је Златокоса. — Лепша сам ја од белих рада, и јоргована, и ружа. Шта је светлост свитаца према бљеску

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

А тамо, гори, на лазилима зграде, Зидари раде. Вече на раздрљене њихове груди И голе руке и лице врано, Све кречом поштрапано, Просипа црвене руже своје...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У ту тишину вереница и мајка уносе немир свога срца и мере њиме величину губитка. Тако раде и стара Гандхари и њених сто снаха на једном сличном разбојишту у Старој Индији: преврћу ратнике покиданих руку и ногу

Кајица Радоња и Облачић Раде у нечем личе на Милоша Војиновића. Као и он, ненадмашни су у витешким играма. Али немају његове веселости, његовог

умирући, Кајица жали што одлази без јуначког огледања и моли да буде освећен: „Ако можеш, освети ме, бабо“. — Облачић Раде је више смео, плах, експанзиван. Његове су речи: „Једном ми је земан умријети, и потле ћу, Мејо, одмирати“.

крају хајдучка борба утишала и турски зулуми повећали, жалост за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић Раде, Змај-деспот изливала се кроз речи Маргите девојке: Браћо моја, српске војеводе, како бисте, како преминусте, а како

Али то исто, мада у мањој мери, раде и веома даровити песници, а то значи да су општа места и за ствараоце и за слушаоце имала посебне чари и да су

Кад то зачу Вукашине краљу, он подвикну Рада неимара, Раде викну три стотин' мајстора: гради краље Скадар на Бојани, краље гради, вила обаљује, не да вила темељ подигнути, а

два ђевера Гојковице младе, узеше је за бијеле руке, поведоше у град да уграде; подвикнуше Рада неимара, Раде викну до триста мајстора; ал' се смије танана невјеста, она мисли да је шале ради.

А кад виђе танана невјеста да јој молба више не помаже, тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на дојкама, истури ми моје б'јеле дојке: каде дође мој нејаки Јово, каде дође, да подоји

“ То је Раде за братство примио, — остави јој прозор на дојкама, па јој дојке упоље истури: каде дође нејаки Јоване, каде дође,

Опет тужна Рада дозивала: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на очима, да ја гледам ка бијелу двору кад ће мене Јова доносити и ка двору опет

И то Раде за братство примио, остави јој прозор на очима, те да гледа ка бијелу двору каде ће јој Јова доносити и ка двору

Тешко ме је освојила жеђа“. Вели њему Краљевићу Марко: „Тако, Ђемо, не раде јунаци, већ закољу коња ја сокола, налију се крви од гр’оца“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Увијек је ћутке, и непозвана, ишла за дјечацима, посматрала шта раде и како се играју, проналазила их у рибарење око ријеке, у крађи лубеница, у потрази за птичијим гнијездима.

— Исту, исту! — заграјаше дјечаци. Чак се и Јованче сложи: — Нема боље од Жујине. На посао, момци! Почеше да раде брадве, сјекире, пила. Радило се весело, без предаха.

— Аха, знам ја због чега је то — досјећао се он. — Или они бјеже од школе ил их родитељи задржавају да им раде пољске послове. Једног дана он се упути сеоском кнезу, дебелом Ваљушку. Нађе га у крчми.

Момчина се прену и зачуђено погледа дјечака. — Како да нећу?! Ћутаћу као крава и пуштати да раде са мном што год они хоће. — Хоћу, пустићу! — тврдоглаво потврди Николетина.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ослободи нас од зла пливајућих у ових реках, штоно су воде зле, језичаске и нас прогоне и нашу цркву раде да потопе. И тужимо се на њих пред светитељем што се из Тебе родио: »Спаси ме Боже, јер продреше воде до душе моје!

чисту, јечам, зоб, проју и остало жито прихватно за нашу телесну потребу и животињу, и видимо пољске усталце где раде о том и труде се од рана до рана излазећи на послове, и доста се проматрају како би добро и много посејали усева ради

Онде код воде у хладу раде да мало отпочину. Ал' Христос вечну храну спомиње им, да он зактева човечаскога спасења, а не онога јела.

се о тому браћо, како може то бити светским људма, лише поданим пахором сеоским, који но себи и своме спахији раде и кулукују дан ноћ хунтајући, морећи се знојно и кахајући (једва који дочека ноћи да отпочине мало, мало), еда може

пак унапредак случити се, добити ли што или опет изгубити, сваки који би с чим се живили сваки увек копиркају се и раде промећући се со о чему.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте, и раде. Задубили се у посао. Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван

Обојица се задубила у посао па раде. Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави, па запева, онако као за себе:

Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке. Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго

Цигани свирају, а играчи играју и певају. Нане, кажи тајку да ме младу дава за Раде комшијче!... За Раде комшијче, за наше сељанче! Јелке, тамничарке! Јелке, зулумћарке! Ела да играмо! Ела да трупамо!

Цигани свирају, а играчи играју и певају. Нане, кажи тајку да ме младу дава за Раде комшијче!... За Раде комшијче, за наше сељанче! Јелке, тамничарке! Јелке, зулумћарке! Ела да играмо! Ела да трупамо!

Па опет поче песма уз игру: За Раде комшијче, за наше сељанче, за наше сељанче, за младо чобанче! Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!... Ела да играмо!

Како пашиницу ћу те накитим и нађиздим!... Сал за теб’ ћу радим кујунџилак... Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!

Туд се спацирује Манулаћ банкирче. — „Здраво-живо, Зоне! Што ти раде дома?” — „Здраво су ми дома, сербез си живују, сербез к ноћи лежу, спију, урањују теке у собу ми често нагвирују: Дома