Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ово, краљу Вукашине? Па зар је ово вино за патријарха? Ово амброзија? Ово златно пераје? Пијем, па разумем Краљевића Марка што пола пије, а пола Шарцу даје! Ово је вино заседа у мраку! Жаба у устима, канџа у стомаку!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја узмем оне врећице и сваком момку у терћије повежем, као јапунџета, па онда пођем Ваљеву. Но кад разумем да су Турци Шапчани, Зворничани и Срби Јадрани од Бељина у Свилеуви, ударим на Гомилицу где је наша војска.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја нећу крви!... Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!... Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... Маринко је жалио Турчина. Обојица дуго ћутаху.
Разумеш? Станко зину од чуда. — Н-н-не разумем! — Знао сам да ме нећеш разумети!... Добро, знаћеш после. Засад знај ово.
С тобом ће остати Станко. Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? — Разумем, харамбашо. Зека корачи. — Харамбашо! — Шта ћеш? — Остави и мене овдје!... — Што?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ја разумем те гласе што хује, Тај језик Бића и тај шапат ствари... Често све стане; још се само чује Куцање мог срца.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! — Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!
— Опростите што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја. — Молим вас, ви сте врло скромни.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ. — Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити! Бар код мене није тај обичај.
— Ја се, додуше, не разумем баш много у вину, али вас уверавам — вели г. Пера — да овако што још нисам пио. Овако нисам!
Штета што ниси био ту, можда би и теби давали »нахтмузику« — вели заједљиво гђа Перса. — Не разумем те баш ништа — вели поп Ћира. — Па то и није лако разумети. — ’Ајде, немој ми ту...
— Па је л’ повук’о? — Јесте, повук’о је твој красни супруг, к’о и увек. — Не разумем те!... А он? — Он се извук’о. Ја сам повук’о, а он се извук’о, к’о и увек што је. Разумеш ли ме бар сад?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски. — Шта, и француски? — Нешто мало. — Та ви бисте ме могли продати! — То не, пре би’ вас купила.
— Шта мислите, чико, о овом писму? — Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га! — И мени је чудно. Ја јој једно пишем, а она друго одговара.
— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога? — Молим вас, не разумем вас начисто. Изволите мало простије говорити. — Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.
Изволите мало простије говорити. — Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем. — Сад разумем. — Зашто не? Као што примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.
— Ха, ха, госпођо, малочас рекосте да имам талента, а то је имање. — Таленат још није имање. — Разумем вас. Па, колико их има који с талентом куће и земљу стеку, — одговори одрешито Марко.
Алка млазне марамом Јефту. — Ћути, Јефто! Те ствари ја боље разумем. Да узмеш код нас прокатора, прво, тај и не зна тако радити као пештански фишкал; друго прокатор а друго фишкал;
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
„Све докле допире видик мога разума — мислио је Јуришић — ја ништа јасно не могу да видим и ништа од свега не разумем. Ја не знам шта се све ово ради и не могу никад ни знати и само је једно сигурно, да сам ја сав човек од патње.
и шатор, час Пасуљиште, час Голо Брдо, час Парцански Висови, час Врапче Брдо и шта ти ја знам и ништа од свега не разумем јасно, него видим да болујем увек једну исту болест несретне, вечите и кобне нејасности...
Онда је брзо готов. А то важи за њега, јер он није од оних покорних млакоња и улизица што само знају „разумем“ н слепо и капларски извршују што им се нареди, него он хоће да испита: је ли оно што се наређује оправдано и умесно.
И мрви се нешто у мени и плаче и рида и глас неки чујем како ми шапуће, а ништа не разумем. Јао мени, какав је скандал тај мој разум кад он не зна, да ме научи просто једну ствар: смем ли оставити ове топове.
А то може да разуме само онај који воли. И ја тек сад разумем Христића, јер волим, јер прâво волим. Јест, никад ја овако нисам волео и за Наташу бих ја сад учинио оно исто што је
Да ли мрзим? Да ли се варам? Незнам Ништа не знам. Ништа, ништа, ништа, ништа не знам и не разумем. Само сушу неку осећам у души, и мрак, и ево увек, свуда пуно неког зујања и гмизања око мене.
Африка
Франсис Беф добија наступ срџбе што је добио још два госта. Тек после кратког неспоразума разумем његово очајање, не што добија госте, већ што му их судбина не распоређује правилно: тако да не падну сви истога дана,
Мислио сам да не желите да ме видите. Како? Ни ја не разумем! Ја већ два дана чекам неку прилику која би ме превела до Нигера. У страшном сам задоцњењу.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Украдили ми новци. МИШИЋ: Ко, ко? ЈАЊА: Пустаљије! МИШИЋ: Ја вас не разумем. ЈАЊА: Ево, дошли обешењаке чивути да мења новци. Имао сум две-три дукате, као сиромах човек. Како-тако, променио сум.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Али кад она вас не воли? АЉОША (уздише). ПАВЛЕ: Не разумем зашто тога ради отказујете; хоћете ли да отпутујете за њом? АЉОША: Не то.
(Говори.) Она најсрећнија жена на свету. (Чита.) „Мојо счастије одно обстојатељство тревожит”. ПАВЛЕ: То не могу да разумем. АЉОША: Каже, њеној срећи само једно смета. (Чита.) „Ја знају што ти свјо времја думајеш обо мње”. (Говори.
МАРИЈА: Да! ПАВЛЕ: Слушајте, ма ко да ме тражим, нисам код куће. Разумете ли? МАРИЈА: Разумем! ИX ЉУБОМИР, ИСТИ ЉУБОМИР (у том тренутку појављује се на вратима носећи једну велику књигу): Је ли слободно?
ЉУБОМИР: Ја вас потпуно разумем, али нисам кадар и не припада ми саветовати вас. ПАВЛЕ: Бојим се да у овом тренутку узбуђења не донесем пренагљену
Послала те, извесно, да испиташ ситуацију. НОВАКОВИЋ: О каквим ти то тајнама говориш! Ја те не разумем. ПАВЛЕ (приблжи му се и унесе у лице): Неваљалче! НОВАКОВИЋ (увређено): Шта то значи?
И она је морала да се врати првом мужу. РИНА (узбуђена, бледа): Господине, да ли вас ја разумем? АНТА: Узмите мало воде, узмите, узмите! РИНА (покоравајући се, несвесно сркне воду). АНТА: Седите!
Уосталом, нема шта да ми кажеш, немам шта да те питам. Рећи ћеш ми глупост која је немогућа. Разумем и још кад би рекао: „чуо сам”, премда бих те ја и за то казнио за проношење лажних гласова, али рећи: „видео сам”,
АНТА: А, сад разумем што си се ти тако обрадовао кад си чуо малопре да је Павле Марић жив. Па да, ко би се обрадовао ако не би ти као
СПАСОЈЕ (узима га под руку и одводи на страну. Поверљиво): Не разумем ја, зете, што тебе та ствар толико узбуђује? Разумем све остале, али тебе...?
СПАСОЈЕ (узима га под руку и одводи на страну. Поверљиво): Не разумем ја, зете, што тебе та ствар толико узбуђује? Разумем све остале, али тебе...? Шта си ти могао имати са покојним Марићем?
Седи заваљена на канабету, раскалашно пребачене ноге преко ноге и пушећи цигарету): Не разумем зашто се од мене крије разлог? СПАСОЈЕ: Не крије се, душо, али је тај разлог такве природе...
ВУКИЦА (одлучно и каприциозно): Не трпим је! СПАСОЈЕ: Не разумем зашто је баш толико не трпиш? Шта ти је нажао учинила? ВУКИЦА: Несносна ми је.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ја разумем те ствари! - рече Атаман. Кад одговараш за оцену? - Окрете се према Рашиди и рече јој нешто што нисам успео да чујем.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Јест, да узмем Јуцу. — А не видите да је Јуца пола у гробу? — Моје је срце њен гроб. — Бога ми, ја вас не разумем. — Ја вас разумем. Мислите, тако болесна девојка не може се удати. — Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила.
