Употреба речи реку у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Људи су забринуто гледали у ту страхоту; одлазише на реку, али ни најхрабрији не смеде на мост ступити — обала се ронила, а бесни таласи, дивље ударајући у дрвене стубове

Осећала сам како нам се сузе уједно слевају. Баш као малени потоци што праве голему реку, тако су и наше ситне сузе створиле море заједничког бола. Од то доба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче.

Кад се разданило, њих обојица се дигоше и све низ реку одоше право Ђошиној кући. Сремац је носио једну повелику празну врећу.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Нисмо ли ми луди — реку ова два непријатеља — да се овде деремо и убијамо на падоцт наших општих душмана?” Помире се и напију се, један с

Онда мајмун, толико је својим играњем, окретањем и скакањем све проче у удивљеније привео, да сви јединодушно реку да је он достојан примити жезал прављенија. Лисица је томе весма негодовала, но шта ће једна парама толикима?

„Бис бене фацит qуи цито фацит: Двапут добро чини ко брзо чини.” 49 Јелен Јелен дође на реку пити, и ту гледајући своје рогове хваљаше их за величину и лепоту, а ноге, чинећи му се одвећ танке, весма похуђаваше.

Ово расположеније вешти свакоме је нужно, а за највише оному који за многе пише. Тешко оном коме реку: „Врачу, исцели себе”, и „ Учитељу, научи најпре се|бе”.

Птицоловац притрчи, закоље га, пак с њим у торбу. Онда они други косови реку му: „Хе, лукава и зла главо, кад је твој град таки, несрећни ће бити они грађани који у њемдођу живити.

Пси његови то видећи, реку између себе: „Бежимо одавде, ако нисмо ради да и на нас ред дође!” Наравоученије Чувати се ваља онога који са

” „Безвремено и касно, добра косовицо," — реку јој — „сад слободно поваздан пој, немаш се већ чега бојати." Наравоученије „Пαθών δε νήπιος έγνω: Кад пострада

Неки реку да их привежу старешини на врат или за реп да му звече и чине поштење. Старешина обаче захвали свима за такову учтивост

”| 109 Храст и трске Храст силним ветром искорењен и оборен, падне у реку. Почне га вода носити покрај трсака. Онда он упита трске: како то бива да оне, танке и сладе, при највећии ветрови

110 Путници и топола Путници на врућини дођу под велику Штополу у хлад, и ту отпочииу. А полазећи реку: „Штета да тако велико древо неплодно и бесполезно тако стоји!” „Видите ли какви сте ви нерасудни и неблагодарни људи!

Притом памтимо добро нашега старца; не три, но триста хиљада пандура да нам реку да јаре није јаре него нешто друго, нек иду они својим путем, а ми јаре носимо дома, зашто јаре ништа друго не може

Онда птице почну што којој у главу дође говорити. Неке реку: Ми се хранимо с мушицама, нашто се нами мучити и земљу раскопавати? Друге веле: Ми једемо гусенице и свакојаке црве.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и не да нам даље ни у шуму ни у реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара ово звездано јутро ту целу пометњу ствара јој стани

и предвечерња узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у

је ујак у њену варош вози Спавај, мој вранче, сви су коњи заспали Да ноћ толико не мирише на жито и суво Сено, на реку и дрвеће, на сан биља и крава Да толико не мирише на њену дојку и уво Мој вранче, показо бих ти како се спава НА

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

горњом части соколске војске; Јаков Ненадовић од севера пак с ваљевском на Татинцу, Крчагову до Крушчице; Милан уз реку Ђетињу од истока са Рудничани; прота Милутин [Илић] гучански од југа са Забучја. И тако се жестоко туку.

” 30. декембра у 10 сати с г. Фрушићем одемо код Хумболда, и никаквог одговора не добијемо. Но служитељи реку нам: „Кад изађе какав одговор, ми ћемо вам сами у квартир донети”, и тако се вратимо.

То писмо предано му је на немецком језику са 6 мурова; молили смо за одговор и служитељи реку: „Кад изађе одговор, ми ћемо сами донети у ваш квартир.” 31. декембра.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Нема је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реку, цвет и камен. Ево једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа сусед, другар до другара; А док се у своду бришу задњи

ПУТ Да пођем уз реку, све до врела, Да знам и извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим

ЈЕСЕЊА ПЕСМА Први ветри с цвећа носе Све петељку по петељку, Селице за горске косе, И звезде за црну реку. А ништа ме не погледа Још једанпут; све нестаје, Све се жудно овде преда Овој смрти која сјаје.

