Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” На ови начин и наш лепи Тамиш из раја извире. Здраво и прекрасно мудрованије овога учитеља! Како се човек сваке наравне злоће избави; ум свој од лудих,
сваке притворности, лукавства и злобе људма живи, гди свак верно, приљежно и поштено своју дужност исполњава: бољег раја на земљи нек не тражи. А овакових људи (правда, гди мање, гди више), али се, хвала богу, опет находи свуда.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и да ће нам он помоћи скоро; но они да то сви таје, да не би Турци дознали; а ми ћемо сви да вичемо: да смо царева раја, и да ћемо данак давати, а да ћемо зле Турке и зулумћаре тући, и да ћемо кнезове у Цариград слати итд.
И ви ако сте, као што велите, царева раја, а ви пошљите за мном, а ја одо̓; ако нисте царева раја, ето вам топова а ето и џебана, па што вам драго!
И ви ако сте, као што велите, царева раја, а ви пошљите за мном, а ја одо̓; ако нисте царева раја, ето вам топова а ето и џебана, па што вам драго!” Узјаше на коње, и оду по снегу.
) Но сад што ће Јаков?! Држећи се да смо сви царева раја, морао је оно све отпратити на Дрину и на Бадовинци Турком предати и квиту узети, како је сигурно све царско Турком
смо у пролеће наше депутате у Цариград послали, по њима и квиту (послали), од које се Порта уверила да смо баш права раја, кад нисмо његове топове и муницију уставили и себи задржали, а лако се могло. У ваљевској нахији 1805.
побити, и могли смо оне топове и муницију себи задржати, коју је Бећир-паша у нашим рукама оставио; но смо права раја царева, који смо то све на Дрину одвезли и Турком предали преко Дрине, и ево турски тавил (писмо) итд.
” — Паша: „Ако сте царева раја, ̓оћете ли цареве тескере примити и араче дати, пак ће везир сву војску натраг вратити?
вас и узели, а наше Турке да вратимо нама, па идите и кажите: — Ето све ордије и везира (Ибраим-паше) у Шабац; и ко је раја нека дође у Шабац, донесе дугу пушку, два пиштоља, и нож велики у лико свезано, и нека у Шапцу измет ордији чини, пак
На то нам он каже: „Наш јелчија дивану турском говорио, но ништа успео није. Сам је Реис-ефендија казао: да та раја мора сва помрети, која се тако често буни” — Просили смо на то од њега совата, и да се овај двор с прочима подузме нас
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Један другом не могоше одскочити... Сви стали и гледе. И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. – Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. – А ви не можете ни донде! – Па и много је! — рекоше неки.
— А... завадише нас!... — рече Лазар. — Завадише! — Јест!... Онај Маринко, душа му раја не видела!... Он је свему крив. Он и онај Туркешања!... Крушка!... — Е?... А како?... — Како?... Не питај!...
Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете. Сад треба светити проливену крв од Косова. „Ниче раја ка̓ из земље трава.” 2. КУЋНИ ПРАГ Спутила се ноћ. Поље је мирисало барутом...
Африка
Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа. Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају.
Један млад пар, необично леп, савршено го као тек изашао из раја. Они испуњују неки завет, јер она нема чак ни накита, чак ни лишћа напред; он ни оружја, нити му је секс привезан
Теодосије - ЖИТИЈА
и женом преваривши, и слагавши га да се нада да ће бити Бог, одмах учини да буде изгнан, бедник, од дрвета живота и од раја ујеДно, И од Бога због зла.
Излазећи из Свете Горе као из некога раја божаственог или као да је много богатство изгубио, плачући говораше: „О, коликих се добара лиших, ја јадник!
те га змијиним саветом преластише да ће бог постати, и због преступљења заповести и кушања дрвета учинише да и од раја и од Бога буде одагнан, тако и на преподобнога завист подигоше, и пошто се заједно са оном поквареном змијом
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
мислима: хоће слободу и самосталност свих земаља за које зна да су биле део његове државе и да у њима живи „сиротиња раја“.
Тако се може објаснити, што су се бегови, као господари, сви они којима је раја свршавала послове, одвикли од рада, па кадшто и од мишљења. Нехат и леност су се укоренили код њих.
Ова је политичка организација имала и других последица. На властелинским великим имањима радила је раја, а они су само приходе збирали. Исто су се тако богатили ратним пленом.
у њиховим кућама има бар једна соба, а осим тога имају и мало више домаћих ствари, нарочито постељних, него хришћанска раја.
начина живота а у последњим десетинама година и због несигурности више су у кући и више су везани за кућу него раја која је, у доба велике несигурности, одлазила у планине.
Они нису могли поднети, да се ти „ђаури“, та „раја“ њихове крви и језика, усуђују отети се од мухамеданске власти, са намером да буду слободни и њима равни.
Рајинске особине Због робовања под Турцима у овоме типу се развила потиштена и нижа класа: раја. Карактеристичне особине ове класе истина нису ни етничке ни сталне: њих постепено нестаје уколико поједине области
Може се рећи да су ови отпадници највише допринели да се раја доведе до најнижег ступња понижености. Од моралних особина се услед мимикрије најпре развија понизност према
развија понизност према беговима, према насилницима, према свима мухамеданцима, једном речи према свима који нису раја.
понизност према беговима, према насилницима, према свима мухамеданцима, једном речи према свима који нису раја. Раја се све више навикава на то да је нижа, ропска класа која има да се улагује и да се клања да би се умилила господару.
се у усвајању турскога начина живота, наравно само унеколико, јер није ишло примати све турске особине, пошто се раја не може понашати као господари. Турски утицаји у варошима су безбројни.
Често мисле на првобитно проклетство људи, на истеривање Адама из раја, и верују да га треба постом и молитвом откупљивати.
Црњански, Милош - Сеобе 1
ешарпама и свиленим тракама и перјем, које је ваљало чувати да се на њега не седне, морао је да дискутује о стварима раја и пакла, о анђелима и арханђелима, јер су били, просто, увртели у главу да га покатоличе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
култури цењена и популарна батина речито нам говоре многобројне народне пословице и изреке: („Батина је из раја изашла“; „Батина свакога дотера у рад“; „Љескова је маст чудотворна“; „За дјецу је прут а за жену тојага“; „Деца од
Превласт кажњавања у васпитању („Батина је из раја изашла“; „Лескова је маст чудотворна“) говори нам о томе да се у нашој култури дете (нарочито мало) схвата, по својој
О високом степену уверености у моћ батина сведоче пословице: Батина је из раја изашла, Батина сваког дотера у ред итд.
Об убеждении в силе полаки свидетельствуют пословицы: Батина је из раја изашла (Палка вышла из рая), Батина сваког дотера у ред (Полка любого в порядок приведет) и т.п.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
на сан долази како лети о деснују љутог змаја кроз гору која звездом ромиња, а под крилом му, украдена, однекуд из раја, најлепша од младих монахиња.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
од револверског хица стартера на олимпијској стази дугој сто десет метара са препонама, тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом првих цигарета у животу и првим познанством са
— Знам. —Па-па, срце! Сада је његова! Читавих девет сати који представљају неокрњени комад раја. И за тих девет часова, Маки мора исправити све њихове глупе лекције — спасити је да не личи сувише на своју мајку.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
отворености и невиности: детињство сваког човека као да понавља људски живот пре источног греха и прогона из раја.
Због тога су сва средства отпора дозвољена, препоручљива. Готово је са идилом: дете је прогнано из раја, из средине пуне љубави и разумевања, ако је таква средина икада и постојала.
(Јуначки свијет Малигина делије) Све је то виђено из даљине, у перспективи изгубљеног раја: време, људи, тајна значења, везе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.
Соба ниска, а доста и тесна, Око стола седи раја бесна, Радује се оном вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали
стола седи раја бесна, Радује се оном вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали више, Кад весела штоно год имаде, До парице све за Вино даде?
С јабуке су наше муке, Са њи, кажу, рај пропаде За ким људи тако јаде, Али ја би за вас, јао, И два нака раја дао. Ој те дојке кâ сливене, И тај трбу, благо мене, И те беле ноне твоје — Па све, злато, све то моје?