— А не видите да је Јуца пола у гробу? — Моје је срце њен гроб. — Бога ми, ја вас не разумем. — Ја вас разумем. Мислите, тако болесна девојка не може се удати. — Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дешава се нешто што уопште не могу да разумем, док пушим у паркићу код Скупштине. Нешто страшно чудно, тужно и лепо. Распитивао сам се.
коју никада нећеш прочитати, јер ја пишем мале приче на једном малом језику, исто тако малом као што је твој, који не разумем.
Али то ми нимало не смета да разумем ово вече у »Хунгарији«, где је тај четрдесетогодишњак дошао да чује како ваша веза не води ничему.
Када му саопштише распоред, он само рече »разумем!« приметивши како задовољство обли строго лице диспечара. Кондуктерски приправник на пробном раду Лука Ристин имао је
Келнер стави две горче кафе пред њих: — Пратим све што пишеш! — рече. — Мислим, не разумем баш све до краја, али људи кажу да си одличан! Неки адвокати који те читају. Стари Београђани! —Хоћеш ли »кент«?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кад ме мати није питала —ја сам одлично разумевала, тј. нисам се ни старала да разумем, већ сам просто видела. Али на срећу мати није увек питала и неке песме остале су разумљиве.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Једва сам мало неко поњатије добила. МИЛЧИКА: Ја то ништа не разумем. ЗЕЛЕНИЋКА: Верујем, драга моја, ту треба размишленија.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
То си можда због овог часа учила. Дај да се држимо онога што нам је јасно. Више и не можемо. Разумем ја где те је бацила Хасанагина порука, видим до којих граница!
Хајде, смири се. Некад и чиста кошуља може да утеши. ХАСАНАГИНИЦА: Не треба мени утеха; мени треба да разумем! Зашто? — то ми грми у глави, ефендијо! Ко да ми главу разноси! Зашто? Зашто? ЈУСУФ: И ја се питам.
Очито, хоће да му оспоре власт. Ал што му је они више оспоравају, то је он суровије доказује. ХАСАНАГИНИЦА: Разумем шта хоћеш да кажеш; ал злом се ништа не доказује. Зар се снага није доказала ако се није злом доказала?
ХАСАНАГИНИЦА: Засветлео ми онда кад се све око мене стамнило. Променило се нешто у мени. Ко да сам почела да разумем — и коленом! Како да ти то објасним? Осећам се тако, ко да је и моја кожа научила да мисли... Видим да не разумеш..
Ти се, Хасанагинице, удајеш за кадију из Имотског. Свадба ће бити за недељу дана. МАЈКА ПИНТОРОВИЋ: Не разумем, како да оде, а ни на виђење не сврати? Ово је чудна прошевина... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта има да је гледа?
Теби или мени? Јеси ли се ти упитао како ћеш једног дана оном детету да погледаш у лице? Да и разумем што хоћеш да ме удајеш, ал како да разумем зашто толико журиш? Да ти не стрепиш да Хасанага може да се предомисли?
Да и разумем што хоћеш да ме удајеш, ал како да разумем зашто толико журиш? Да ти не стрепиш да Хасанага може да се предомисли?
Ко би рекао... Је ли казо шта оће? ХУСО: Само ми је реко да је важно. ХАСАНАГА: Шта каш на ово? ЈУСУФ: Не разумем. ХАСАНАГА: Да га пустим да уђе? ЈУСУФ: Једино тако можеш нешто да сазнаш. ХАСАНАГА: Ајде, уведи га!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тако ће непријатељ или капитулирати, или коначно бити побеђен. Дакле, слушај план операције. СОФИЈА: Богами, ја нити разумем ваше команде, нити ћу с њиме рат водити. Ако се лепим не одобровољи, трпићу, да што знам, кад ми је тако бог дао.
МАНОЈЛО: Ама, вере ти, како говоре ови учени? ИСАЈЛО: Као буди бог с нама. Слушам га по два сата, па не разумем ништа. А како ћеш да га разумеш, кад оће оно што ниси ни снивао.
“ (ИСАЈЛУ) данас изилазе новине. Иди брзо, нека се ово стави, јошт има времена! ИСАЈЛО: Разумем, г<оподин> доктор. (Отрчи.) ДОКТОР (Манојлу) Ми ћемо међутим науку продужити. МАНОЈЛО: Без разуме?
Ишчислително земљеописаније сматра Земљу као једно тјело, на ком људи живе. МАНОЈЛО: То не разумем. ДОКТОР: Ишчислити значи мерити.
Даље, круг знаш шта је, а черта знаш шта је, дакле круг черте. МАНОЈЛО: Молим, то не разумем. Круг је нешто округло, а черта иде право. Шта је то круг черте? ДОКТОР: То се учи у математики, коју ја нисам учио.
Како се то у философији зове, казаћу вам док ми се разум кући врати. ШАЉИВАЦ: Сад вас разумем. Тако, дакле, ви ћете доказати да је дух Аристотелев ушо најпре у змију, из змије у лисицу, из лисице у лафа, из лафа
ДОКТОР: Но јошт више, моја је књига скинула наличије једном неваљалом човеку. ШАЉИВАЦ: То не разумем. ДОКТОР: Ево читајте. ШАЉИВАЦ (узме писмо и чита): „Покорњејши слуга Александре Гермаин војени министер“. Охо!
ПУТНИК: Ја вас не разумем. ДОКТОР: Ко је од вас двојице ону пашквилу писао? ПУТНИК: Ја заиста с пашквилама се нисам никада бавио.
ДОКТОР: Ја то ништа не разумем. (Путнику) Молим вас, можете ли ми ви ово растолковати? ПУТНИК (да му његову књигу): Ево, нек вас ова обавести.
СТАНИЈА: Ама како то говориш? ЉУБА: Па тако. СТАНИЈА: Ја те ништа не разумем. ЉУБА: Шта ћу ти, кад ниси живила овде. СТАНИЈА: Како се зову те твоје зурле? ЉУБА: Кажем ти, фортепиано.
ФЕМА: Разумем, господине, немајте бриге. Збогом. АДВОКАТ: Слуга. ПОЗОРИЈЕ ТРЕЋЕ АДВОКАТ (сам) АДВОКАТ: Лепа женица, боља него
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: Како не би, гледај ти ње сада. Него, штогод од шећера. ПЕРСИДА: Разумем. ПОЗОРИЈЕ 4. СТЕВАН, ПРЕЂАШЊЕ СТЕВАН: Милостива госпођа, готово је. ПЕЛА: Таки, Стево.
СУЛТАНА: И теби мирнију ноћ?... Разумем; то би и сама учинила кад би ме ко толико мучио. Устани, девојко, ја ти праштам, јер сам више ја него ти крива.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ни трага од амбиције, ни трага од ма какве жеље да се крене даље! Ја то стварно не разумем. Па ја сам већ са десет година знао шта ћу да постанем у животу! А ти? Хајде, реци, шта мислиш да студираш?
Налазим се некако на тачки када више не умем да наставим живот, ако разумете шта хоћу да кажем? — Разумем, само ми није јасно зашто ми говориш непрестано, ви? — Последица домаћег васпитања! — објасних.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви не разумете... МАРКО: Доста!... Гледај ти ње, јошт би изрекла да ја стар не разумем, него она, јучерашње дете! Синко, ја сам ти дао совета; ако се по њему не узвладаш, сам ћеш бити крив.
АЛЕКСА: Ал откуд ви то мислите? МАРКО: Зашто вас не разумем; а ја сам јамачно Србин, јер је моја родбина из Пожаревца на ову страну прешла.
МАРКО: Богме, господине, ја вас баш ништа не разумем. Алекса: Негли зато, зане... МАРКО: Зане, и шунегли! О њима није била реч. Алекса: Ви шалу проводите.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жену сам оставио као луду у кући. Разумем да онај мој пријатељ није хтео оставити своју да би ми пренео цемент. Трамонтана ме је тукла у лице и било је хладније
Људи говоре полугласно. Ја не разазнајем, не слушам њихове речи; они не примећују мој прилазак; ипак разумем јасно шта се збива. Чак ме не занима ни шта је ту, ни што сам ту. Једино: ја сам ту дошао и сад сам ту.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Не знам, нисам довољно паметан! Разумем, нашла се док је боловао, неговала га – добро! Умро – добро и то! Нашла се ту, па лепо, исплати је, кажи јој хвала, па
Али откуд сад долази тетка као адвокатов повереник? Примио он имање као старалац, то разумем; то је по закону, је л' тако? Али откуд сад тај адвокат да га повери тетки на чување? ВИДА: И то све овако, отворено.
МИЋА: Ја то не могу да разумем, како закон може и овако и онако. АГАТОН: Има, има таквих закона! ПОЈАВА ВИИ ТАНАСИЈЕ, ВИДА, ПРЕЂАШЊИ ВИДА (тргне
ДАНИЦА: А та је? АДВОКАТ: Ја умем бити и љубоморан. ДАНИЦА (изненађено). Љубоморан? (Гледа га дуго у очи.) Не разумем. АДВОКАТ (хтео би да забашури утисак): Уосталом, то није тако важна околност; то се вас не мора тицати.
ДАНИЦА (још увек под утиском): Не разумем! АДВОКАТ (неспретно се извлачи): Дакле... да... ја сам већ јавио породици; сутра се отвара тестамент и одмах затим ви
!!... МИЋА: Ама, како то пропали, зашто пропали? АГАТОН: Не можемо оборити тестамент. ПРОКА: Ја то не разумем, зашто да не можемо?
Како то фамилија па да немамо право да оборимо тестамент? То не могу да разумем. АГАТОН: Вели адвокат, нисмо непосредни наследници; кад би се јавио који непосредни наследник, тај би још могао.
ДАНИЦА: И остаћу усамљена, мени је усамљеност тако пријатна. МИЋА: Да, до извесног времена, то разумем. Али то не може увек трајати; рецимо, шест месеци, док траје прва жалост. Толико, шест месеци. ДАНИЦА; Шест година!
МИЋА: Вама, али... И мислите ли ви за све то време трајања жалости да се не удајете? ДАНИЦА: Свакако не, али не разумем шта се то вас тиче? МИЋА: Па забога, тиче ме се као рођака. ДАНИЦА: Рекосте да нисмо род. МИЋА: Па нисмо, дабоме!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Иди нађи батеријског наредника и реци му да ти дâ ново одело и осталу потребну спрему. — Разумем! — понављао сам, а при поласку замало да војнички поздравим и готово стидљиво се дохватих за шешир, и упутих у правцу
Јеси ли разумео? — Разумем!... Господине капетане, бићу тако слободан да вас замолим... — Нема овде „бићу тако слободан“...
Говорио је одсечним гласом и сугестивно ме питао да ли сам разумео. Ту поговора нема. И ја сам несвесно понављао: „Разумем, разумем.“ Свратио сам до шатора да узмем одело.
Ту поговора нема. И ја сам несвесно понављао: „Разумем, разумем.“ Свратио сам до шатора да узмем одело. Мој „стан“, који су сачињавала два шаторска крила под нагибом, и два
Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па... ви знате, има да се нађе. — Разумем! — повикаше углас. — Ту... код трећака... четвртака... Хја! — и мигну оком. — Кад падне мрак... Ајд сад!
— Као да се присети: — То је била твоја дужност, наредниче, да приметиш... — Разумем! — говорио је сав црвен наредник и страшно погледао Тасу, који ситно затрепта очима. Радило се целога дана.
— Молим вас... —...да ти ни Господ Бог неће помоћи. Јеси ли разумео? — Разумем. Онда потпоручник Александар шмркну кроз нос, пође два-три корака, и настави тишим гласом: — Возари измешали камуте,
Где знаш... где знаш, и да ме сутра известиш: господине потпоручниче, нашао сам ћебе. Јеси ли разумео? — Разумем! — А то је само зато што се господа поднаредници први завуку под шаторе и тамо смрдљају, док ће возари још мало да
— чусмо одсечан глас командантов, који нам је однекуда заишао иза леђа. — Је ли ту ваше место? — Разумем! — поздрави Александар и у галопу одјури до првога вода. Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу.
— Одмах испред села развијте се у стрељачки строј! — наређује командант батаљона. — Разумем! — отпоздрави један поручник. Онда се журно окрете својој чети: — Војници, непријатељ је испред села.
А кад је видиш, да ме одмах известиш. Јеси ли разумео? — Разумем! — Шта си разумео? — Господине потпуковниче, разумео сам да непријатељску батерију пронађем... — Да је лично видиш!
Само, казао је командир да му је вратимо кад неки наш погине. — Добро, онда води ти рачуна. — Разумем! Осећам како ми се мути по глави. Ови људи као да су потпуно изгубили појам о животу и смрти.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз, — како то нисте живели? — Како ?... понови Гојко.
Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила... Ни сама нисам знала шта сам радила. Сад знам и разумем, али доцкан. Тек гледаћу да одсад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и...
то је новац! узвикну он, бришући се.. Како да ви не примите плату за четири месеца !... — И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Зато што ме поштују! Бабе се преда мном крсте, ко да сам икона! Разумијеш? ВАСИЛИЈЕ: Разумем. ДРОБАЦ: Лажеш, не разумијеш! (Гини) Неће он знати како је мени име! ГИНА: Дробац! ДРОБАЦ: Тачно. Дробац.
СИМКА: Где ће бити него у пекарници? ВАСИЛИЈЕ: А апотекар? СИМКА: у апотеци. Не разумем зашто питате! ВАСИЛИЈЕ: А учитељ? СИМКА: у школи! ВАСИЛИЈЕ: А где је ковач? Где је воденичар?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Уђосмо на станицу, и све поста свеједно. „Мüнцхен.“ Овде се ништа није променило. Ја не разумем романофиле али ни германофиле. Цео сам дан провео по улицама.
Францускиње су биле просто обучене. Норвежанке разочаране; сад све новине нападају управу. Ја разумем да наше дипломате, скромне, итд.
новинарима више, много више, него што су њихове сопствене плате; али зашто их бар не прате, и не ласкају им, то не разумем. Ја разумем чак и то да смо ми навикли да се буде, бесплатно, одушевљен. То су и Французи. И боље него ми.
Ја разумем чак и то да смо ми навикли да се буде, бесплатно, одушевљен. То су и Французи. И боље него ми. Али, само за себе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ништа не разумем, господине. Чиме сам могао учинити толико зла? — приметим у страху. — Остарио си, а не знаш ни оно што знају и мала
— То не разумем — приметим, иако чак не беше учтиво да то кажем. — Како не разумете?.. Врло проста ствар. Тај богати трговац, муж те
Врло проста ствар. Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце. Разумете ли? — Разумем. — Е, лепо, сад пазите дале: како је он врло богат, то зажели да има деце, која ће наследити његово велико имање, и
— Извините, господине министре, што вас прекидам... Не разумем какав је издатак од пет милиона за увођење штедње. — Е, видите, господине, штедња је неоспорно најважнија ствар, кад
— То је дивно чудо! — рекох. — Тхе, оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару! — У ћару? — Разуме се! — Не разумем! — Проста ствар... Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи! — То је истина!
