Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чуја сам, — а убаво разбра’ — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си: Кој ти
— Ба! — пориче Мане. — Ти да си ћутиш! Све разбра’! Све си знајем. Све ми веће каза Васке, измећарка њојна. Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...
’Оће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи Замфир има на дом девојку!... Разбра ли, мори?... — Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.
Разбра ли, мори?... — Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона. Као и сваки човек и Мане је имао непријатеља, који су једва дочекали да
Татко сам ти, зашто си ми аманет. Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи... Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...