Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нисам оно чудо видео никад! Толике ноћи пролазио сам и преко раскршћа и преко гробља, па ништа... — А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега. — Ето шта!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Нек се само један с раскршћа широка Врати са крвавом рукавицом: ходи! Мој непријатељу с два велика ока, Сви су пути празни и мрак је на води.
И страшна раскршћа сунаца, и пути Куд олуј светлости непрекидно иде, Кроз неми предео где влада и ћути Бог који убија очи кад га виде.
ПЕСМЕ ЖЕНИ И Богињо, која си, охола и прека Са једног незнаног раскршћа голема, Први пут изашла пред очи човека Држећи две дојке у рукама двема — И огласила се кроз мрак прве зоре
Дух светитељев био је испуњен великим истинама, и он није осећао да посрће од глади. Близу једног раскршћа виде како се откиде с неба једна звезда, сиђе с планине и пређе реку, и причека га на раскршћу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ритуални поступак или изговорена магијска формула у посебним, мистичним условима, на „нечистим“ местима (гробље, раскршћа итд.) мора постићи свој тако снажно жељени циљ — пробудити његову љубав.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Поред гробаља, цркава и џамија, то су обично штокакве јаруге, кланци, провалије и раскршћа гдје обноћ воли засјести докони ђаво, или какав његов рођак и помагач, па чудо начинити с касним пролазником, сељаком,
његов рођак и помагач, па чудо начинити с касним пролазником, сељаком, особито с грешном женском чељади, која су и без раскршћа увијек близу некаквом страданију и белају.
Ето, по томе су се млинови издвајали од осталих необичних мјеста у нашем крају. Богомоље, гробља, јаруге и раскршћа преко дана су били пусти и увредљиво обични, особито за онога који се неком згодом тамо намро страха.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Него ти себи гледај крсмета, а ја ћу себи. Идући тако дођу до једног раскршћа и ту се растану. Џомет оде на десну а тивтиз на лијеву страну пута. Џомет идући тако путов'о је цијели дан.
На то трећи од њихова друштва рекне: — А знадете ли ви онога бербера фукараша што буде у оној кавици близу раскршћа код џамије? Да знате, у његовој кави има седам казана дуката. Ти су дукати били некога цара.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Слушам и жагор: као кад паства хришћана креће, зором, у жетву. Куд ли да пође овај тумарач; с раскршћа ког ли Месечев цвет му табане праши, скупив у жарач пуцњаву летњу - с које већ прска, с пчелом у месу, шљива - а
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ја мним е сте у гомили дошли ту до раскршћа, па сте отуда један по један, као... хм!“ поче он. Сви се насмијаше. „Како ћемо заједно доћи?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
имају и какву реалну подлогу, и то: а) географску (о постанку појединих места (насеља), извора, река, језера, планина, раскршћа, гробља и др.
У плећу страна од крста вазда се нагла бројила, а поље турско; но видиш ли ове барјаке испод раскршћа? Ово су наши, а турски се ни један не види, и то је знак да ће више мртвих глава турских но наши’ бити.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ту где је сада његова улица, негде близу раскршћа Симине и Добрачине, још не на стрмини, Добрача је застао, сам, у дворишту рабатне турске куће.
Деценијама је надвисивала грађевине испод раскршћа четири пута и испод Дуге улице (сада је то Душанова улица а била је и Видинска и Дунавска) где је, у турско доба, и
Прво су осуђеног доводили до раскршћа на којем је, под источним светлостима, увек витлао ветар и наносио задах нестајања.
Затим би осуђеник закорачио у само средиште раскршћа, на место смрти обележено каменом и стао, од мах истурене главе а она би, та глава, већ следећег трена, као неки од
јасно: да ова светлост и истиче из круга и утиче у онај круг што се, свако подне, разазнаје на средишту дорћолског раскршћа (тада, а то су касне четрдесете прошлог столећа, сокаци који га чине звали су се Видински и Дубровачки) и да
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Каткад би ми дозволила да је комад пута пратим према кући. Постало ми је чудно што ме никад не пушта даље од раскршћа с кога се одвајала њена улица.
Ако је то била вожња на погреб или на жаловање, морао сам силом затомљивати плиму мог расположења. На чесми код раскршћа напојили смо коње и скренули на сеоски пут.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Говорио је да сам копиљан (што је било тачно) и да су ме нашли крај раскршћа у глуво доба ноћи (што је било претерано: нашли су ме крај врата манастира Сопоћани, пред зору, увијеног у комад
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Његову беду умножи јошт један чрезвичајни случај, што он до једног раскршћа стигне, гди је најлакше било прави пут помести.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— подругљиво дочека кнез. — Разумјели ил не разумјели, али ја свог буразера Стрица не пуштам с овога раскршћа да га тамо штокакви зловољни пијанци млате! — накостријеши се Николетина и набра своје густе обрве.
Усташе су обично наилазиле главним друмом од вароши, па би касније, код раскршћа, окренуле једним од споредних путева, који су водили у поједине засеоке раштрканог Липова.
Бјежаће онда и склањати се свак, јер се не зна на који ће крај од раскршћа окренути. — Најважнију осматрачницу ваља поставити на бријегу Лисини — предлагао је Јованче.
— Ехе, па ја умало не заборавих! — викну Јованче. — И ти ћеш чекати више раскршћа, па чим видиш куд усташе крећу, одмах трчи у школу и јављај учитељици. Она је баш тебе за ово замолила.
Чак и бреза десно од њих неће да мирује, него пакосно шушка и трепери као да зове: — Еј ви с раскршћа, погледајте овамо!
— Ено, тамо смо били сакривени — показивао је Ник на шумарак у стрмини повише раскршћа. — Онда смо најприје пошли ја и Николица и кад смо већ мало одмакли, зачусмо усташку вику и пуцњаву.
Плакао је све неутјешније, поче најзад гласно и да јеца тако да се и оно троје с раскршћа пренуше и ослушнуше. — Неко плаче! — шапатом рече Луња. — Ено, иза оног жбуна.
Први глас о њима стиже до Јованчета тек онда кад је непријатељ већ стигао до раскршћа, расподијелио се и кренуо у поједине засеоке.
— Не иди даље, ево војске! — Какве војске? — трже се Јованче. — Ево их од раскршћа. Усташе и још неки, ваљда Талијани: вичу нешто на туђем језику. Упашћеш управо међу њих.
— Бјежите, ето усташа! Иду од раскршћа! Усташе опазише бјегунце кад су управ претрчавали једну узвишицу под Гајем и повикаше: — Стој, стој! Ено их!