Ми на томе, видите, радимо. — Е, то је нешто друго — рекох као извињавајући се. — Сад разумем, и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна, докле год се за њу тако искрено и својски старате
— Знам, али како ћете то ви, исти посланици, кад сте до јуче помагали прошлу владу? — Не мења ствар. — Не разумем! — Врло просто и јасно! — рече равнодушно. — Чудновато! — Ништа није чудно.
— Е, сад тек разумем! — рекох још више изненађен и збуњен одговором. И, заиста, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину,
Први се опет прекрсти, па после тек додаде: — Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? — Којешта. Не разумем те. — Ни ја тебе. — Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?... Питам те: јеси ли читао књигу?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм... разумем... — У осталом, ништа нама то не смета да будемо бољи од вас у свима пословима, које сте некада ви радили.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Не могу да разумем шта је казао, ал', види се, лепо је казао. ДАНИЦА (чита даље): „Тежње су, пак, модерног друштва: стално сузбијање
ЈЕВРЕМ: Да одговорим, зашто да не одговорим, само... Не разумем те како? СРЕТА: И то ћу ти рећи. Ти, видиш, не можеш сам за себе да учиниш ништа, ја ти требам, је ли, то признајеш?
Е, лепо, онда ево: ја бацам кеца! Је л' ме разумеш сад? ЈЕВРЕМ: Не разумем. СРЕТА: Не разумеш? Добро, сад ћеш ме разумети. Видиш, ја имам на женино име ону велику њиву ван вароши...
Обнова парнице... нови докази... невиност... пензија, разумеш ли? ЈЕВРЕМ: Разумем. СРЕТА: Па онда, брате си ми мој, ја бих рад и да се упослим. ЈЕВРЕМ: Опет у службу?
Да ли ме сад разумеш? ЈЕВРЕМ: Разумем! СРЕТА: Е, то ти је, видиш, оно: бацио сам кеца, сад ти одговарај на фарбу. ЈЕВРЕМ (забринуто): Само... овај...
А за долажење, ево, сад ћу ја да дођем. ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази.) ИВКОВИЋ: Па хоћете ли се, најзад, газда-Јевреме, и мене сетити?
Досад сам био у овој команди, сад прелазим у ову. Не питам ја ко је старешина, него: „Разумем!” ЈЕВРЕМ: Па јесте! А како велиш, је ли све онако спремно? СЕКУЛИЋ: Шта спремно? ЈЕВРЕМ: Па то, за изборе.
Не брини се, измислиће ти! ИВКОВИЋ: Слушајте, газда-Јевреме, ја разумем, иако не одобравам, ова средства у борби према противнику, али то мора имати својих граница.
ДАНИЦА: Па ја чувам кључ од његове канцеларије. ЈЕВРЕМ: Ти? ДАНИЦА: Јесте! ЈЕВРЕМ: Добро, чуваш кључ, то разумем. Ал' шта ћеш у канцеларији? ДАНИЦА: Читала сам. ЈЕВРЕМ: Шта си читала? ДАНИЦА: Нешто! ЈЕВРЕМ: Нешто.
) МАРИНА: И онда, кад је тако, ја не разумем ову вашу агитацију? ЈЕВРЕМ (сакрије плакате иза леђа): Коју агитацију, на пример?
Јест, јест, то знам! ИВКОВИЋ: Па? ДАНИЦА: Нека отац с прозора викне: „доле влада!” ИВКОВИЋ: Не разумем како? ДАНИЦА: Јесте ли већ спремили говор за ту прилику? ИВКОВИЋ: Опет мој говор? ДАНИЦА: Па да, опозициони!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А-ја! — вели Максим. — Ама, ти опет тераш своје! Шта ти ту то твоје: »А-ја!« — Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. — Знаш ти! Шта знаш! Па добро, шта сам сад казао?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
НАСЛЕЂЕ Ја осећам данас да у мени тече Крв предака мојих, јуначких и грубих, И разумем добро, у то мутно вече, Зашто бојне игре у детињству љубих.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја разумем твоју сузу тога трêна, К’о и бригу доброг оца што изиђе, Као тужне очи верног пса што приђе, Као душу туге и јецања
А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем. Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Овде ће морати да се покаже! Видо си оног ћопавог? И оног соним чворугама? Разумеш? ТАНАСКО: Да кажем да разумем, пре ћемо лећи! МАНОЈЛО: По свим мојим прорачунима, овде треба да се покаже чудо!
А видео си чиме се то доказује! Зато пази! Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане! МАНОЈЛО: Прво стражариш ти, па ја. Сад је поноћ. Пробуди ме у два...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Архим[андрит]: „Како, преосвештени господине? Не разумем што с тим мислите. Епископ: „Кажи ми по души, архимандрите, може ли један човек лекар бити само зашто се називље
А како сви сазнаду да ја њи[х]ова не разумем језика, свима дође већа жеља да са мном говоре. Добро за ме што сам при Книну неколико [и]талијански научио био; ово
уљезе у авлију и приступи к мени с дугачком, белом као снег, брадом свештеник, који, кад види да ја гречески ништа не разумем, стане беседити [и]талијански и на питање каже ми да је то манастир калуђерица гди се кћери господе Корфа уче и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Њен смис'о ми бива јасан чисто оку: И док, стојећ' усред зрелог винограда, Из напуклог грожђа струји мирис вина, Разумем ту песму нежељну висина, Суву као земља та по којој пада, И к'о живот здраву, ниску, и широку. Св.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Па кад бејах у стању да вас, трагичаре, разумем, зашто да не схватим дела једног Иктиноса, Мнесикла и Фидије?“ „Потребно је, дабоме, да се за то припремим и
„Али мени, Никији, који о геометрији ни појма немам, то не сметаше да ме Платон дочека оберучке“. „Разумем, стриче. Ти ниси онамо пошао као ученик, већ као изасланик престолонаследников, али мене, јаднога, Платон неће примити
Круг, то је једна идеја“. „Како да то разумем?“ „Ја сам ти малочас растумачио да стварима, опаженим нашим чулима, не припада истинска стварност.
„Искрено да ти кажем, не разумем што говориш“. „Свеједно. Иди мирно својој кући! Пре но што падне ноћ, доћи ћу до тебе и донети ову трубу са
“ „А то?“ „Да ме подробније обавестите о своме нучном раду и о својим делима“. „То је дуга прича“. „Разумем. Ми то тамо у Ломбардији знамо само отприлике шта сте урадили, па и то је врло много, но хтели бисмо све да знамо“.
Онда му рекох: „Не могу да се одлучим на куповину, јер се не разумем у ту робу“. „Па нећу вам ваљда подвалити!“ „То не кажем, али не знам које књиге би мој брат највише желео.
Плаћао сам провизије, набављао хартију, бринуо се за повезивање књига“. „Разумем. Но поред свега тога не морате толико кукати“. „Не могу да преболим. Праведни боже!
Цена књиге зависи од купца, њега треба пронаћи, загрејати, премесити, па из њега извући све што се може“. „Разумем, Мардохају! Радићу на провизију. Кажите ми само колико процената продајне цене добивам за свој труд и рад“.
Онда потапша настојника по рамену, па заврши своје наређење речима: „И све остало што је потребно“. „Разумем!“, рече настојник. Опат хтеде да се удаљи, али га настојник задржа: „А шта ћемо са, осталим рибама?
„Никола“, рече сам себи, „не разумем те!“ Одједанпут постаде му све јасно и разумљиво. „Ове рушевине нису мртве, оне дишу!
- Јеси ли разумео?“ „Разумем, господине команданте!“ Фалкенберг се врати у дворану где већници још увек већаху, али ништа не доконаше.
“ „Како се узме. Варош сама врло је лепа, мила и угодна за живот, али у питању просвете стоје ствари друкчије“. „Разумем. - Овде дува ветар противреформације“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И ја сам га упитао: „Разумете ли се ви штогод у томе, збиља, посподине пуковниче?“ Што се мене тиче ја ништа не разумем.