7. Глени, глени ову само, Та није ли кâ сунашце? Па да ваке опуштамо, Ками нама у срдашце! Свака од њи раја вреди, Па мастило да се штеди? 8.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Над гробом су јој дали опело попови, „со свјатими” се ори над млади' гробови'. „Со свјатими” се ори ко припев из раја, напослетку још ђаци отпоју „вјечнаја”. Поскакала је за њом родбина њена сва; и њојзи моји ђаци отпоју „вјечнаја”.
Јер ако вас спојит неће мога раја плетицвеће, хоће да вас обавије клупче змије враголије!” Прислушкујем божјем слову, довијам се благослову, у слушању
први пут, чисто га гледам де од милина раствори груди сјајне, де изли на тебе љубавни благослов, најплеменитије племе раја свога, чедо љубави, анђела страсти: вино; чисто га гледам де ти се хвали рајем, де ти га нуди, тај одузети поклон
А кад те угледа усред раја оно старо дрво, свију јабука прамајка, прва светитељка, грешница прва, отвори јој се рана под оном једином откинутом
ти се швигар огњена репа у вечној муци вражија чепа по паклу вије, А ти се жељом искушитељке машаш очајно пропала раја, да паднеш опет са златна краја празне петељке: Та још ни репа ниси расплела од умиљаја цар-нападачу, траг му је још
Ал' нема раја! Заман га вабе последњим кајом синови доба, задахом гроба задише злоба пијаног Швабе. Ал' није Шваба: — од једа
И саслуша л' нас тако Господ Бог, понестаће из раја јавора, потесаће га дуси на гусле, за тили часак српски биће рај!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
236 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 237 ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН 238 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 239 ЕРО И ТУРЧИН 240 ЕРО И КАДИЈА 242 ЗЛОГУК 243 НЕМОЈ, ХАЏИЈА, БОГА ТИ!
Слакоми се јадна раја, те краву подијеле; али ага не шће ни Ђурђевдан чекати, акамоли кијамет, но одма кад почеше шарена јаја, те од чипчије
ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН Ходили три кириџије: Турчин, раја и Циганин, па почину на ливади једног спахије и пусте коње да мало
ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН Ходили три кириџије: Турчин, раја и Циганин, па почину на ливади једног спахије и пусте коње да мало попасу.
И Турчин и раја послушају спахију, те му добро потираше табане, а Циганин од муке зашкрипа зубима. Опет спахија рече: — Чујеш,
Караџић, тумачећи истоимену пословицу у свом цетињском издању народних пословица, 1836. 71. ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН: Забележио Вук Врчевић. Објављена у издању Српског ученог друштва, 1868. 72.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
на рубу празнине — Да, можда је то била она Ана; Ана из књиге коју ветар листа у трави, поред заспалог читача; Ана из раја што накнадно блиста Удаљен иза пламенога мача; Ана, кнегиња ограде балкона Над језером, у чипки пузавице, Ана у пени
Паслика раја? Можда твоје лице, Ти нерођена, рођена да трајеш у телу што се претвара у пчеле. (23. В 1989) 9 ДОКАЗИ Д окажи, ако
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А Петак жално: Падај, пчело краја, „На крило изгубљеног раја“. Клопара точак климавог устројства. За мукла горја замичу колица земаљског тока.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Прошла је мала Црвенкапица. Старино ловче, гдје ти је пушка? Ево језера, правога раја, на њему утва ватрених крила, ту јунак чека троглава змаја, над њим се воћка чаробна свила.
Попут чигре вртиш се у кругу под шибама свог срца несталног, куд ћеш, шта ћеш, на коју ли страну у бескрају раја феријалног. Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
а поразу нема краја и ти који волиш вечна дејства клечањем својим постаде звезда и узгред, одрубише ти круну насред раја. Сад је то прича у граду будала, тада су погинула цара два!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
су га мимоишле батине овога пута, посматра Крсту возара како брише коње и вели му шеретски: — Хе, Крста, батине су из раја изишле... ТАМО СЕ ГИНЕ Наређено је устајање у један час по поноћи, а покрет је заказан за четири часа.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ако га глава заболе, Да Бог да, да га преболи! Ако л’ му мајка не даде, Душа јој раја не вид’ла!“ 111. Текла Сава на камену сама, На њој Мара платно бијелила.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ах, да само није изнутра сапет, Показао би им, бар донекле! Тучом се у главу угони памет, Батине јесу из раја потекле!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тако се свети природа, и тако Најлепши сан у ситни прах претвара: Од некадашњег раја бива пак̓о, Од кринолине сјајне, крпа стара.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мало људство, што си засл'јепило? Не познајеш чистог раја сласти, а бориш се с Богом и с људима, без надања живиш и умиреш. Крсту служиш, а Милошем живиш!
прегледам у младежи зубе да се ружа у трн не изгуби, да не гине бисер у буниште; — и да раји узду попритегнем, е је раја кâ остала марва. Па сам чуо и за ваше горе. Породица света Пророкова зна јунаштву праведну цијену.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А пошто је већ био пред вратима свога раја, како му је било одмицати се. Тако му је било првијех дана, кад је у планину с њима кренуо.
По Приморју тамо и по Херцеговини гракнуло се о томе. „Пало је турско Косово!“ говораше шапатом раја. Тридесет и три, што требињскијех трговаца што њиховијех пратилаца љутијех Корјенића, вели, било је.
При самоме једном Требињцу, вели, нађоше једанаест стотина дуката!“ Тако је шапатом зборила сиротина раја и веселила се турскоме покољу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Раја одговара: — Слабо ага: да се могу издуванити, лако бих се изљебио. На кадијину примедбу: Од чега је донета цванцика мрс
На кадијину примедбу: Од чега је донета цванцика мрсна, Раја одговара: — Од крметине. А кадија ће на то: Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу.
— Кад се синовац жењаше, стрица не питаше, а кад се ражењаше, и стрину припитиваше. — Кад султан назебе, раја кија. — Клепан камен боље меље. — Ковач зато има клијеште да руке не жеже. — Која уста меда неће?
Прије ћеш се одужити дуга, Нег’ рђава раздружити друга. Свака земља има господара, Јадна раја триста зулумћара. Свака крава своје теле лиже. Свака мука има своје вр’јеме, А срамота оста за вијека.
8 Питали Турчина: — Зашто ти не једеш сланине? — Доклен је раје и масла, боље је но крметина. 9 Питао раја зулумћара: — Зашто ми гониш тога коња у једно око ћорава? — Ако је коњ ћорав, нијесу гроши.
9 Питао раја зулумћара: — Зашто ми гониш тога коња у једно око ћорава? — Ако је коњ ћорав, нијесу гроши. 10 Питао раја Турчина: — Кад ћеш ми, ага, оно кусура подмирити? — Кад се састану два петка заједно.
10 Питао раја Турчина: — Кад ћеш ми, ага, оно кусура подмирити? — Кад се састану два петка заједно. 11 Питао раја Турчина: — Зашто ме, ага, дина ти, бијеш? — Зато да те боли.
Поповићу Поповић је село поносито; У години три пореза даје: Један цару, а два Исаилу!² Бодеграду Чудна раја села Бодеграда: Девет кућа једну козу музу, Још се хвале да се добро хране, Од млијека протицала р’јека, Од
— Аман, честити везиру, царски већилу! Валабила-талах није истина што раја говори! Лаже, наше ми главе а твоје браде и тако нам свечева инџила и божјег џенета а небеског сифата!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Док је тумарао беспућима, сам у црној неизмерности, Вишњић се чудио како су, у томе, његова раја и Турци слични: можда је, код раје, страх био нешто дубљи а мржња бесомучнија али можда и није; свакако је и код
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Кујунџић Абердар XXВИ НА ГРОБУ ХАФИСОВОМ Накуц'о се чаша, напев'о песама, Напио се раја са медних усана, Где је наш'о сласти, ту јој није праш'то Сад гори л' му душа - барем знаде зашто! Ј.
Та је песма излив срца, Излив душе сретних дана, У њојзи је моја срећа, Љубав моја опевана; У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати се сретних дана!
Канда брује топови са стране Где сам младе проживов'о дане. Ил' се руши, ил' се нешто зида, Ил' баш раја окове раскида? Свиће л' зора оне среће лепе За ком срца и у гробу стрепе? Кличе л' вила из србинских гора?
Слободна је раја, она душа чиста, Над којом се, давно, заплакала Вила: Цар Душана круна у Скопљу се блиста, Над њом Бели Ор'о раширио
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ко ће тебе разумјети, творче, ко л' могућство вообразит твоје? Мрачни владац ада неситога и заточник из раја прогнани да су могли, бесамртни дуси, твога плана постић величество, ада име би вјечно остало ништожношћу нијемом
твоја - рече мени красни житељ неба - када ти је творац допуштио да му престол свијетли погледаш и прелести раја свештенога!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Живот наш имао је да буде вечита песма и ми непрекидно пијани од среће. А после, уместо раја и цвећа стизала је наизменично болест њена, Бобина, моја. Затим неспоразуми, љубомора, разочарења.
Јесте ли видели Галич? Та ужасна планина изгледала ми је као колосалан зид, који ме раздваја од раја и новог живота. Тамо, с оне стране, требало је прећи, и ја бих био спасен.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Оно је добило перверзне укусе. Некад је оно тражило дјечје бајке, дочаравање немогућен и недостижив раја. Некад су ишле гастрономске натуре морте с фазанима и јаребицама, раскољеним лубеницама и калифорнијским бресквама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ЧИПЧИЈА 257 РАВНОДУШНОСТ 258 КАДИЈА И КАДИНИЦА 259 ВЕЗИР И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ 260 ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ 261 РАЈА, АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ
БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА 267 КРШЋАНИН И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 272 ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ
РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 272 ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) 274 ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА 275 НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ 276 ЋЕРА ТУРЕ
Кад то бог чује, пусти га у рај, и тако се солдат докопа раја на силну руку. БЕСМРТНИ СТАРАЦ Тако је био један старац и имао пет синова.
Они у рају стану диванити да га не спада живога у рај, али им старац рече: — Ето вам вашега раја, ја ћу бити само са мојим лаћама. И тако стари остане у рају.
У то дође аги хаџија на селамлук, па кад шједе и почеше пити кафу, зачуди се што раја они ради, а упита агу: — Шта оно ради они Влах, дина ти? — а ага: — Хајде погађи-де.
— Не знам, мој златни ага, прије но што чујем. — Знади да у нашему ћитабу пише: кад право и вјерно раја служи својега агу седам година а ага га осме године посијече, отворен му је рај као да је прави Турчин; анаишеш ли?
крстом заклео, да сам волији с главом дома код ђеце и моје, да опростиш, жене живјети него у вашем рају без главе. РАЈА, АГА И КАДИЈА Некакав ага узајмио неколико пара у свога чипчије, па му никад није хтио дуг повратити, а чипчија
— Па како ћу пјеше по снијегу? — Ево ти моје магаре. Пошто му све то да, отиду; ево их пред кадијом и раја све по истини каже, а ага: — Аша ефендија, нијесам му ја ни паре дужан, но Влах лаже, и какав је, он би имао душу
Како ти смијеш правога Турчина напастовати? Пошто раја побјеже од кадијна страха, онда кадија полако вели ономе Турчину: — Те папуче и та ћинтерац остави мене, а ти гони
СЕЉАК И КАДИЈА Некаквоме раји осуди кадија криво у суду, но му не смје раја ништа рећи, а камоли да је криво осудио; но по обичају преклопи се и рече: — Пеке, ефендија.
— До горе идући узбрдо не јаши, низ брдо сјаши, а равнином вадај, — одговори. РАЈА И ТУРЦИ Ухватили хајдуци турски једног хришћанина ђе с пазара гони једнога вола кући, па сврате с њим у шуму и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Кад се душа отрже од тјела, Пред њим прха злаћена пчелица Да јој каже путе у небеса, У насеље раја божијега. Само поређење трмке и цркве Лаза Костић засебно издваја, да би га овако прокоментарисао: „Сретна, веома
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Крупно зборе као да се дозивљу с брда на брдо и све некако певајући. А не знаду ти за страх, као да нису раја. Њихов Поп-Добрињац им је и владика и патрика. Тврдо држе све четворо поста и љуто се крве са сваким ко то жели...