— Ја заљубљеним! — А највећа: — А ја за дугу ноћ на гробљу. — А ја ћу, чу се из тог шума, Светлости таште дати реку: Као Божанство, та коб ума, Што сјаји само у човеку.

СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља нешто тешко вапи, То плитку реку дави брана И кида јетки напор слани.

Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-цркве— њак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој

Близу једног раскршћа виде како се откиде с неба једна звезда, сиђе с планине и пређе реку, и причека га на раскршћу.

Није мислио да ли ће ветар однети семе у реку, и јутарњи мраз побити младе клице. Није мислио да ли ће доћи црне и беле птице и позобати у сјајним браздама црно и

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А најрадије су били око порте, уз зидове и ту се вукли, лежали. Дању би, ако је лепо време, ишли у реку, и тамо испод врба седели, или се прали, чистили.

Седео је тамо, или испред своје собе у коју га варошанка није пуштала или у реку, иза гробља. И, да ли од старости, или од гладовања, земљоса.

Африка

Не знамо тачно баш где пређосмо из лагуна у реку Комое, чије су обале обрасле вековном шумом, мрачном, осенченом плаво.

Ја тек овде видим да је велики део горе која ограђује реку у ствари њена питомост, дело руку њених сељана. Тај густи појас растиња, што је између праве прашуме и реке, и који

Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли.

Силазимо сви на реку да бих узео шалупу којом сам јуче дошао на Комое, и која има сад по договору да прође. Заказано је било да сам у осам

Оваквих црнаца никада нема у Европи; они се никада не цивилизују. Прелазимо скелом реку Бандаму. С друге стране реке група жена и људи необично дивљег изгледа избегава да сусретне наш поглед.

Сâм ја толико осећам хладноћу да једва дочекам прву светлост свитања. Силазим одмах на реку и гледам дуге траке магле по води, прамене магли по планинама.

Велико плаво небо покрива реку и нас. Пут од Бамака до Бадумбеа је велике лепоте. Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али толико

обасјан јаким сунцем, испечен, риђ, обрастао зеленилом, са својим кулама, тврђавама и зидовима, Рабат улази право у реку светлоплаву, отворену небу као какво пролеће.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ако треба мрети на путу у Росију, хтео је да мре, усамљено. Да га коњ збаци негде, мртвог, у реку. Да га вода прогута у неком газу. Живог га неће добити још једном, сад, кад има пиштоље у пасу.

Исаковичу се било брзо досадило да слуша то, па је бежао од Вишњевског, и крио се, одлазећи, чамцем, на реку, низ воду. Клизио је тако лако, и, каткад, далеко. А често се, у тој млакој води, пред вече, и купао.

А кад Исакович не би сишао на реку, читао би књиге на свом прагу, што је било, исто тако, чудно. Књиге му је био дао Вишњевски.

А госпожица Дунда силазила је и на реку, па је пратила у чамцу Павлово пливање. Имала би, каже, давно, нешто да му каже.

Сав у стаклету. Имао је два излаза. Један у кућу, а други на реку. Кроз Пфалерову кућу били су прошли, и Ђурђе, и Петар, за које је Пфалер тврдио да, су већ прешли пољску границу и да

Росија је као нека велика зима, а у сну му се претвара у неку, огромну, реку, са којом, ноћу, разговара. Тај горостас, тај див, који му се сад јавља у сну, долази му кад оду да спавају, па му

А кад је Ђурђе пришао ближе, довикну му да добро отвори очи и да се осврне и погледа, доле, предграђе Подоља, па реку, па и раван преко Дњепра.

Зима је била заборављена. Сунце је било тако топло, да је пролазило кроз земљу, реку, брдашца, кровове, плотове, одећу, кости. Исаковичи су били потресени огромношћу пролећа у Росији.

Била је расплела косу. Иза њене главе, кроз отворене пенџере, видео је реку, која је сад текла мирно, и острво, чији су се јабланови огледали, у води, непомично.

живи, и то предграђе, доле, насељено његовим сународницима, и све те скеле, чамце, житарице, магазе, на реци, па и ту реку испод Кијева, па и ту раван, која се, у бескрај, пружала, па и сву лепоту тог летњег дана, са небесима, па и свој

Куд год погледао, ходајући по кући, или седећи у хладовини, Павле би гледао у поље, видео реку, врбаке, шумарке, редове јабланова, ред скела и чунова, и бескрајну раван у трави, доле, на другој обали.