Никола пружи руку и узе слушалицу: — Ало, јест ја сам. — — — — — — — — — — — — — — Раз... разумем. . . . . . . — Да поновим заповест? Па ја сам је разумео и извршићу је!
— — — — — — — — — — — — — — Ви говорите с командиром, молим вас! — — — — — — — — — — — — — — Разумем. Да одмах вратим сав непотребан материјал за утврђивање у штаб пука и да... разумем, гос' пуковниче!
— — — — — — — — — — — — — — Разумем. Да одмах вратим сав непотребан материјал за утврђивање у штаб пука и да... разумем, гос' пуковниче! Па, остављајући слушалицу: — Да прође један дан а да те не понизе, то је немогуће.
А он поздрави по војнички: — ... Разумем! Оде, и тачно нађе ћувик, на коме чучи мртва стража нумера 1. Или: — Секула, ти знаш где је левокрилна објавница?
Патриотизам је родило многобоштво, не? Патриотизам антички, патриотизам старих, то је друга ствар, то могу да разумем. Онда је отаџбина била религија. Онда Бог није био свуда и на сваком месту.
— Јест, јадни старац би свиснуо од мојих речи, зацело. Али ја га разумем. Он живи усамљен, заостао, потпуно сам, после свих својих давно умрлих другова, као одређен да види шта све раде они
Јест, зашто тако јетко говориш, шта је то с тобом, зашто си ти такав какав си? — Не разумем шта о себи имам да говорим. — Збиља не знаш? Е онда ћу ти ја рећи, ја ћу те објаснити...
— Где ме увео? — У „тројку“, чујеш ли шта кажем?! — Ништа од тога не разумем, господине. — Е па добро, причај ми шта знаш. — Ништа, господине.
Сва сребрна, са дрхтавим таласима, шуми она, шапуће нешто: плаче ли, јечи ли, прети ли, смеје ли се, не знам, не разумем, не знам. У подножју велике планине беласа се град, прибио се, сања. Ко је тај град? Зашто сам се ту родио?
И доста с твојим категоријама, него гледај тамо, ено, гледај тамо. — Да, али ја не разумем, ја никако не разумем, лудо је то, нечовечно, то је лудо — упао је он брзо, бледећи. Она га погледа зачуђено.
И доста с твојим категоријама, него гледај тамо, ено, гледај тамо. — Да, али ја не разумем, ја никако не разумем, лудо је то, нечовечно, то је лудо — упао је он брзо, бледећи. Она га погледа зачуђено. — Шалиш се. Шта ти је?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Па каква је то девојка?... Зацопала се у разбојника!... Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем. Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то ?...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
О, како је драго ту, под вашим плаштом, Великим и добрим к'о моје страдање. Моје ноћи црне, негујте ме маштом, Да разумем мртве и њино надање. Да разумем мртве и погледе звезда.
Моје ноћи црне, негујте ме маштом, Да разумем мртве и њино надање. Да разумем мртве и погледе звезда. И дубину мрака, док попци певуше; И док дишу шуме и спавају гнезда, Да осећам крила моје старе
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Онда сам им рекао да се доста разумем у кување јер сам увек пажљиво посматрао како то ради моја мајка. То се врло допало старијој госпођи.
а чешки су ме поздравили на свом језику и пригрлили ме када сам им одговором на свом језику доказао не само да их разумем, већ да очекујем да и они разумеју српски поздрав.
И тако, не знајући енглески језик, нисам био у стању да разумем ни једну реч њиховог разговора. Енглески језик ми је наличио на неразговетно спајање речи, слично као и зглобови
Тада нисам био у стању да разумем ни једну њену реч. Сада, међутим, није било никаквих тешкоћа и она је била јако изненађена и то јој је било мило.
дувана давала су утисак богатства, али једини свет који се могао видети, били су црнци чији језик нисам био у стању да разумем.
Билхарц ми је протумачио да Бут има бољу дикцију те га и ја боље разумем. дикција, та велика вештина потиче још од старих Грка. Снажан глас представља грубу силу која се примењује у Русији.
Сматрао сам да је успех мојих напора да разумем америчке норме понашања, најбоље потврђивала чињеница што су он и његова породица прихватили многе моје ставове.
у Касл Гардену, расло је захваљујући душевној храни са којом сам се свакодневно сусретао у животу Желео сам да је разумем, али је нисам разумевао.
Сумњао сам да је то основни разлог због којег нисам био у стању да разумем Максвелову физику. Жудио сам за радом у правој лабораторији за физику и припремао се да ступим у Кевендишову
Такође мислим да је најбољи начин да се ова теорија објасни ако прикажем своје прве, неуспеле, покушаје да је разумем. Фарадејева открића у науци о електрицитету у првој половини деветнаестог века, привукла су пажњу и изазвала дивљење
морам се поново вратити на оптерећени сферични проводник који је увек био добро дошао када сам се тих дана борио да разумем загонетке Фарадејевих нових физичких појмова.
Тако нешто чујем први пут по његовом повратку, што нисам могла чути ни за читаву годину раније! Сад разумем зашто сте увек тако резервисани према девојкама из мог пансиона.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Изгубили смо културно тло под ногама, и више нећемо бити оно што смо некада били. не разумем неке своје пријатеље или само познанике који се с извесном немарношћу мире с овим губитком, као да се то неком другом
Први пут читам Горски вијенац сасвим другим очима, и не разумем Његошеве потомке, оне који су одговорни за ову трагедију, како уопште подносе клетву која се на њих сручује.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Хоћу да се провозам трипут од Калемегдана до Славије, па макар после умрла. Наредите, господине Перо! ПЕРА: Разумем, госпођо министарка. (Клања се излазећи.) Пера писар из административног одељења!...
ЖИВКА: Ама, шта се ти ту ваздан ишчуђаваш? Могу да нађем за њу бољу прилику, па ето ти. ЧЕДА: Тако! Е, сад разумем! ЖИВКА: Па нема ту, брате, шта да се буниш. Ево, размисли сам, шта си ти и ко си ти: једна обична вуцибатина...
ДАРА: Какве дужности? ЖИВКА: Па дужности мужа. ДАРА: Ја те ништа не разумем. Откако си министарка, ти све неким званичним језиком говориш. Од чега си га разрешила?
ВАСА: Узми сунђер, укваси га и избриши таблу, ето ти! Разумеш ли ме сад? ЧЕДА: Разумем, како да не разумем! ВАСА: Па ето, то сам, видиш, хтео с тобом да разговарам.
ВАСА: Узми сунђер, укваси га и избриши таблу, ето ти! Разумеш ли ме сад? ЧЕДА: Разумем, како да не разумем! ВАСА: Па ето, то сам, видиш, хтео с тобом да разговарам.
Кад зрело размислиш, видећеш и сам да ти то није тако потребна ствар. Разумем да кажеш: треба ми кућа – добро; или рецимо: треба ми зимски капут.
Разумем да кажеш: треба ми кућа – добро; или рецимо: треба ми зимски капут. Све то разумем, али: треба ми жена, то, право да ти кажем, не могу да разумем. ЧЕДА: Па јест што кажете.. .У вашим годинама.
Све то разумем, али: треба ми жена, то, право да ти кажем, не могу да разумем. ЧЕДА: Па јест што кажете.. .У вашим годинама. ВАСА: Море, док сам био млађи, још мање ми је требала.
ЖИВКА: Можеш, војниче, и кажи господину члану: ја ћу већ... реци му, све ћу му кости поразбијати. ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази.) ВИИ ПРЕЂАШЊИ, без ЖАНДАРМА ЖИВКА (Раки): Шта си урадио, црни сине, говори шта си урадио?
) Ја ћу чекати у предсобљу. АНКА (збуњена): Али... како... ви да чекате... и да вас пријавим... ја све то не разумем. ЧЕДА: И настаните свакојако да ме госпођа прими. Реците, имам званичан разговор. АНКА: Лепо! А после?
