Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није
Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: — Павле! Павле!... Боље! Боље! Ено нечијих свиња у њиви!... Боље истерај!...
Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке! Чујте како креше!... Јамачно ће у општину да се суди с ким!
Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.
Марица изишла у градину, па нешто копа. Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се: — Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се? Она ћути.
— А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. — Каки си ти то момак? Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе... Еле, за часак ти пуче тај глас по селу.
— куражи га поп Стеван. — Ето ти и Симице. Вас два моћи ћете зар? Симица ионако копа кашто раке, није му првина. 'Оћеш, Симо, а?
Теодосије - ЖИТИЈА
И не постидевши се светости светога, не устукну нити од чуда која бивају од њега из свете његове раке мироточењем. Као и остале градове, помишљаше да разори и Солун, и коначно опустоши.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима. И сад га још једе невоља. Два сина, две дубоке раке. Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Створи земљу, па створи облаке, Жапце, гује, сомове и раке, Месец, звезде, ветрине и дугу, Сову, славља, орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и
Красно Срби освојише града, Па већ неки врћу се назада — Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје, љубе веренице
Садељао како сам и могâ, С њима с' бијем од свога до свога; Уз њи певам што ми на ум падне, И певаћу све до раке ладне.
Зора зори, ето дана бела, Но мани се јађана опела. Ископаше дубоке се раке, Те ми мртве примају јунаке; Јоште једна рака стоји туна, Ту Радивој лежи и Ајкуна, Ајка грли свога Радивоја.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шта ли сија? Сањамо ли и ти и ја? Од незгоде, теби поноћ - мени подне. Плитке раке. Труо мозак пију свраке. Црне, горке, у осмици три четворке. Где су браћа? Један пије - други плаћа.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Залуд! Ја нисам способан за таке Високе, дуге апстракције више; У срцу мом је тама једне раке, Очима мојим пустиња без кише.
Сурово смо своје сахранили снове У сандуке тврде, у дубоке раке Заборава вечног, где се црви тове, Заборава душе и нежности сваке.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Ја: „Ако се овде утопимо, онда ћемо бити баш за рибе и за морске раке. Душа моја знам да није за њи[х], то ми је доста знати; а за тело, та га црви изели, та рибе, мени је то свеједно.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Отвори бело језеро шаке Да руке нису ми два крста Да очи нису ми две раке. Отвори сву тишину — нагни сан Да откривам тајну ноћ и дан.
У СНУ ТЕ НЕМА У сну те нема, ал чим зене Одшкринем ја наместо зраке Откривам како већ у мене Улази обрис твоје раке. Онда без гласа и без руха (Невидљива и сасвим нема) Луташ по јами мога духа Ко беспомоћна, страшна тема.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мртви не могу да дођу на ред да последњи пут уђу у цркву. Ми, још живи, не можемо да стигнемо раке да ископамо и четири даске за сандук да им склепамо. Звоно се излизало па треска као да је плехано...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага! И вама је, јаој, пао Стегоноша дичног стега Ал' је син'о гробак нови: Ви стојите око њега.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ове мртве војнике сахрањивали су наши и Французи на једном простору онога платоа, копајући за њих раке и обележавајући им гробове белим крстовима које су сами дељали и на којима су уместо имена уписивали „српски војник“
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу... Исекоше конопце, извадише онога из раке... Ала би то било, мој брате!... А може, што да не може, и мора бити... Шта је то Краљу само да повуче пером...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
поклоним пред вама, јунаци, Што сад носите штапове и штаке: Новоме добу ви сте светли зраци, К'о многи живи, као многе раке.
Ја видим данас, при појави сваке Невоље, да се из подземног мрака Зао дух диже, к'о мртвац из раке, Над земљом бола, колевком јунака.
И разумедох откуд све то бива: Толике раке што се и сад згрћу Брдима, пољем, свуда, крај камена, Кад има места за сваког да снива.
Ја морам овде, крај свачије раке, Да стојим, гледам, с очима без сјаја, Где неуморно, из победе сваке, Из топлог срца мога нараштаја Могила расте пут
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Отварају с’ раке што другове деле, Њине дичне кости здружити се желе. Потомство се жељам’ покојника клања, Здружује им кости под
Краков, Станислав - КРИЛА
Био је још будан, и чуо како тихо шкрипи песак у парку. Кораци су били лаки и све ближи. Он је познавао те ко раке. Одједном су врата шкрипнула, н нешто бело појавило се. Стресао се. — Зар опет? Покренуо се у кревету. — Пст.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Около војска лежи као снопље. Болничари превијају рањенике. Неки су већ помрли, те им ту, поред нас, копају раке. Двојица дељу неке гране. Веле, праве крстове. Командант батаљона вратио се однекуд и позва нас, командире.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Висио је полунаг о грани великог старог храста изнад раке у којој је провео неколико ноћи, издржавајући завет. Сахранили су га без опела, одмах у ту исту раку, људи који су је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још десет година, и све је то било на гробљу. Госпа Нола је куповала сандуке и раке, и изигравала фамилију при пратњама из ветеринарове породице.
ВЛАОВИЋИ Неколико гранатих и некада јаких и чувених породица набило је своје породичне раке до саме површине земље. Нема их више. Једну од тих гробница.
Боји се општина мртвих Влаовића! Кад се кроз раздробљен камен по ивици раке завири унутра, види се угао старинског металног сандука.
Некадашњи чувари некада њеног забрана однели су је до обичне сиротињске раке на паланачком гробљу. А гробницу Влаовића, зачудо, општина ни до данас није прекопала!
Журе, њих, само њих, чека фијакер. Ђаци из петог разреда, у стихарима и са чирацима у рукама, стоје поред раке; а кад су се сви разишли, примакоше се на сам руб раке, и гледају оштро у раку.
петог разреда, у стихарима и са чирацима у рукама, стоје поред раке; а кад су се сви разишли, примакоше се на сам руб раке, и гледају оштро у раку. Мушка деца воле и да знају, и да памте, и да осете.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Поднаредник Груја рече да је већ у агонији и не зна ништа за себе. После сваког преноћишта војници пред зору копају раке, да сахране мртве. Лежали су заједно у шатору, па нису ни приметили кад је умро.