Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он болује од љутијех рана, облази га мати и сестрица, а љубовца од стида не могла. Кад ли му је ранам’ боље било, он поручи вјерној љуби својој: „Не чекај ме у двору б’јелому, ни у двору, ни у роду мому“.