(Све те реченице, као и оне при одласку, претрпавају се и упадају једна у другу.) КАЛЕНИЋ (љубећи јој руку): Сад тек разумем моју покојну мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако
ВАСА: Кога си јој преотела? ЖИВКА (тргне се): Онако, де... само форме ради. ВАСА: Не разумем те, шта си преотела форме ради.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— викнуше господа, — Те дивоте ни анђео нема...“ А краљ сиђе, уметнику приђе, Потапша га рукама обема. „Разумем те — и наградићу те Твоје дело истина је жива Лепа жена анђô нам је прави, Лепа жена и ђаво нам бива.
“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама. „Разумем ти срџбе, срџбе незлопаке; Ал’ ја нисам крива, године су таке.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Черт ме взе, кед знам чо повједају они. РУЖИЧИЋ: Магарац! ЈОВАН: Аа, то разумем, так има уши како черт. РУЖИЧИЋ: Что уже сотворју с отменијем сим рода человјеческаго!
ЕВИЦА: Ја те не разумем ништа. Шта ти се догодило? ВАСИЛИЈЕ: Јошт питаш? Не можеш сама да се сетиш? дванаест иљада форинти! Јеси ли чула?
Чи је так панове? Ми сме друзја. РУЖИЧИЋ: Да поразит тја Вулкан молнијеју својеју. ЈОВАН: А, то ија не разумем. МИТАР: Ко ће разумети лудог човека. Еј, Фемо, еј, Фемо! Тешко теби, тешко теби! РУЖИЧИЋ: Горе тебје Израиле!
Краков, Станислав - КРИЛА
Стари, бели мајор нагнут је над слушалицом, и са сваком речју што је преко жице прима, лице му се мења. — Разумем, разумем. Али се очи шире и нешто се увлачи у њих. — Разумем, разумем. Спустио је слушалицу.
Стари, бели мајор нагнут је над слушалицом, и са сваком речју што је преко жице прима, лице му се мења. — Разумем, разумем. Али се очи шире и нешто се увлачи у њих. — Разумем, разумем. Спустио је слушалицу.
— Разумем, разумем. Али се очи шире и нешто се увлачи у њих. — Разумем, разумем. Спустио је слушалицу. Скинуо је шлем са главе, провукао руком кроз своје беле косе, и окрете се најзад
— Разумем, разумем. Али се очи шире и нешто се увлачи у њих. — Разумем, разумем. Спустио је слушалицу. Скинуо је шлем са главе, провукао руком кроз своје беле косе, и окрете се најзад маломе
Петровић, Растко - АФРИКА
Франсис Беф добија наступ срџбе што је добио још два госта. Тек после кратког неспоразума разумем његово очајање, не што добија госте, већ што му их судбина не распоређује правилно: тако да не падну сви истога дана,
Мислио сам да не желите да ме видите. Како? Ни ја не разумем! Ја већ два дана чекам неку прилику која би ме превела до Нигера. У страшном сам задоцњењу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па шта велите? Ја бих желео Да од тог липше стара дртина! РАДАК: Не разумем те — Ал’ кажи лепо и разумљиво Шта си на свету досад чинио?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Овако укорен, ја покуњим нос и повучем се мало даље. Једио сам се на самога себе: зашто да се мешам у ствари које не разумем. После сам се опет куражио: зашто да ја не могу баш ништа разумети?
Оно истина, ја се не разумем у војничким стварима, али ја не знам зашто Турци не би смели заузети ону косу, и што то не би било по њих добро, кад с
Ја се не разумем у војничким стварима, али оно су на коси топови — турски или наши? — ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком,
Али ти се људи варају. — Тешко. — Шта?! — Тешко, велим. — Шта?! — Велим, тешко да се варају. — Разумем, разумем већ сву ту катавасију револуционара.
Али ти се људи варају. — Тешко. — Шта?! — Тешко, велим. — Шта?! — Велим, тешко да се варају. — Разумем, разумем већ сву ту катавасију револуционара. Имамо их и ми у Русији доста, Богу хвала — Комаров климну главом с негодовањем.
То просто не разумем. Смилујте це, осветлите ми ту тачку ваших »убеђења« и »принципа.« Последње речи изговори Комаров са пуно подругљивог
Јер ја, као што рекох, просто не разумем како човек може осуђивати рат уопште, а у исто време бити револуционар! За мене је то апсурд и ја просто не знам како
тпеба да се бије. То мy је дужност и право. Тада је рат праведан, јеп је неопxодан; разумем по народни бољитак. Али опет напомињем оно што рекох мало пре: такви ратови увек имају на себи карактер револуције, и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не пресеци, Бога ради, Везу нашу! — А смрт вели: „Ја разумем твоју стрепњу, — Пресекла сам везу многу; Ваша ј’ веза тако јака, Пресећи је ја не могу.
Будан сам, опет будан, И опет... али нека, Даклем на оном свету, Онде те мелем чека. ЛXИ Сад разумем вечност шта је, И бескрајност колика је. Ко је мери мером цпеће, Тај је никад схватит’ неће.
Онда сам сузу збрисô, Сад је разумем тек, Ти с’ чеду нашем, Смиљци, Видела кратак век. А сјајак у тој сузи, И тај разумем сад, — Твојој је српској
А сјајак у тој сузи, И тај разумем сад, — Твојој је српској души У деци био над. И ти си рећи хтела: „Кад Смиљку отме ноћ — — —“ Разумем, ох,
И ти си рећи хтела: „Кад Смиљку отме ноћ — — —“ Разумем, ох, разумем! — Ал’, где ми је та моћ?.. И испуни се слутња Самртног часа твог, Мезимче моје драго, И то ми узе
И ти си рећи хтела: „Кад Смиљку отме ноћ — — —“ Разумем, ох, разумем! — Ал’, где ми је та моћ?.. И испуни се слутња Самртног часа твог, Мезимче моје драго, И то ми узе Бог.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Над нама је звездано небо. Изван рова напипаш неко камење. Никако не могу да разумем зашто је оно ту и ко га довуче. Војници су дохватили ашове да продубе ров. — Па овде, бре, све сам камен!
“ „Разумем ја све то. Знам — знам... Али с чиме? Без артиљерије немогућно је нападати на жичане препреке. А после, знајте, упамтит
Учинило ми се да се потпуковник Петар нешто љути, те сам их опоменуо да се притаје. —... Ја просто не могу да разумем... Јест, иако си данас ђенералштабни официр, остао си ипак онај стари пешак, сецалица... Ја, мора!...
Вратио сам се опет у земуницу. У стању сам био да све схватим и разумем, чак и то зашто сам ја упућен овде. Али ми никако није ишло у главу откуда ова мачка у пешачким рововима.
— Разумем! — Ракетле што чешће. У међувремену бомбе на њихове објавнице. И док позадина лупа главу решавајући тактичке задатке,
решавајући тактичке задатке, дотле се сва та њихова писања своде овде, у првој линији, на две реченице, и једно: „Разумем!
До сумрака припремите све што је потребно. А сад, Драгане, поделите их по групама и извршите пробу провлачења. — Разумем! — До виђења. Кад командир оде, Драган плесну шаку о шаку и погледа војнике.
— рекао је тако одлучним гласом да више није могло бити поговора. — Разумем! — Поднаредник дохвати блузу и у ходу је обуче.
Јако је вино. Онај остаде да повраћа. — Да ми је знати зашто толико пије! — чуди се ветеринар. — Ја не могу да разумем те људе. Зна да ће му шкодити, и опет... — Пусти... Није то њему први пут.
— Ни најмање. Потпуно вас разумем... Да сам на вашем месту, поступио бих исто тако... Ви сад идете са човеком који је дошао са фронта, који је дивљак...
