Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
само имаћемо о многим прекрасним вештма и мислити и разговарати се (а не као рода само о жабами, и пијаница о вину и ракији), него што највише сви желимо то ћемо подучити, сиреч свак у свом состојанију бићемо спокојни и благополучни.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
’Ајд’, ирошу мој! — ’Оћу! Све ћу урадити к’о што ми кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракији. це; јербо то је моја сладост, мој балсум! Ракија је једна моја сладост, кáсти. А је л’вама онако мало ’ладно, снаја!..
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Крчма је заиста била облијепљена најразличитијим огласима. Био је ту оглас једног чиче који је јављао да је негдје у ракији изгубио памет, па потјерница за неком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Непроветрена соба прими задах осамљеног вука који се повукао у последњи брлог, што је воњао по јефтином дувану, ракији, остацима хране, старим новинама и скореној сапуници на умиваонику.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
владико, само собом ноћас је весело, а душу сам натопио капљом, па се стара игра поврх вина кâ блиједи пламен по ракији. То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А што ћу вам даље? Од Бога вам лијепо здравље!... 4 (ПРИ ПРВОЈ РАКИЈИ) Добра ракија а боља срећа данас и вазда, да бог да! Ракија радост, ово нам, браћо, била највећа мрзост.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Испи нуну чашу. Нешто се у њему стиди што пије, узе другу чашу да што пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те црвиће што гмижу по глави, ударају у зидове лобање, теку по жилама. Само, ракија није довољно слатка.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Хрватској мећу бибера у младожењине чизме, »да би му деца имала црне очи« (ТРЂ, ННЖ, 3, 106). Б. у ракији (или вину) против грознице, и као примеса других средстава (ГЗМ, 12, 1900, 151; 20, 1908, 346; СЕЗ, 16, 424); у црном
коре, СЕЗ, 13, 1909, 339; кора у ракији, СЕЗ, 16, 424); јехтике (теј од в. жила, СЕЗ, 14, 219); пришта (ГЗМ, 4, 165; пепео од в.
Лист од г., и корен од маслачка, у ракији, лек је од грознице (СЕЗ, 17, 1911, 558). Од глогиња кува се теј против срдобоље (ЖСС, 312). На г.
О младом месецу не треба је ни косити, јер ће стока, док је једе, бити слинава (ібид., 197). Д. се даје у ракији болеснику кога завија пупак (и при том се говори басма, ЖСС, 286).
и СЕЗ, 16, 428; Шулек); њено лишће, у ракији или сирћету, пије се од грознице (СЕЗ, 13, 341). Такође се употребљава кад заостаје менструација и у женским болестима
, помеша са шећером на модрој хартији, све то баци у ватру, и тиме накади болесник (ГЗМ, 6, 1894, 801). У ракији даје се коњу који болује од »ваљавице« (СЕЗ, 14, 351). Гатање по телфи од кафе постало је после рата популарно.
Против грознице узима се љута п., с белим луком и сирћетом (иб., 340), или с нишадором, у ракији (иб., 341). П. се привија на гуту ‹= крајнике› (ЖСС, 274), на пришт (Караџић, 3, 1901, 169; СЕЗ, 19, 227), и (са
245; ЗНЖОЈС, 19, 171); недостатак апетита (п. у ракији или вину, ЗНЖОЈС, 11, 268; 18, 76); срдобоља (СЕЗ, 13, 349; ЗНЖОЈС, 9, 52; 14, 78); далак (ЖСС 284), грозница (иб.
СТЕЖА Гäнѕеріцх (потентілла анѕеріна). Стежа; дивља перуника (СЕЗ, 19, 216). Стежа у комовој ракији (СЕЗ, 13, 346), или сок из њеног корена (СЕЗ, 19, 216), лек од срдобоље.
Такође је лек од шкрофула (у зејтину, који се пије, СЕЗ, 17, 560), грознице (у ракији, уз басму која се каже девет пута, ЖСС, 278; ГЗМ, 4, 151), »маразљивости« код детета (у теју, СЕЗ, 40, 125), стомачних
, 10). Гранчице од ш. употребљују се при »отварању« болесника (иб., 297). Коштице од ш. (и бресака, и јабука) у ракији пију се од грознице (СЕЗ, 13, 341). Водом у којој је скувана ш.
У околини Лесковца линцура, која се тамо зове: орвен или равен — осим као лек (у ракији) против грознице и других болести код људи и стоке употребљава се »и као лек против мађија« (СЕЗ, 70, 1958, 581).