Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
данас употребљаване у дубинском риболову, у дубинама већим од 500 метара, нису довеле ни до каквог резултата у погледу расветљења питања: шта бива са јегуљом после њеног мрестења?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Од београдске тврђаве окренуте северу, од Калемегдана и Студентског трга, и Кнез-Михаилове, у часовима великих расветљења надносе се бездани светлости у којима сенке праисконских прошлости сачекују безмерја сјаја што клизи са југа, од
У цећању му је само след црних расветљења у којем се дани не разликују од ноћи и у којем време стаје па нестаје. Није ни важно што он не памти, јер је у
Васу Чарапића а славили Конду и Узун-Мирка, док је ветар, стишан, јутарњи, доносио у огољени град дахове новембарских расветљења.
Небо, простор сивих, тмастих расветљења, долазило је одасвуд, али је остајало неприступачно. Одједном, као да је чуо котрљање шљунка. Окренуо се.
школе и зграде Правитељствујушчег совјета хода, кроз пусте сокаке, под јесењим прозрачним небом пуним изненадних расветљења, само питоми београдски лудак, онај Луди Наста, праћен псима. Луди Наста пева, пси завијају. Тада се догодио преокрет.
према завршетку Симине улице и према некадашњој Великој школи, међе појаса се тање а, над Школом, искрсавају бездана расветљења.
гледао у предео који му је био преостао: у запуштено турско гробље, све у блату, под облацима кабастим од пролећних расветљења. Вероватно да би се и из тог призора могао искамчити смисао неког склада, али је Доситеј већ био одвише уморан.
посматрао је предео који му је био преостао: запуштено турско гробље, све у блату, под облацима ка бастим од пролећних расветљења. Умро је 28. марта 1811. године, тихо.
су високе грађевине на новом Дорћолу готово сасвим заклониле видик тако да је од Дунава ту остало, и у данима великих расветљења, нешто као пруга. Небо, над равницама, још је недохватно.
Али, у томе није успела. У Узун-Мирковој, црну светлост као да је увек сачекивала препрека од друкчијих расветљења што су долазила, и долазе, од Саве и од Калемегдана и расипају се, преко гребена и дуж савске падине, сасвим прозрачне
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Прећи и ова расветљења, прећи и ово горење... У онај час, у ком се чује и крв и лишће како пада. Не памтити, ал сањати, можда бити несрећан