Ја тражим од вас реч да јој се ништа неће догодити. Ви ме разумете... Ја вас преклињем. Не разумем... Какво би јој се зло могло десити? — Понављам: Лулу је невина. Сматрам вас за поштена човека.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Лепо је име цвет, само Свак не мириши цвет, гдикоји даје са мирисом ползу, Ал’ да то божур није? Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли.
То ми је можда била прва руска књига коју сам видео. Мучио сам се да је разумем, пак ми се напокон чинило као да нешто и разумем. једна Хомјакова песма почиње се ту са: ,ја видјел сон’ етц.
Мучио сам се да је разумем, пак ми се напокон чинило као да нешто и разумем. једна Хомјакова песма почиње се ту са: ,ја видјел сон’ етц.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад све разумем — Зашт’ им се свима чело следило Због пријатељства са Латинима. Умир’ се, чедо! Трпи до сутра — Сутра и тако биће
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мрак се само јаче стере, И празнина зјапи и небеса ћуте. Но ни тебе нема, мој жељени Боже. — — Па зашто разумем целу васељену? Чуј! Страха и вере ко ми дати може? Узбудити душу чамом сатрвену? Сурвајте се стене!... Не!...
Чуј! Страха и вере ко ми дати може? Узбудити душу чамом сатрвену? Сурвајте се стене!... Не!... И то разумем. За мене нема тајне. О, светила ноћи, Јурите, да ток вам решити не умем, Све бешње, све бешње, изнад моје моћи.
Место усред врта нађох се пред гробом, Одакле с презрењем на ме змије мотре. О, разумем пада страховити тресак: Ја сам био глумац и пред самим собом.
Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева? А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева. Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Каквог Ђоку, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Ето, таквог! АНЂА: Говори, човече, шта је: ништа те не разумем. ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији? АНЂА (домишљајући се): Немам!
АНЂА: Ама, ко? ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока! АНЂА: Опет! Говори једанпут, човече, да те разумем? ЈЕРОТИЈЕ: Је л' хоћеш да разумеш? Е, па на, прочитај ово, па ћеш разумети! (Даје јој (писмо.
ВИЋА: Врло поверљиво. ЈЕРОТИЈЕ: Анђо, склони се ти! Знаш, поверљиве ствари нису за жене. АНЂА: Знам, де, разумем ја то! (Полази.) ЈЕРОТИЈЕ: А је л' понесе оно писмо? (Спази га у њеној руци.
” (Престаје.) Будибокснама, шта је ово? ВИЋА: Не знам, не разумем. Знојио сам се пô сата док сам разрешио. ЈЕРОТИЈЕ (шета замишљено).
Знојио сам се пô сата док сам разрешио. ЈЕРОТИЈЕ (шета замишљено). Што не разумеш ти, добро; али, ето, ни ја не разумем. Ниједну реч не разумем.
ЈЕРОТИЈЕ (шета замишљено). Што не разумеш ти, добро; али, ето, ни ја не разумем. Ниједну реч не разумем. 'Ајд' ово „династија” и ово „трт, трт, трт”, кад се веже, рецимо, могло би се још некако и разумети.
ЈЕРОТИЈЕ: Тај ми често иде у срез. Разумем кад се напије при каквој већој лицитацији, при каквој процени за зајам код Управе фондова или тако што; али је он
Разумеш ли? ТАСА: Разумем! ЈЕРОТИЈЕ: Ово су све указна лица, а ја, видиш, чиним теби част, па те зовем заједно с указним лицима. Зашто?
! Закон није написан за тебе, него за мене да знам колико да ти одрежем. Је л' разумеш! МИЛАДИН: Разумем! Ал' велим... ЖИКА: Је л' имаш ти кантар у дућану? МИЛАДИН: Имам, господин-Жико! ЖИКА: Е, видиш, имам га и ја.
(Миладину.) Изађи ти, газда-Миладине, па кад оде господин капетан, дођи да наставимо. МИЛАДИН: Разумем, господин-Жико! (Оде.
Јер ти нови људи су за то да се укине војска, да се укине чиновништво, да се укину затвори. Што се тиче војске, не разумем се у војничким стварима, али што се тиче чиновништва, како може да се укине, питам ја вас?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Монах сам и грех је што се разумем у те ствари. Не бих се хвалисао тим да не морам овде изрећи истину. Не могу је заобићи.
Не знам како бих другачије могла да разумем онај његов несвесни покрет руком према челу у тренутку кад је прекорачио праг капије на улазу у Кулу.
Кирча је тврдио како је она приблесаста и како се крила од нас зато што је неки враг ушао у њу. Кирча Не разумем те људе. Зар им њено понашање није чудно?
да он у ствари није ни тражио од мене никакав савет, јер откуда бих му ја и могао дати савет такве природе, шта се ја разумем у војне ствари, него је хтео да ми се изјада, а ако је шта и тражио од мене, била је то утеха у једном по њега тешком
То нигде нисам видео. Ни кнез знатно веће моћи, нигде на свету, не би смео дићи руку на свештено лице. Не разумем шта се овде догађа.
Онај отужни сањарски израз што јој не силази са лица, оно светлуцање очију, она тиха туга, они бесмислени испади. Разумем кад човек мушки и домаћински заклипачи жени те му она зарије нокте у леђа од миља и среће, стотине сам их пропустио
После се све одвијало сувише брзо да бих ја то могао да разумем. Најпре је она њега пљуснула водом. Нагнула се мало у страну, захватила у длан из вира мало воде и пљуснула га по лицу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. (ПЛАШЉИВО И МИЛО ЛАНЕ) Плашљиво и мило лане, остави играчке своје За жртву свештених пената... О, ја разумем огањ, што груди загрева твоје, И страх, који те хвата.
Ах, ја разумем смисô жалосне јелинске бајке И њену бескрајну тугу несрећне и болне мајке, Над травним дечијим гробом. Ал' ова свечана
Један се церека лудо, а један очајно кличе, Као духови зли. Но ја их разумем лепо. То нису нечисте сени, Но моје немирне душе неопевани јад.
Мој амице слатки! Ходи к меки амо, Са тобом се данас ја разумем само. У загрљај теби с нестрпљењем хитам, И данас и вечно тебе ћу да читам.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
су се посматрачи, свештеници у таласастим одеждама, па врше своја посматрања уз неке церемонијалне обреде, којима не разумем смисао. Они су се поделили у три групе. Једна од њих посматра пажљиво Месец, друга Јупитер, а трећа Марс.
- Ви пристајете? Дакле до скорог виђења! А што сте толико задоцнили, драга пријатељице? - Разумем: питање тоалете, најважније за жену! Савршено сте га решили.
Нарочито не знам шта да почнем са оним старим, на папиросу исписаним, списима; не знам чиме се баве, не разумем њихово писмо, њихове Чудне знакове и бројеве.“ - „То су, дражајши, прибелешке халдејских посматрача неба.
Баш сада бесни, овде код нас на југу, страшна врућина, па сам зато могао тим лакше да разумем Ваше усхићење хладовином норвешких фјордова. Но једна ми се ствар не би онде свидела: то што сада немате тамних ноћи.
Но, Венера правила ми је великих тешкоћа. Разумем и волим када жена није сувише предусретљива, али баш толика резерва није потребна.
Нисам потпуно сигуран да их тако зову Марсови житељи, јер не разумем њихов језик; по нашој научној терминологији, зове се једна од тих двеју звезда Венера, а друга Земља.
драга пријатељице, хтели да о будућности наше Земље сазнате нешто више но што сам Вам у мом последњем писму саопштио. Разумем Вашу жељу. Ја сам Вас послужио само смоквама и вином, а то је, признајем, веома мало.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Није нико, већ он, он, дедо, он, покојник! МИРОН Како: »он«, »покојник«! Покојни твој муж? Не разумем!... (Досетивши се): Ама да га много не сневаш? Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли?