Само кад му се приђе, сасвим близу, чује се да хучи и шуми. Шта прича? – помисли Исакович, једно вече, загледан у реку. На шта сећа? На кикот људски, или плач?

Теодосије - ЖИТИЈА

Бачени, пак, није могао нигде пасти до у саму ону реку. И ако би неко од бачених имао кога од својих, или људи који се боје Бога, обилажаху ону реку, тражећи га да ли га је

И ако би неко од бачених имао кога од својих, или људи који се боје Бога, обилажаху ону реку, тражећи га да ли га је вода где избацила, да га ухвативши удостоје људскога погреба.

И одмах знамењем часнога крста часну главу њену осенивши, док је спавала остави је, проливајући реку суза због растанка. И ушав у пустињу, скри се од ње.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Њихови су преци преко лета напасали стоку по околним планинама, а затим слазили на реку Галик код Солуна. Вероватно да су прве аромунске породице дале име овом селу по реци Галику.

Динарском сточарском становништву је лакше било да пређе планину Рогозну него реку Лаб, чије је корито дубоко, глибовитог дна а баровитих обала, које су обрасле шеваром и врбљаком; на таквој су реци

Најбоља је она која води из Лазаропоља у Малу реку а пролази испод села Осоја. Са висине се види, како многобројне путање полазе из села пењући се уза стране и правећи

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Једнога дана стао је на об, решен да више не живи ко роб. Па скочи у реку, и већ томе сл, а није знао уопште да пл. Фотограф стиже, и намести бленд, Змај рече и то беше.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Била је то дечја песма и била је лепа. Изнад јабланова више није било сунца и небо је било зелено као јабука, а на реку се спуштала хладноћа пуна светлих мириса биљки које расту.

Испод насипа галопирали су двогодци, а сунце кога у граду више није ни било, овде је као растопљена ватра палило реку. Читав пејзаж личио је на идиотску модернистичку слику начињену од црвених и црних мрља.

Риба је као луда налетала на мамац. Тако сам уловио два шарана и штуку, а онда их опет бацио у реку. Нисам могао да их гледам како цркавају, а нисам имао никоме да их однесем. Мами нисам могао, а Станики нисам хтео.

Коначно је и Рашиди досадило, па је извела један од својих жабљих скокова, и отпливала низ реку. Желео сам да и ја скочим, али сам био превише гладан и почео да размишљам о цревима, желудачним соковима и сличном

- Удавиће се жена, људи! - викнуоје техничар из очухове фабрике и збацивши своју шарену кошуљу скочио у реку. Неколицина њих је урадила то исто, али је Меланија још била под водом. - Тамо, лево!

- Пустите ме, пустите ме, људи! - мицала је уснама и онда кад је неко запливавши низ реку, успео да улови њен шешир и стави јој га на главу. Влажна и посивела, одједном је изгледала хиљаду година стара.

Црњански, Милош - Сеобе 1

При том, за тај тили час, док опет не усни, шта све не угледа у полусну! Реку што под брегом шуми, испунивши сву ноћ. По разливеним водама, у рупама и јаругама, месечине.

Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који је гледао на реку. То место одабра првих дана да се исплаче. Дан и ноћ протицала је ту широка, устајала река. И, у њој, њена сен.

ово десило друге, или треће године, она би била умрла од стида и срама, скочила свакако у ту жуту, разливену, устајалу реку, што протиче под њеним прозором.

и нерешљив, али и то да само једна ситница још треба, па да се, са те на изглед мирне, површине стрмоглаве у ту мутну реку, урликом и силом. Смешећи се, ужаснуто, без жуди, згрозила се и осећала је да је тај дан близу.

Један зец претрча му преко пута. – Ух, да се мост не сруши – помисли, или да му пртљаг можда не оде у реку? Па затим, упивши погледом влажно небо што се било наоблачило, заузда, брижан, коња и упита капетана Пишчевича, који

Канонада је трајала данима, бомбе су падале у логор, Французи загатише реку, те се разли и поплави кола, коње, топове, тако да се умало не подавише, у блату.

свих уживања, када му се чинило да престају сви болови и све болести и да се исправља, толико да би могао да задржи ту реку, да ишчупа дрвеће, да расече облаке.

Исакович зато сиђе пред вечер на реку, очекујући код скеле да му се, са друге стране, јави човек по кога беше послао војника.

Док су Аранђела Исаковича водили у кућу, са високог дрвеног трема, спази у даљини реку и Сунце, што беше упалило тршчаке и далеке ритове, тако да се из њих дизао густ и црн дим.

Аркадије, који први погибе, на војни, већ давно није лежао бачен у реку што га је била занела под врбе, које су биле исте као у његовој земљи.

Уморан од кукања жена, пребројавања, прегледа и пописа оружја, сиђе пред вече на реку не слутећи ништа добро, сећајући се како је, на води, тамо у туђини, исто тако, једно вече, чуо да му је жена умрла.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“) Распрострањено је веровање да жена, чим осети да ће ускоро родити, треба да пређе два пута реку, па ће се брзо раставити од новорођенчета, као што вода брзо протиче.

У Хомољу сељаци обично чувају кошуљицу док дете не напуни годину дана, а онда је пусте низ поток или реку. Ако, пак, пре овог времена кошуљицу изгубе или је неко украде, верују да онда дете неће живети.

⁶⁶ У нашем народу постељица се негде (на Косову) даје псу, да дете буде хитро, или се баца у реку „да дете буде брзо и да расте као река“.

⁷ Суд у којем је донесена „молитва“ ваља бацити низ реку или га окачити о какво родно дрво, што је несумљиво магијски поступак за осигурање напретка детета.

⁶ Пре него што породиља пређе поток или реку, она мора да се напије вода из потока, а затим да мало сипа у недра, па ће имати млека колико јој треба.

“ У Поречу, породиља загази у реку или поток, пије воду и сипа је у недра говорећи: „Како ова вода иде, тако и мени млеко.

“ У Хомољу, зубиће бацају и у реку да би нови зуби изникли „брзо као што је и вода брза“. У Босни, пак, овај први извађени зуб пробуше и обесе на здраво

„Њима су се придруживали и младићи и играли у колу до зоре. У зору су ишли на реку, младићи напред, а девојке за њима и успут певали љубавне песме.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

А била је тек 1943! Свакога јутра одлазио сам на нашу реку и чекао савезнике да се искрцају. Река је била плитка и у њој су живели пуноглавци.

Те ноћи спустисмо се на реку. На месту испод моста званом Јалија, Андреа је свукла своје лаковане сандале од црне коже, беле доколенице и најзад

Откуд ја овде? Је ли она жена што спава — она иста девојка због које сам одевен скакао са железничког моста у реку? Колико ми још остаје да живим?

Имају планине да вуку своје дебеле стражњице уз њихове стазе, реку да перу кола преко викенда, шуму да беру печурке, Замак да не изгубе осећање славне прошлости; сад су јој отели и њега

Кад делегација заврши посету, више га нису враћали у ранију собу, чији су прозори гледали на брда и реку. Расејан, као што га је бог дао, није ни примећивао да му собарице више не распремају постељу.

Матавуљ, Симо - УСКОК

дана удајем унуку, Анђу Ракову, у добре људе, па нијесмо ради да је глухо испратимо и да нам нови пријатељи забаве и реку: „Гледајте их не могу да прежале браственика, као да се није јуначки замијенио, и као да га нема ко и даље светити!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тију реку, силно море, И под небом орла горе, И над орлом шарну дугу, И славуја у том лугу, И још његов глас умилни Ти

одзада и спреда, Ја те богме онда несам гледâ, Ка западу око ми се оте Па погледа његове красоте, Гледну тамо реку ту широку, Гледну, брате, гору превисоку, Ја како се крај реке повила, Како клета под небо с' узвила, Камен пусти

крила своја лака Небу дићи тамо под облака, Под небо се дигô тић и сада, Ал' весео није кô некада, Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена свети, С кима дане

“ И зорица сину, И сунашце грану, Она узе суде, Оде низ пољану. И већ ето стиже На ту реку ледну; Око јој се оте, Уз матицу гледну. „Боже, шта то плови, И све амо ближе? Ко је, Боже, ко је?

XXИИ Он на трави росу глену, Чини му се: гледа сузе, Глену реку сад студену И туга му срце узе: Како мучке тече сјајна, Њему јаче срце бије, Као нека тешка тајна Тамо на дну да

Њега неста. Како? Ко зна? Право не мож' да се дозна, Онај вели да утону Баш у ладну реку ону; Тај га пре ту жива виде Како поред реке иде, Да здрав здравцит он бијаше; Трећи вели још друкчије, Да се не

свршује: (у предодећим последњим редовима опомиње се купања, и возења у чамцу): И када вече запад шара И чамац дома реку пара. То бија некад, бија тад, Ти, брате Симо, збогом сад.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Слушам вику другова, где ме зову да идемо на реку и сечемо зелене врбе. Видим мајку, како погурена иде по башти и бере разне траве, па све то са ускршњим јајем и

сабор... — Мита се трже, окрете се њему и поче ишчекивати радознало. Аритон настави: — А ја и ти на коњима, низ реку. Испред нас кола, покривена, рабаџијска, а у колима... — Не то! — уплаши се Мита и окрете од Аритона.

Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку. И тамо, скривен, исто онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: — Ништа, ништа

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

треба ђегод близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати.

Онда повиче: — Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим одавно. Они га добро дочекају и реку му: — Бог ти помогао, кад си нам друг! Он одговори: — Ваш до вијека остајем и за вас ћу мој живот дати.

Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: — Е кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита БашЧелика ђе му је јунаштво,

дати и за свакога од њих по једну дјевојку, онда не могу ни за себе ниједне повести, јер нијесам рад да ми другови реку да сам саможивац.

стоји великачки сандук отворен, пун свакојаких драгоцјених хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

одмах к материном гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: — Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

оне отиду из куће, пасторка одмах к материну гробу и нађе опет сандук отворен и на заклопцу два бијела голуба који јој реку да се обуче и да иде у цркву а да се не брине ни за што у кући.

— Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа. Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку. Кад се сагне да пије воде, а оно му новци испадну из недара и потону у реци.

али се не мало зачуди кад у утроби рибиној нађе својих тридесет форината што му нехотице из недара испадоше у реку кад је оно воде пио. Пристави рибу уз ватру, па отрчи на пијацу да купи и мало брашна.

— па заману сабљом те посијече и њега. Тако су обојица без стрâ ту преноћили. Ујутру реку старој да узме блага колико више може и да иде својој кући, што стара једва и дочека.

Овај има менђеле; овај је јачи од свије нас! И врагови се разбјегну куђ камо. Затим дозову мачку и реку јој да какогођ на лијепе преговори војника да им изиће из куће.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ја му кажем да је разум ваш, а он се расрди, па га баци у реку мудрости, која туда близу тече. ДОКТОР: Шта, мој разум у рјеку! Забога, удавиће се, удавиће се!

Почне по обали заигравати се, скакати, бацакати се, па наједанпут скочи у реку мудрости, од које се иначе чувао као од ватре, зграби ваш разум, пак искочивши напоље, наједанпут га прогута и потом

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Шта сам радила? Села на аутобус број тридесет и три и сишла с њега преко пута Аде Циганлије. После сам форсирала реку. Превезао ме Шуца — приватни превозник. Волим да Шуца довесла с оне стране Саве што касније.

Којешта! После сам отишла до свог чамца. Још кад сам била сасвим мала, матори ме је недељом водио на реку. Ставили бисмо у торбу два велика сендвича са саламом и сиром, и термос пун млека за мене, па бисмо се отиснули чак до

Ко зна? Неко с великом диоптријом ... На реку се навлачио нешто налик на старачку мрену. Нешто тако. — Хајде да те интервјуишем! — предложих себи у огледало.

Шта најпре урадим? Почнем да испитујем шта је све измислио мој родни град! Београд је, дакле, измислио реку Саву. Затим је измислио једну кафану с најлепшим називом на свету: зове се једноставно — ?.

од најлепше песме на свету, као што је, на пример, Преверова „Барбара“ (сећаш ли се оного о облацима који фурају низ реку као мртви кучићи, максимално речено, на часну реч!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом. ЗИМА Ех, што се магла згуснути уме, завила поља, реку и шуме, збрисала кланац, покрила село, читавом свету обукла бело.

Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку, хитајућ дању, журећи ноћу у Сану, моћну реку. Кад би нам тога казала пола, била би пуна четвора кола.

Прену се деда, весело викну: „Чујеш ли млина, будан је опет!“ Поново одјек низ реку пође, испуни хука предео вас, опет су срећни код млина старог дедица Триша, мачак и пас . . .

Чак је и кришом, низ мутну реку, пустио апотеку. СТРАДАЊЕ МЛАДОГ ПИСЦА Унашег Мирка богата машта, игра, трепери — повуци-потегни!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ПОЧЕТАК ПЕСМЕ Једна је жена прешла са мном реку по магли и месечини, прешла је уз мене реку а ја не знам ко је она. У брда смо пошли.

ПОЧЕТАК ПЕСМЕ Једна је жена прешла са мном реку по магли и месечини, прешла је уз мене реку а ја не знам ко је она. У брда смо пошли. Коса јој дуга и жута, блиска у ходу њена су бедра.

И деца ће наша у дугим песмама причати о почетку овог племена поштујућ бегунце и богове који пређоше реку. ГЛАС ПОД КАМЕНОМ Једном се родих као хајдук опак да век свој у заседи проведем бројећи товаре блага и мртве по

(Шапатом: граматик) идем по воду. Дуге сам ноћне часове читао крај жишка. Ведро спуштам у рујну реку. Нада мном стражар мотри да л ће промаћи виле. На градски је улаз стао ветар са свитком вести за овај дан.

ударно у камену вест и људску љутину вршак плођења и његов бес човек се множи таква је година загледан у реку види шта рибе раде и одозго птице у њиви бацају исту мрест као човек што сеје кроз класје порука у вис веје у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сунце је већ зашло. Плавкаста измаглица је лебдела низ реку, а вечерњача је жмиркала. Река је жуборила, као да се жури да умакне из овога крвавога разбојишта.

— узвикну командир гледајући дурбином. Пуцњава као да растера маглу. Сунце прели зрацима реку и на супротној обали се појавише свежи ровови. Видели су се сада отворено.

Гранате падоше испред рова, непосредно позади, негде у реку, и млаз воде изби као водоскок, а четврта удари посред рова, одакле полете неки крупан предмет, као рука или нога.

Али остали одмичу, већ су близу обале и нагло се стрмоглавише у реку. Строј се изгуби... Запрашташе бомбе и прашина се диже око непријатељских ровова, одакле се помолише беле мараме.

Наиђосмо на пољану, где се пут расипа у много излоканих стазица. Са ове пољане се силази право у реку, а с оне стране су били њихови ровови.

Прегазисмо реку. У рововима су лежале плаве блузе на гомилама. Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах

Али му се нешто не свиђа, загледа мрзовољно лулу, па је са неким презирањем баци у реку. За нама наиђе још један пешачки пук и официри с тешком муком задржавају војнике да се не разиђу по рововима.

неки бацају кривицу на инжењерце, други се туже на воду, јер велики број војника први пут у своме животу види оволику реку.

Тек када пређосмо реку Битву, одахнусмо мало. Ишла је колона мрачна и туробна, као да се враћа са неког погреба. Људи осећају, сваки на свој

Командир нам тек тада објасни циљ нашега пута. Једна наша дивизија прешла је реку Саву на другоме месту и продрла у Срем. Они су сада у висини Чеврнтије.

Пошто сам само коња променио, кренули смо тога часа. Ишли смо прво друмом, затим пређосмо реку, па обичним сеоским путем узбрдо. Тада зачусмо пред нама брзу пешачку паљбу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.

»И Зорка остарела... Кажу не даје више млека, не тели се... А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку... Чудно зацело : ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо! ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије! БЛАГОЈЕ: Јесам ја теби једном казо да не звоцаш? ГИНА: Ако звоцам, звоцам за твоје добро!...

ЈЕЛИСАВЕТА: Видела сам! СИМКА: Ту су вам лигештули, слободно их користите! А одавде имате и поглед на реку! (Василију) Јесам ли вам показала онај храстов астал испод липе? Тамо можете да ручавате и вечеравате, док је лето!

Док је мој покојни мајор био жив, после ручка седимо овде, једемо кајсије, а он коштице са веранде баца у реку! ЈЕЛИСАВЕТА: Муж вам је био мајор? СИМКА: Артилеријски! ВАСИЛИЈЕ: Је ли погинуо у овом рату?

ГИНА: Нисам видела ја, него Благоје! Ево их, долазе довде! А одавде се настављају... и иду горе уз реку! ДАРА: Да Дропцу поверавају да некога уходи, не верујем! То би било превише компликовано за његову памет!

ДАРА: Прво треба да пођемо трагом, да видимо где иде! БЛАГОЈЕ: Иде горе уз реку! ДАРА: Знам, видела сам! Можда ће до нечега и да нас доведе! Имаш ли каквог оружја? БЛАГОЈЕ: Ништа сем ове бритве!

— али те флаше не можеш никад, ни довека! БЛАГОЈЕ: Не могу? Гледај како не могу! (Баци флашу далеко у реку.) Јеси ли сада видела како не могу? Јеси ли чула како је бућнула — бућ!

Још би ми требало да и вас носим на души! Је л то код Гине нема никога? ЈЕЛИСАВЕТА: Нема. Отишли су уз реку, прате онај крвав траг. СИМКА: Не знам шта тај Дробац толико тражи овуда!

