Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако је лењив, неће себи да разбија главу да даље постигне; ако је слабоуман, а он није кадар; ако ли је пак (то што је најгоре) високоуман, а он неће
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Још сунцем из тог сневања засењен, силазим из облака у кујну. Боса домаћица у кујни вари млеко, пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука, радост
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Како је дошао, довео је свог момка Ивана, и све трпа шећер по пун вилџан: „Пи, попе, то је добро, то разбија кар”. — И тако оде, и често Ивана шаље те ми шећер и кафу доноси и разговара. Иван католик у закону, поштен човек.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И као да у тој празној воденој ноћи пева неки црни хор чија се свирепа песма разбија у неким сводовима од камена. Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој радости прождиру небо...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ананија је своју породицу населио у отвореном трему куће, на земљи. Није хтео да отвара, ни да разбија врата на кући, мислећи да ће се то и тако решити, ако се Вук Исакович не врати.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Прејака рима још увек нам изазива претерани, простачки ефекат, личи на површни, неукусни украс; деконцентрише нас; разбија духовну озбиљност и усредсређеност.
Милићевић, Вук - Беспуће
А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима. Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скученог и стегнутог изблиза
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ма ко стао, брате? — мученички стење Бориша, јер му Илија својим шиштањем разбија и ону лагашну скраму чемерног сна овако насједећке. — Ма овај мој сат.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) Мекана је дозлабога, али шта ћу, ваше су вредне, па опет кажете да не ваљаду. КУМ: Моја је највреднија, кад разбија по кући и лупа. МАКСИМ: И моја кад кува и меси.
) Оди, бриго моја! (Копајући.) Сад нек ми каже ко да је задовољнији човек кад има новаца, од оног који тиме не разбија главу. — Шта? Шта наопако? Шта? (Устане.) Је ли могуће? Моји новци? Тако брзо? Но, то нико није, него мој лепи комша.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Децу треска, слуге бије, муж сирома ћути. Док и њега у буџаку невоља не смути. Он је моли, она праска, судове разбија, Чаше лете од страоте, сва се кућа нија.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
се херој змаја не боји, са мачем спреман у ноћи стоји, нејаке штити, крвнике гази, тражећи правду под земљу слази, разбија браве, отвара стијене ил се за тајном под небо крене.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
где су екваторијалне воде већ јако ослабиле, а хладне воде им се стављају на супрот као какав зид који их зауставља, разбија и не да им ићи даље.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сопствена свест ми личи на бедну панораму Већ овешталих слика, што се све већма хаба, Јевтиним задовољством што ми разбија чаму; Ту јадне креатуре измишља машта слаба, А јавна жена каква представља прву даму.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мјесто, дакле, у добру заклону — да није било на самој турској граници. Али страх не разбија сна горским синовима! Знадијаху они лијепо и гдје су и шта их снаћи може, ипак се не бојаху. А гдје бијаху?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Новац планине пробија. — Пара врти где бургија неће. — Гвоздена врата златна рука разбија. — Новцу се свугде клања. — Златан кључић царев град отвори. — Злато не збори а чуда створи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А јест, душе ми, све како ти кажеш! Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
цичи у звонари, лелече над селом, стреса иње са брестова, разбија свитање у парампарчад чаша, литрењака, стакла кафанског, оног јучерашњег, оног што је прошцем разбијао, ништа нам није
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Васић у нови живот, ситничари и пазари сваког дана по неколико гроша, па му пролази време и разбија ону чамотињу задиркивањем сељака.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. — Чусте ли за Ђурицу? — рече једна.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А ево како га Матић сече и разбија: Нашто ми иначе сад ове ми очи? Кад песник полази од извесне задате метричке схеме, онда се нарушавања уобичајенога
морског плаветнила, а овде морнар у часу погибије – попут неког митолошког бића, помало налик на оличење грома – разбија небо, одвлачи комад плаветнила и затим се цео свод сручује у море.
Кад то логичари кажу, онда они, у суштини, тврде да људски језик разбија њихов еуклидовски систем, њихов логичкопојмовни геометризам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кафеџија донесе нове чаше. — Плотун здесна! — виче Сима „Јаребица“. Кафеџија склопио руке и моли да се више не разбија. — Поштеди му за данас „шифот“ — умирује важно „Фикус“ и налива вино у чаше. И опет „екс“.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) ЈЕЛИСАВЕТА (сама): Радош прогоњен. То бледо чело вечне озбиље — Сад нек’ по странству мрском лутајућ Разбија кости тврде лубање, Премишљајући црне планове, Што Венецији грдој хтедоше Одрећи помоћ земље дивије, — Кô да је
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Гле, разбојника? Зар мало што нам свима овде окачи репове, него сад још и кућу разбија! Где је она? МАРИЦА (долази и прилази право оцу): Ево ме! (Спази Ђоку, па му полети.) Ђоко, слатки Ђоко!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
старог стиха, а у роману са темом о животу старих словенских божанстава Бурлеска господина Перуна бога грома (1921) разбија јединство радње, времена и простора.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ЈУТРО 1 Љубицу, смерни цвет, покропи росом зора. А нељубљеној сан дарова плав. 2 Што боса твоја нога разбија росу, лепојко? Језа се низ травку слива, заболеће те глава. 3 Јутром шта сана тражиш росноме на пропланку?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1892. БАБАКАЈ Црн, растављен од пољана зрачних, Ту се Дунав о кланце разбија, Лаки чун се као перце нија Изнад стене и провала мрачних.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпа Нола засузи. — Све се разбија. Ја сам мислила да она у овој кући постане боља госпођа од мене, али у њој је проговорила и зрела девојка и она друга
Да, да, ти не знаш шта је то сиротиња. Ништа тако породичну слогу не разбија као сиротиња. Једна плата, а сто потреба. То је оно што ти лепо кажеш: човек човеку смета...
Коцке, домине, кегле, лопте, врачарске карте — и, где је сукоб, тамо живот подржава супротности, а где је склад, тамо разбија, растурује, дроби. Предигра живота за гробља и гробљанске кронике...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« викне. »Зар и ова да ми разбија главу, као што је с Дидом било? Цорблеу! Ја више не трпим да се девојке вешају; доста се вешају момцима о раме.
Тко главе лупа, тај под одговор долази, тај се сматра као нарушитељ мира и човеческог друштва, и зато све што главу разбија, било дело, или заниманије, било наука или званије за оне који на то звани нису, све се то праведно презирати или поне
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Неколико праља Пратљачама млате, и о гребен греда Разбија се ехо, мре. Ријека чиста, Препуна смарагда, путује и блиста, И ред блиских кућа у њој се огледа. 1912.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђевер, стари сват Арапин, а Арапин црни младожења; скаче пуста под њим бедевија, испод ногу камен излијеће, те разбија хане и дућане. Кад су били испред Новог хана, онда Арап сам себе говори: „Боже мили, чуда великога!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И како с душом држи се тело, како ли душа здружа се с телесном злопатом и са жељом уједно? И то размеће н разбија бригу, срђење ташка, наглост заустеже, једовину кроча, сласт разлива, тије и растапља завист и ману, износи кицоштво,