Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' оне слике злаћаних буба зар нису царски грбови били? — На плоду рајском трагови гњили гујина зуба. Под златним жигом царева грба сви су се сагли; ал' сви баш нису: једнога само не беше
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отиш'о с њоме”.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сваки је већ себе замишљао у каквом чаробном, рајском пределу где се мучан и трудан рад плаћа обилном жетвом. — Тако је, тако је!...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Међ' њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице на мирне обале слећу.
Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо После је заната ради у варош отиш'о с њоме“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У том рајском врту, где смо се замишљали непрестано загрљени, ми смо гледали нашу срећу непомућену, непрекидну, апсолутну.
за које везиваше све наде у будућности, од кога је очекивао да му живот испуни најлепшом срећом на свету, оном рајском и немогућом срећом о којој никад није престао да сања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Небесна луча нек’ ти чисте боје разгара, Нек ти рајском росом сокови бује бистри; Анђео љубови нек’ распири т’ огањ живота, А земаљска тебе рука се коснут не сме.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— КАП. ЂУРАШКО: Давно те мушка браћа чекају — Да ти покажу оне дивоте Што после смрти правовернима У рајском врту пророк поклања; Радуј се, море, и спреми душу Да је хурија поглед небески Са изненадом свога пламена Не збуни
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ту, дигнув руку своју спрам зрачног погледа свога, Херувим с пажњом следи времена бурни ход, И тихом, рајском песмом он слави љубав и бога, И песмом својом снажи самртни људски род.
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
Ми смо од њега чули како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отишô с њоме.