Употреба речи размичу у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

је било као што је и очекивао, баш као и оне вечери кад се први пут појавио послије хватања Јазбеца: замукли људи се размичу да му начине мјеста, тишина пред њим се раступљује и расте, а он корача одузетим ногама никуд, ни у шта.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

трагове скријем крином и узмахнем црвен-крилом: уз крилате крајолике лети Месец у каруци у бојама журе слике и размичу међе звуци. Шта из шале произиђе, Љубовиђо Љубовиђе!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Прсти су престали да их се плаше. И веђе да се размичу. И на вашарима и по механама он, мали, да је себи највећи, најкрупнији. Није због ђинђува пред дућаном...

Краков, Станислав - КРИЛА

— Пси, опет ће да јуришају. Цео се стењар покри фијуком и праском. Ноћ почиње да бива хладна, и на небу се облаци размичу. — Погинућу, — страх струји кроз душу мајора, и очајна рука прихвата чутурицу. И душко лежи крај њега и дрхти.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности