Црњански, Милош - Сеобе 2
Неки онда узвикнуше име неког Радуле Бајевича. Упирали су прстом у једног старчића који је чучао на улазу, окренут Сунцу, а који није, уопште, обраћао
Бајевич је Исаковича био примио лепо. Бајевич, Радуле, Јовов, исприча Исаковичу да они знају да их је он одатле извео, јер их Росија није заборавила, и да сви, који могу,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јела; то не била два бора зелена, ни међ' њима танковрха јела, већ то била два брата рођена: једно Павле, а друго Радуле, међу њима сестрица Јелица...
јела; то не била два бора зелена, ни међ’ њима танковрха јела, већ то била два брата рођена: једно Павле, а друго Радуле, међу њима сестрица Јелица.
50 ЖЕНИДБА ВЛАШИЋА РАДУЛА Кад се жени Влашићу Радуле, запросио лијепу ђевојку, прстен даје, свадбу уговара: „Ова свадба до петнаест дана, док ја одем двору бијеломе и
Љутите се у двор повратише, оштро ходе, а оштро говоре: „О наш брате, Влашићу Радуле, неће снаха коња да одјаше док не види за кога је дошла“.
Наљути се Влашићу Радуле, голу сабљу у рукама носи: „Одјаш’ коња, кучко, не ђевојко! Одјаш’ коња, одсјећ ћу ти главу! Ниси коња од баба
Ниси коња од баба довела, већ си мога коња уморила“. Говори му госпођа ђевојка: „Господару, Влашићу Радуле, не љути се, не имаш се зашто; нећу тебе коња одјахати док ми не даш кључе од тавнице“.
На Видину, граду бијеломе, онђе бјеше старац Владиславе. А на равној земљи Каравлашкој, онђе бјеше Каравлах Радуле. На Букрешу, граду бијеломе, онђе бјеше бего Радул-бего с својим братом Мирком војеводом.
“ Тјеши њега Перовић Радуле: „Та не бој се, мој мио бабајко! Чекај мене до Ђурђева дана, док се гора преођене листом, црна земља травом и
Чету купи Перовић Радуле, с њоме иде право у Бањане, у Утес је планину до’дио. Ту ми стаде три бијела дана, право гледа Гацку пространоме, док
“ Друштво паде по трави зеленој, Радул паде друму на средину; у то доба Ћоровић Османе, но се скочи Перовић Радуле, те он вата Ћоровић-Османа: једном руком коња за дизгене, другом руком Турчина за прси, обали га у траву зелену.
Остало му прискочило друштво, те Османа жива уватише. Тад бесједи Ћоровић Османе: „Богом брате, Перовић-Радуле, немој мене изгубити главу, ево тебе хиљаду дуката; двадест брата, двадест Ћоровића хоће дати двадест џевердара, а
Владислав старац је влашки војвода (1360—1373) који је године 1369. освојио Видин и у њему се настанио. Каравлах Радуле, Радул-бег је (свакако) Радул И Басараба, чији је син Мирче (1386—1418) потукао 1395. на Ровинама турску војску.