Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекао сам и тако смо пошли по Рашиду. Атаманов је задатак био да звизне са западне стране Рашидине куће, а мој да уловим неког од клинаца, ако звиждање не помогне и пошаљем га да јој јави наш долазак.
Сунце се клатило на небу као огромна златна риба. Сетих се Рашидине косе, а онда мајке. Синоћ је била избезумљена. До данас је већ морала заборавити.
Набрах шаку вишања. Биле су хладне и свеже. Подсетише ме на Рашидине усне. Сада је постојало још само једно место на коме сам могао да је тражим, на коме је вредело да је тражим.
- понављао сам себи, као што понављате деци кад су уплашена. Вреле н сјајне шине су блештале на сунцу, а у дворишту Рашидине куће мигољили су се они мали.