Беше то његова неуобичајена ствар као што му и работници не беху обични: не лута сиротиња из села, нити обична раја из нахије, но све сами навикли на печалбу Колашинци.
Боље је с бијелијем образом и раја бити но потурица, но крстов издајник, Милоје!... — Ћути нијесам ја више Милоје! — Бићеш опет, бићеш.
Отурио је био оружје, ишао Скромно као да је наново постао раја, само да не би увредио понос својих непитомих знанаца и суседа.
Кула нам је пуна. Све су барјактари, прваци и качаци... — А ја што сам?.. Пристав, Циганин, раја, просјак?!.. Нијесам за вашу одају?.. Не могу сјести међу ваше барјактаре или качаке?.. А?..
— Ето видиш!.. Устани, помакни се!.. Ако ти је дошла Аустрија, није ти се вратио султан: ако сам раја ја, раја си и ти, а поп сам и по свему старији од тебе — устани!..
— Ето видиш!.. Устани, помакни се!.. Ако ти је дошла Аустрија, није ти се вратио султан: ако сам раја ја, раја си и ти, а поп сам и по свему старији од тебе — устани!..
За турска времена неком Колашинцу падне на памет, готово тек онако, да сели у Србију. Неће Србин да буде више раја, да дочекује аге и спахије, па преко Копаоника и никад више натраг. Тако и многи Арнаутин.
Ћутао је и, на изглед, презирао. Презирао их, како се чнвчијама чинило, баш зато што су чивчије, што су раја, што су у једној слабој вери. Иначе он би кадгод дошао к њима као што раде други Арнаути и окусио њихову хлеб и со.
Тако је и Србију називала и раја у звању, да је чиновник не би осумњичио да је противник царевине. Иначе, Срби у Турској примали су ову реч од Турака
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Узабра га старац седи Па га мртвој ћерци дао: „Оживи ми, јединице, — Ма ја раја не гледао!“ — То изгледа роматично, Можда и јест — ко би знао! Али песма оста песма, — Ма је нико не читао.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
руци анђела што стаде С ватром на уласку у завичај мутни, Да дан пронађе пре него што сине, У оку и воћу тамни обрис раја, Нестварност пуну воље и жестине Која у нама коб и случај спаја.
Петровић, Растко - АФРИКА
Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа. Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају.
Један млад пар, необично леп, савршено го као тек изашао из раја. Они испуњују неки завет, јер она нема чак ни накита, чак ни лишћа напред; он ни оружја, нити му је секс привезан
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ћерим и остали Турци. ЋЕРИМ: Дође ли Колебан? ХАСАН: Није, ефенди! ЋЕРИМ: Ако га неђе раја није премлатила... Ја не знам, честити муселиме, како си га могао сама и опремити?... ХАСАН: Слушај, Ћериме!
“ ПРВИ ТУРЧИН: Прави јарамаз ђаур! ЋЕРИМ: Зар на царевој земљи таким језиком раја говори?... Ефендум џанум, твоја је кривица што се толико ухасио!... ХАСАН: Јаваш!... Јаваш!...
’Ма пашу не цијени колико свога дората! ХАСАН: Па онда веле: „Покорна раја!...“ Покорна неком! Ал’ није свугде, и није сва!... ПРВИ ТУРЧИН: А ти, што ћутиш, Ћериме?...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А ја будан, — У мисли се неке губим; Чини ми се, грехота би Била да те сад пољубим. Чисто видим снове твоје, Из раја су, са висина, — То се не сме порушити Са земаљским пољупцима.
Та је песма излив срца, Излив душе срећних дана, У њојзи је моја цпећа, Љубав моја опевана. У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јести, пити — то је наше, Испод дојких раја тражит, Докле будеш пак и прођеш. Та у гробу.. нема добра, Ни 'ма фајде и од њега: Све л залуду кад се умре. 1817.
јер му тежи душа смела, И жертвовати сама себе воли Нег’ клеветања сносит тако зела; А надеждом га крепи анђел раја: Сав народ спасти кад прободе змаја.
А кад трећи дође у друштво и међ њих стаде, Неста у рају раја, стиже их огњени мач. Згодније б’ било и мени са самом шетат се црнком, Гледат у црно око, држати белу руку; Али
Волем српске Милице Верни бити друг, Нег’ у туђе краљице Светли доћи круг; Љупки Милке поглед сам Свети раја ствара храм, Вели славног рода син, Славни српски син. Песма А. Андрића Преображени Србин, штампана у бр.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што подлу главу дрско подиже, Да те измами, да те превари, Ласкавим реч’ма жарке љубави — Из Венеције ти — раја вечитог. ЈЕЛИСАВЕТА: На страну с клетвом!
— Господе!... И ти, госпођо, мајко његова! Шта сам згрешила те ме отиште Из раја мог — из Венеције?... Ах, Ђурђе!... Ђурђе!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1915) КРОЗ ПУСТИЊУ Лутасмо пустињом одмереним ходом Без огњишта свога, огољена раја, Али сумња нашим не застре се сводом. Не тражисмо Бог да сиђе са Синаја.
Свег пакла, свег раја одсвирасмо шумор, Сву хучност, сву срећу, сав јаук, сав сумор, И сад знамо само један акорд: Волим.
Па ипак бедни сви су греси ови Кад сладострашће поји живот срећом И тражи змију из раја измаклу. О, сотоном ме, о Боже, назови И дај ми моћи да снагом све већом У грехе тонем и да стремим паклу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
панораму догађаја, а свеопшти незадрживи покрет народних маса исказао је сјајно нађеним поређењем из природе ("Уста раја к'о из земље трава"). Стихом прегнантним асоцијацијама објаснио је тренутак одлуке ("Јер је крвца из земље проврела").
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: „Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд! Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
X Вол, и зацрнело. Ал’ хоћу, јер бива, рана ли, дубоко да је жива. Из пакла овог за зраку некуд раја. Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ДАФИНА Оелбаум, wілдер (елаеагнуѕ ангуѕтіфоліа). Дафина. У једној митолошкој песми »племенита« д. расте сред раја: гране су јој од злата, а лишће од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и
се у рају; њихове плодове добијају умрла деца (Караџић, 3, 136); и у једној народној песми из Босне: »Јабука је насред раја расла, На пакао гране наднијела« (БВ, 2, 106).
Вук, Пјесме, 2, 3, 116). Ј. која расте насред раја, а своје гране надноси над паклом споменута је мало раније. За змије кажу да имају некакву златну ј.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Обећаваш ли то мени, Господе: издржим ли и ово искушење, отвориће се двери тога раја? Раја? Има ли људи тамо у томе рају, Господе? Какви су они које си тамо сместио?
Обећаваш ли то мени, Господе: издржим ли и ово искушење, отвориће се двери тога раја? Раја? Има ли људи тамо у томе рају, Господе? Какви су они које си тамо сместио?
и чешљугаре у жбуњу, распамећену галаму слободе, на коју се ето навикавам и ја раб божији Димитрије, што се нађе сред раја. Сред правога раја што свега рајскога имаде сем рајских људи.
Сред правога раја што свега рајскога имаде сем рајских људи. Рајска травуљина ђика овде до појаса, рајски воњ труловине штипа ноздрве,
О Прохоре, сенко моја, стара отрцана смлато, велики луди човече и подвижниче, што се за један трен не спустиш из раја? Да, баш из раја, јер знам да си тамо, ко би други доспео тамо ако ти не би.
Да, баш из раја, јер знам да си тамо, ко би други доспео тамо ако ти не би. Напусти закратко своје плаветне двери и сиђи у ову нашу
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. ДВА ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око тога и хтели се чак и тући: Ко је од ког заслужнији и ко
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Док ваше кћери са беговима и пашама ашикују и копилад у реку бацају, сви кажете: »То ништа није! Раја смо! Мора да се трпи!...« А кад моја кћи са Турчином згреши, сви гракнете: »Није хаџијска, није из старинске куће!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и не знамо наћи излаза, па смо стога ваљда и веровали да је она казна коју је господ бог изрекао приликом изгнања из раја, када је за први грех жену казнио порођајним мукама а човека математиком.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неко плаче у мени ко хорови у цркви, Ко анђели пред богом неко плаче у мени: ”Има много мостова до раја!“ БОДИНОВА БАЛАДА Кроз огледало отиче орахова дворана као река.
