Теодосије - ЖИТИЈА
Епископи и сви благородни, и сам краљ Радослав молили су га са многим сузама да не одлази од њих, али га нису могли задржати.
Ипак, пошто је надом утешио срца њихова да ће се опет вратити к њима, био је од њих отпуштен. Краљ Радослав даде му да са собом понесе велики товар злата и сребра, а дао би и сав дом свој да је свети хтео узети.
Цар и митрополит много изговорише светоме да благочастиви краљ Радослав у љубави и у миру са њима пребива, и тако га отпустише да пође својој кући, рекавши: — Пошто ниси далеко од нас,
Благочастиви краљ Радослав, чувши за долазак светога у своје отачаство, заповеди епископима и игуманима да са благороднима изиђу на границу
Јер благочастиви Радослав краљ у свему најпре благопохвалан и изванредан, постаде покоран жени, од које и би повређен умом.
И одмах краљ Радослав изгнан би, и побеже у град Драч. Али му због лепоте жене његове стадоше завидети, и после кратког Времена би лишен те
Поменути Радослав побегавши од смртоносног мача, изагнан из краљевства и лишен жене и одасвуд у недоумици о себи, одмах прибеже светоме
братовљево непријатељство против њега, украси га анђелским и иночким образом, назвавши га Јован монах уместо Радослав.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Србадији за 1882. изишао је први чин његове трагедије из српске историје Радослав. Радије и више драматизовао је класичне мотиве: тако Питија (1887), Смрт Периклова (1887) и Аргонаути на Лемносу
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
на рационално и емоционално, на неутрално и експресивно: похрањен је у његовој исконској творбеној и „свјетотворној“ (Радослав Катичић) моћи, коју и савремена лингвистичка наука све сигурније открива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поред обале расли су високи јабланови. Командир коморе био је капетан Радослав. Ратовао је пет година. Увек као водник, поред топа, или на осматрачници у пешачкоме рову.
Иако је капетан Радослав засадио велику башту, из које је снабдевао цео пук поврћем, ипак су те свакодневне седељке биле везане са приличним
— Е-хеј, слушај... Ходи овамо! Војник остави мотику, и онако у кошуљи и гологлав приђе. — Где је капетан Радослав? — Не знам, отишао је негде. — Када је отишао? — Не знам... — А зашто је кућа оваква? — Не знам...
— Поднаредниче, видимо... Сад можеш да се вратиш... Капетан Радослав седео је на троножној столици и разгледао неке хартије. Кроз отвор на шатору спазисмо ветеринара где спава.
Кроз отвор на шатору спазисмо ветеринара где спава. Кад нас капетан Радослав угледа, скочи, диже руке увис и као да запомаже, развика се: — Аман, људи!... Зар ме и овде, сунце вам ваше, нађосте?!
— У лицу је био црвен од љутине. Ми смо били у недоумици и готови да се враТимо. Али капетан Радослав се савлада мало и обрати нам се благим гласом: — Сјашите, сјашите сад, да чујете моју невољу. Џамићу!
Деде, молим те, причај ми шта се десило. — Седите, Џамићу, скувај каве... Из онога што нам је испричао капетан Радослав, и што смо доцније од других сазнали, догађај је текао овим редом.
Онда се уозбиљи. — Докле имаш дозволу? — Сутра до подне... — Знаш шта?... Извештава ме мој наредник да је капетан Радослав довезао данас једно буре вина од педесет литара.
У први сумрак стигли су у трупну комору. Капетан Радослав спремио се да вечера и прао руке. Сто је био постављен. — Откуда ви у ово доба? — говорио је, бришући руке.
— Е, мило ми је кад имам тако цењене госте. — Џамићу, донеси посуђе за двојицу, и столице! — наредио је Радослав. — Алал вам вера — трљао руке Бора и окретао се по соби. — Солидни момци!... На вас двојицу се кези будућност.
— Нова одела обесили... — Њима слике овде и нису потребне... Имају свежу робу. А ми несрећници... — Седите! — нуди Радослав. —... задовољавамо се сликама — заврши Коста. Бора се лупи по челу и окрете се Кости „Турчину“. — Ама де!...
— Јест... Збуни ме женска, Господа јој њеног... — Није могуће! — засмеја се гласно Радослав. — Да видите шта је било... Седим ја у земуници, кад утрча мој нишанџија. „Господине поручниче, ево га један пуковник!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тек тада видесмо како војници замичу у село, међу арнаутске куле. Капетан Радослав прати једнога поднаредника да их врати. — Дреница је ово... Могу лако да припуцају пушке. — Ко... Арнаути?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Последњи пут је поменут 1435. Али постоји и мишљење да се под именом Облачића Рада крије велики војвода Радослав Михаљевић.