Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сешће у чело софре где је он, Аћим, седео... Ово више није моја кућа. Није ни била моја. Хоће да устане, а не држе га разглављена колена. Не може више овде... Задавиће га чим му чује глас. Кад заплаче. И њега и мајку покварену.