ТАШАНА (неугодно): Не то, дедо! Није то! МИРОН Па онда тек сад ништа не разумем. Он, покојни твој муж, а опет није он! Сада тек ништа не могу да знам, Ташана!
МИРОН (одобравајући): Јеси, јеси. Знала си да кажеш. Казала си ми све. Знам сада све, разумем... И зар до сада нико да не види како се ти мучиш И патиш због тога?
ТАШАНА Ама, зашто, дедо? Настави! Говори! Истина, ако ја то све не могу да разумем, као ти, што си толико учио, могу бар да то осетим. Јест, ево осећам ја како је то лепо што говориш.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Заболело ме је то, али разумем. „Нена”, то је детињска реч, а ти си ето прави правцати човек. То је и главно, и то сам и ја хтела, и да ниси то, било
Госпа Нола одмахну обема рукама, и одједаред се доброћудно насмеја. — Не разумем ти ја то, мој синко, и та ти наука овде ништа не помаже. — Овај момент је мало олакшао ситуацију.
Немило ми је на души, и хладно. Ти си ми казао велике похвале, а ја похвале не волим, и не разумем добро шта ће оне старој жени. Похвале су за млад свет...
— То ми је, господине професоре, постала права сласт. Ја те старе Јевреје видим као живи живот. Разумем их. Тај свет је морао имати способности каквих више није било и можда и нема.
Јевреји играју своје улоге и са заносом, лудачки! Зар ти то не видиш! побогу брате! Ја видим, и ја их разумем. Као на каквој огромној позорници, сложно, стално, на конац и на једну пару израчунато играју они широм бела света
— Па нисте ни ви Францускиња. — Заиста нисам, али с а м Јеврејка!... А оно славенско у вама поготову не могу да разумем, ни да волим...
— Позвао, позвао! — Павле поцрвенео. — Извини, молим те; знаш, ја не могу да разумем да је теби, или лако, или свеједно, да пишеш на ком језику било.
ти је отац рентијер, па да ти и буде да се заносиш за твојим Чивутима, и да радиш годинама један рад који ја просто не разумем.
Заборави, па тек окрене енглески, али да видите ђавола, господин Јоксиме, ја разумем све. Причала ми је како се удала за Павла: из љубави и из рачуна.
Данас у подне, седи поред Јанине постеље, и чита. Ја разумем да човек има, сем тела, и област духа и област емоција; али се чудим што паметни Мимић не зна да то исто имају и деца..
говори Харисијадес. — Разумеш шта хоћу да кажем? — Разумем. Надимамо се, надимамо, богатством, бољом културом, бољим трговачким знањем — и одједаред, сјај почиње да бледи,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Ах, ви сте, г. циникер, откуд тако у ово време; шта вас је приволело да из вашег мирног бурета изиђете? — О, добро разумем, вас је моја реч о аљинама возбудила. Љубезни г.
« — Него? Стара госпоја? »Та не то, ја друго овде разумем; ја мислим што се карактера тиче, мој је супруг само нотарош, пак би видила ко ме не би звао милостивом госпојом.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Добро, то још разумем; али такав разлог није могао постојати у доба када је дотични мој предак заборавио своје презиме.
Уосталом, ја ни дан-данас не разумем чега у свима овим мојим одговорима има смешнога и чему се управо председавајући професор тада онако слатко смејао?
Па ето, молим те, сам реци, да л' би на женском тепелуку лепо стајале тачке и запете? Разумем још знак дивљења, то се још и може употребити. Кад год пишем неком старијем по чину од себе, ја метнем знак дивљења.
Ја не могу да разумем зашто су нам те тачке и запете правиле толике неприлике, кад се врло добро сећам да нам је професор необично јасно
Је л' разумете? — Ја не разумем! — прогунђа Живко, из којега има сва светлост да потече. И баш та околност што му онај који светлост треба да позајми
такав шамар који је код грешнога Живка морао изазвати праву представу помрачења, те он жмиркајући додаде брзо: — Сад разумем!
“ Дакле, кад су те латинске речи толико неупотребљиве, не разумем зашто их учити? Можда само зато да ђацима омрзне тако симпатичан предмет као што је ботаника.
Мени ни данас још никако не иде у главу тај појам: мртав језик. Ја разумем да изумре један језик а да живи народ, али да изумре народ а да живи језик, то никако не разумем.
Ја разумем да изумре један језик а да живи народ, али да изумре народ а да живи језик, то никако не разумем. И још, да тај језик живи под именом мртав језик! Замислите, молим вас, какво је то занимање: професор мртвог језика?
— Да, да, разумем вас ја, — прекида ме председник — али кривични закон, видите, баш тај нагон кажњава. — Чудновато! — изненађујем се ја.
— Не разумем? — Разумећете. Јесте ли већ изјавили љубав мојој жени? — Али... — Слушајте, ви морате с тим пожурити, ја ћу вам већ
— А зар ниси имао олакшавне околности? — Ама, зар се ти и у томе разумеш? — Како да не разумем, зар је мени ово први пут! Знам цео кривични закон напамет. Ниси, дакле, имао олакшавне околности? — Имао сам их.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпуковник Петар рече да изместимо осматрачницу мало удесно. Телефон засвира. — Како!?... Сад одмах... сместа!... Разумем... разумем! — говорио је командант. — Па се окрете нама. — Хитно одступамо. Са суседног сектора пешадија одступила.
Телефон засвира. — Како!?... Сад одмах... сместа!... Разумем... разумем! — говорио је командант. — Па се окрете нама. — Хитно одступамо. Са суседног сектора пешадија одступила.
Командир се наже према мени. — Пред портом нас двојица зауставићемо коње, да пропустимо батерију. — Разумем! — одговорио сам тихо. Одговор је дејствовао сугестивно на мене. Тако ваљда мора бити.
Егзекуција је почела тачно првога октобра у пет часова изјутра. Све што се до овога часа одиграло, могу још и да разумем... Али оно што је настало после тога, то нисам кадар ни да схватим, ни да појмим.
Потпоручник Драгиша се окрете нама: — Ове људе не могу да разумем... Или се праве шерети, или су детињасто безазлени, када овако говоре.
— Такав је пропис. Видиш, ишао је официр, ишли су војници, а тамо није имао ко да му прелије гроб. — Разумем када умру на маршу... али овако... — отпоче опет благајник.
— Исак, скувај кафу! — рече Лука. — Нема више, господин поручник. - Хајде, пронађи! — Разумем! — Пази га, види га — обрати се нама Душан. — Јаој, јагуридо. Научио си га да каже: „Нема, господин поручник“.
Пуцњи топова разлегали су се целом дужином фронта... — Рећи ћу му — чуо се глас потпуковника Петра. — Ра-зумем... разумем... Ево, сад одмах! — он се обрати команданту дивизиона: — Зове вас командант пешачкога пука.
— скретали смо пажњу потпуковнику Петру. Он сиђе у заклон, али изгледа више због нас, но себе ради. —... Разумем. Ево сад одмах! — командант дивизиона приђе журно.
Ту ћу да сачекам, са помоћником команданта пешачког пука, који ће сад стићи — Разумем! — поздравио сам и појахао коња. — Најхитније! — довикнуше за мном.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ах боже мој, шта је то за мене! Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак; Ја не разумем, откуд се онда судара влак крај једне реке.
И када велим себи да не остварујем велику уметност већ само велику екстазу, разумем врло добро; и задовољан сам што сам написао ово неколико песама, и што пишем још увек ову књижицу, које можда неће
Сада разумем свој плач кад враћо бих себе кући, Где у постељу уз себе спуштах и своју смрт, Смрт, с којом је тешко у живот се опет
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сави се око јасена и упита га шта да ради. Поћута јасен, па рече: — Не разумем те: ако је неко део стене, зашто би се претварао да је река?