Употреба речи разумније у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Није ли лепше и разумније овако мислити: бог који је по јестеству сама и совершењејша премудрост, создавши чловека словесним, даровао му је душу

Нигде ништа. Ово дакле число година, које ћеду проћи и у ништа обратити се, не би ли разумније и полезније било на добро, | на чест и на вечну славу употребити, него на сујету, на будалаштине и, што је горе, на

могу покажем; и да не чујем једанпут оно неблагодарнога раба сакрившаго дани јему талант обличеније: што год боље, разумније, поштеније и полезније знам, то дражајшим рода мојега суштим и будуштим приподајем, желећи им да с временом

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

зло примити што ја нека наша злоупотребљенија обличавам; време је већ, за живога бога, време да почнемо слободније и разумније мислити! Докле ћемо туђе погрешке осуждавати, а наше сакривати и оправдавати?

је сав свет искуством познао да они оци ништа нису знали у томе и да су врло неразумно чинили проклињући друге који су разумније од њих мислили. И по правој правиди, ко другога неправедно проклиње, његова клетва мора на њега пасти.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

између човјека који „исказује а можда не осјећа” и човјека који „не исказује а можда осјећа”, није ли, до даљег, разумније макар нешто више вјере поклонити оном првоме: он је бар нешто показао, бар нешто истурио на сунце, док онај немушти

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Поћута јасен, па рече: — Не разумем те: ако је неко део стене, зашто би се претварао да је река? Трске су биле разумније: — Зато што је река најмоћнија, најјача! Најмудрија!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности