Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Десетак година је прошло од тада. Постао је великошколац. ,,Вукашине, сада ти је време да постанеш радикал. Ја знам да си то већ постао, јер си мој син. Хоћу да будеш гласнији и чувенији од оца. Хоћу да будеш први.
Он мора бити као ја, прави, стари радикал, адамовац. Кад Вукашин узме дизгине, посланиковање ће препустити Ђорђу, уз моју помоћ и с мојим лудима морају га
„Ја сам, господине, учитељ. Премештен сам јер сам радикал“, само је то рекао и продужио да главиња низ пут. Вукашин подиже глас: — Идеје су за културне народе, а овде, у овој
је некада била воденица његовог ода, чуо Вукашинове приговоре Симки што надничарима кува посна јела, тада је он био радикал, а сада кад се жени министарском ћерком, сад би ћутао, и пред Тошићем ружно говорио о оцу. О томе најдуже мисли.
— А ко си ти? — официр се погури ка Чађевићу. — Ја сам Стева Чађевић, председник општине преровске. И радикал! А ко си ти? — Ово је каса! Ово је власт! — виче старац стојећи на каси.
Познавао сам добро твог покојног деду. А ко у Србији није њега познавао? Беше уман човек и глава радикалска. Прави радикал, адамовац, а не ови данашњи, разблажени, смрдљиви. Момче, ово више нису радикали. Ово су јадикали!...
Ђорђе подиже главу и усправи се: доста сам се намучио због тебе. Гледа оца. Он никада није био радикал. Њему је свеједно који краљ влада Србијом. Дрско гледа рашчупану и нараслу очеву главу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ништа, вели, нама не сме да промакне, нити ја смем да се изрекнем да сам демократа, ако је тај муштерија, рецимо, радикал. А ја, сам, каже, демократа, и остаћу то, и борићу се до смрти за принципе демократије.