отвараће се очи друге, И онда сваку страсну жудњу тек тад одвешће нове пруге Са мојом зрачном сузом у саму ту средину раја.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па с њега оде Свих бола тама, И ти га ватром Запали сама — Јер искре саме Из тебе бију, Лепше од свију Анђела раја, Што нежно шуште, Кô бехар бели, У топлој речи Молитве твоје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и познијим временима, све су добиле свој коначни облик и смисао у доба турске владавине, у доба кад је хришћанска раја била јединствена у односу према турским феудалцима, и зато су све у основи прожете једним истим, ослободилачким,
Од тога тренутка кнезови и слободни сењаци, којима је запретила опасност да постану раја, почели су улазити у борбу против турског феудализма и уносити у њу војничко искуство (као хајдуци, ускоци и
и кад су након тога учврстили свој систем намета, данака, харача и свакојаких зулума, тада је кмет, сиротиња раја, осетивши сву величину смртне опасности у којој се нашао, постепено почео да мења и свој суд о старој држави, о држави
Постепено је раја почела осећати отпор који је стара држава дала Турцима као свој рођени отпор. Принуђена турским неделима да тражи
Принуђена турским неделима да тражи излаз у очајничкој борби, раја је у самој чињеници да је некад постојала моћна држава видела јемство свога успеха или бар оправдање својих напора.
Овакав Милошев лик створила је сиротиња раја у доба турске владавине, кад је жеља за стварањем независне домаће државе налазила упориште у чињеници да је таква
Сасвим природно, према томе издајнику раја је могла да створи лик издајника у прошлости. Чије би име везала за тај лик?
Чије би име везала за тај лик? Мећу свим личностима у прошлости Вук је за то имао највише услова. Раја је у косовском боју гледала почетак своје несреће.
Остављена на милост и немилост Турцима, вешана на ченгеле, набијана на коње, пљачкана и срамоћена, сиротиња раја је кроз песму и звуке гусала изливала срџбу увређених и слала свог непобедивог јунака да дели мегдане „од истока паке
Гладна и жедна, гола и боса, осуђена на доживотну беду, годинама бацана чак и на горки хлеб од храстове коре, сиротиња раја је чезнула за хлебом „бешкотом“, за дебелим овнујским месом, за чабровима вина и ракије, за жеженим златом.
са верским: на једној страни били су експлоататори турски феудалци, а на другој страни експлоатисана хришћанска раја.
Робље ваше све турско подножје. Све њих однела је турска поплава. Али раја је нагонила чак и звезде да о њима говоре.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
пећинског мрака и тјескобе, читав тај обасјани предио пред њима учини се дјечацима као неки призор из каквог земаљског раја. — Их како је лијеп овај наш крај! — оте се Ђоки Потрку из самог срца.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те хајде, пођи са мном одатле! Прво, како сам те прогнао био из раја, тако сад пак изводим те поставити не у онај земљани рај, него чак горе посадити те на небесну царску столицу.
« На то одрече он њојзи: »Да врле лепоте девојачка безобразна струка, подобна си ономе што но је Адама извео из раја!« Сотим је засрами те се већ одби од њега.
Нејма у замахне косе пробира ни штедења травна. Сред смрти и живота, насред раја и пакла стојимо. У немарну за учење душу неулазна је мудрост. Каримно ухо свашто дочува. Шапат не пролази узалуд.
Јосиф Та већ видим те да си и ти Евиним трагом пошла, Маро, твоје прве матере! Ал' како је, она онда из раја прогнана за то била што је вражији шапат у своје уши примала, тако баш и ти из мога ћеш дома протерана бити штоно си
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
чуо кикот и смех, и слушао га Мане који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...