Човек, а завидим вашки што је ваш! Па је ли то човек? СОФИЈА: Ако мислиш да будеш човек, баци ту жилу! Баци је у реку, шта чекаш? ДРОБАЦ: Не могу! СОФИЈА: Не можеш, или не смеш, или нећеш? ДРОБАЦ: Ја и ова жила смо ти као вјенчани!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И, место да водим, погледом зеленим, као пре, реку што се слива, да скачем, као Месец, по горама пустим, и зажарене шуме да потпирим, сад, плавим и густим, снегом, и

И овде, реку једну видим, под својим телом, да хлади лаку, сребрну, земљу, непрегледну. А, кад ми проспе трешње по духу оболелом, и,

Урличем, и окрећем чету, као да је лепеза, у колону. И слично. Најзад ми дају ратни задатак: батаљон је стигао на реку, и имаће да је пређе, у чамцима, у зору. Имам да га осигурам, ватром, при прелазу, са једном четом и два митраљеза.

Аустријском војском у Италији командује Србин. Генерал Светозар Боројевић. (Разза ди мерценарии). Прелазим, затим, реку Таљаменто, којом још плове лешине побијених коња.

Али су, затим, брзо хтели да сиђемо. Ја сам остао, још мало, над градом, гледајући реку, која је била потамнела. Небеса разних предела, воде и траве, стресла су са мене све што беше страсно, болно, и мутно;

Пред њима, насмешен, са брда на брдо, са реке на реку, ето, ја, збуњен и безбрижан, играјући, поскакујући. 1924. ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ ЈАН МАЈЕН и мој Срем, Парис, моји

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то

лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.

А он је свакад први на бденију, рече Станко, гледајући далеко на више уз реку, која се преливаше под сунчевим зрацима.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Таласи ветра, који месецима теку Од Средоземља, преко пешчаног тла, Заустављају се у шуми — не смеју да пређу реку, Опасног поглавищу да не разбуде из сна.

НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ Та стаза којом, предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На главном правцу повести!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

тамној, бурној и кишовитој ноћи оне нагрну на тај излаз у густим масама, каткад и у сплетовима, клупчадима, па улазе у реку којом се одмах и журно крену ка мору, савлађујући при том разноврсне препреке које сретају.

део јегуља се издвоји од главне масе и прелази преко влажних земљишта тражећи ма и најмању воду која би их извела на реку или речицу. Оне, при томе хитању ка мору, искоришћавају и само блато, па и влажну земљу.

Јегуља нарочито радо путује у време мрачних и бурних ноћи, када у густим масама хита низ реку њеноме ушћу. С тога је, при таквим октобарским, новембарским и децембарским ноћима и невероватно богат лов јегуља тамо

При поменутом силажењу јегуље у густим масама низ реку, ова поступно постаје све шира у колико се стиже ближе ушћу. Дотадашња слатка вода почиње се мењати и код самога ушћа

Ту је и први сусрет са поворкама мужјака који на ушћима чекају поворку што силази низ реку; ту је први љубавни састанак и полазак на заједничко далеко свадбено путовање преко мора и океана.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо! — Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков!

“ А кад личина пукне и они попадају, онда оно реку. Вала, свети Клементије, климаћеш ти око моје куће, а ја ћу одсад славити светог Николу!

— Прича се како је свечар који слави св. Климентија, прелазећи реку, запао у матицу и хтео да се удави. Видећи се на невољи, сети се свога заштитника св.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад се ручах донесе, Међедовић рече да ће он то све сам појести. Ратари се зачуде и реку му како ће он појести толико јело што је донесено за толико стотина људи!

Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба

Млађа два брата реку најстаријему да он свога коња закоље, али он не шћедне, па ни средњи не шћедне, онда најмлађи закоље свога, од коже

” На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће. Он онда | нађе сам једну сироту и пошље оца да му је проси.

Кад уђу у собу и наместе се, поклони им се мати његова као господи, а они јој реку: „Благо теби кад имаш два весеља у један пут!” А она им одговори: „Е моја господо!

стоји великачки сандук отворен пун свакојакијех драгоцјенијех хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: „Маро! узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

одмах к материну гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: „Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

дођу к деци па их запитају шта раде онде, и имају ли још кога онде, а пошто им деца приповеде све шта је и како је, реку им Чивути да иду с њима и да ће им у њих добро бити.

тога ђаволи нађу светога Јована штаку и капу и одежду, па се сваде не | знајући како ће то подијелити, и најпослије реку: „Хајдемо к Премудроме да нас он намири.

треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати.

