Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене. Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и
Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. Неће он, сељаче, никад среће имати! Уђосмо већ у село.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пољубивши га нежно, она му рече да зна да смерт, њу, раставља, од њега – мислећи ваљда на смрт његове жене. Е сад, да зна, смерт њу, са Петром, саставља, тако.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Највиша је и најшира од њих буковска преседлина (1180 м), која ову котлину раставља од Охрида. То је широка површ, састављена од сјајних шкриљаца, преко којих овде-онде долазе кречњачке масе, и она је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот. И у почетку није никако на преудају пристајала.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кад она иде својима, те има разлога и да се радује, али да ми је да је видим у мојој кожи, кад се она, овако као ја, раставља од својих.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дуго уста неће моћи Да се растану, А у то ће и два дана Да се састану. — Горо, горо, долина вас Залуд раставља; Дане, дане, ноћ вас дели, Љубав саставља!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Младеж љуби: умиљат је глас твога гортана. Запјевај нам слатку пјесан, радост оног брака Кога простор још раставља једне ноћи мрака, Све те мисли, све надежде, предвкушене сласти, Што ће двоје уживати сутра с пуном власти.
Златан перстен јесте дарак малени, Ал’ га держи као залог закони Крепке к теби љубве моје, Док нас судба обадвоје Раставља.
Има газда и господе који, кад то гледе, Поноситим хоћу-нећу сведоче шта вреде. Неслога нас поткопава, раставља и ружи, Нити птица птици поје нит’ се с другом дружи. Је ли тако и у Срему и равном Банату?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Век за веком Можда тужно уздишући плаче; Али вапај до нас не допире — Црна копрен вековечитости Раставља нас од тајних гробова, У којима сахрањени леже Век човека, прошлост човечанства. Туже л’ веци силних Немањића?