Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече сердар и повједи им, како га је срио и довео. Дадоше му да пије. Јан је био веома блијед, лице му растројено бјеше од узбуђења. „Јадник“, рече Ивана, „Бог зна шта је промишљао гледајући све ово ноћас, а ми га заборависмо!
“ прекиде је он, дигнувши се и погледавши је чудно. Бјеше то очајнички поглед. И лице му бијаше блиједо и растројено, тако да се дјевојка нехотице трже. „Не!... не зна нико до Бога, како ми је овога часа!“ рече он жалосно.