Онда повиче: „Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим одавно.“ Они га добро дочекају и реку му: „Бог ти помогао, кад си нам друг.“ Он одговори: „Ваш довијека остајем и за вас | ћу мој живот дати.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Па да попушим, сам, на Калимегдану! Седим, пушим, гледам преко Саве како је у Војводини облачно! А у реку и у облаке неко изручио чашицу клековаче! ЦМИЉА: Мора да је лепо, ја још нисам стигла на Калимегдан!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Ја: „Нек реку што им драго. Ја се уздам да ће време показати да нису право имали. А неће сви рећи, не бој се; на[х]оди се у данашњи

„Кад се ти будеш женио“, реку му, „на твом весељу путнике и госте вежи, а не у нашој кући и о нашем весељу! И тако ти га истерају из куће и авлије,

И тако ти га истерају из куће и авлије, а мени реку да се ја нимало не бојим. И предузмемо опет мирно и | лепо разговарати се као и пре.

Само у вароши има око 50 извора, који накрај вароши састављају малену реку; ова баш код манастира спушта се у преужасно дубоку стрмину с таковим хуком да сам мислио, ту човек никад до века не

је митрополит од сви[х] прочи[х] 23 часа најљући на свакога за кога не мари да му у то време дође и, што је најгоре, реку ми да га дочекам баш у сали гди је трапеза намештена.

Обнадежде ме да толико могу имати. Между тим, за неки политически узрок реку ми да се пођем про[х]одати по Венецији и у петнаест дана да се вратим и да ће све бити готово.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Не ваља зрно боба, ни та нити иједна твоја писма! То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку. Јето и фра-Думе... — Шта ја? Шта сам ја рекâ? Кад сам ја то рекâ? — поче Тетка. — Немој ти завађати...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Иако ми је брада до седмог ребра дуга, ноге су могле да носе њу и нож. Пободох се уз последњу реку. Ниједан фењер није ранио ноћ, ниједна лампа. Ветар је у канијама, па ни он не злочини.

Цео свој век провео је у воденичкој буци. Тишина му је била само кад лед окује воденицу и заустави реку. Тад би бежао из воденице и луњао по врбацима. Или би маљем разбијао лед, само да нешто ради и да се чује лупњава.

и пошао ка Сави, загазио у целац и кренуо уз обалу млаћен кошавом, подајући се снази ветра што га је гурао у залеђену реку. Зашто нисам скочио...? помисли и застења, сада, у њиви, под брестом.

„Женско има слабу руку да те ухвати за ногу и бади у реку. То само ми мушки можемо. Женско уме да те остави под врбом да угинеш на киши. А ноћас су певале рибе.

Много их оста у овом помору. Дуго ћу стајати на обали. Пре много година ту сам ја по младом леду прешао реку. Врбе с једном једином граном нема више. Морава је појела с њивом.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Све зарађено делио је невољницима и просјацима, а затим одлазио на реку. Ту су га виђали како помаже рибарима, а као зараду узима рибљу младунчад и враћа је у воду. Ко је још то радио?

— Дечак је чудотворац! — пође прича низ реку, па и даље. Чу је чувар пруге, коме је побегла жена, па заустави малог чистача.

Дечак се од страха окамени. Свуда око њих титрала је врела небеска плавет. Где ту да нађеш извор? Да нађеш реку? — Дај воде! — исколачи Троглавац очи велике као бундеве. — Или ћу те овога часа прогутати!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

већ навикнут на окове око руку и око ногу, носио их је готово пет месеци, и окретао се ветровима који су, на велику реку, из својих прапостојбина, наносили мекоту пролећа. Није био сам: око њега су, као и обично, била три стражара.

Тела су им побацали у реку тако да су турске власти, после, с правом могле да тврде да Рига од Фере не борави више у Београду јер су га, недавно,

Велике источне светлости надилазиле су велику реку која је, сва стишана пред најездом озарења, изгледала безазлена. Анастасијевић је удисао дах реске свежине, мирисе

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Под небо се диг’о тић и сада; Ал’ весео није к’о некада! Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико успомена свети’, С киме дане

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

да свршим са проклетим старим теретом, да кроз злочин ступим у нов живот, и да престанем с камена на камен прелазити реку, гледајући преда се, пун страха да се никад не уквасим?

И тако идући прегазио сам страховито брзу реку Шију, која ме хтеде однети, па сам, затим, стигао пешаке. Јест. Ја признајем да нисам тада радио како треба да ради

Врло чудан човек! У Куршумлији сам се растао с мојим сапутником и сутрадан рано пошао уз Кочаничку реку, на Мердаре. