Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Нема смрти без суђена дана. — Није коме је речено него коме је суђено. — Данас везир — сјутра резил. — Сваком ће своја доћ’. — Мука душе не води но суђен дан. — Што мора бити, бити ће.
од ућустечен; в. ућустечен расћустечити — ослободити коња од веза на ногама рене — иде у страну резил — брука рз — част, образ роква — ротква рпато — много, нагомилано самур — скупоцено крзно сибирске куне Света
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
му речеш — ага ми Сулејман Лековац со здраво — живо: хата да му испратиш и све ћемере со лири, со алтани, со дукати. Резил да го не учиниш, зашто — сунет прави детету. Гајле ич да немаш. Само нема такец-вакец: ја тој, ја глава немаш“...
— Не, не — збори право. Ако си ти Спаса Чемерикић од Призрен?... Тешко беше један пут и Суљ-капетан во Гора. Резил ће се направеше. Ама ти му го донесе образ на место. Со јунаштина. Даде му хата за дете и многи ћемери со злато...
сводник, покваре– њак (турски) поскурник — обредни хлеб у православној литургији, нафора прикојаса — повод, кривица резил — осрамоћен, обрукан, понижен, посрамљен сахтијана — уређена козја кожа (обично црвене или жуте боје) сексана,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо! Што гу пуштисмо?! Оће да ни напраји нику муку и резил! А лудо је, лудо — па сто оке је, лудо!
Само су се крстиле и викале: — О боже, о Господи! Лелее! Што си напраји џумбус и резил’к! Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи Замфира.
Сас теб’ ћу, побратиме! — Знам те, дè! — вели му задовољно Мане. — Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџијске!
?... Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају; та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој оће и кој сме... — Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...
Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? Што искубе, мори, курјуци? Кој ће те такву, без курјуци узне?!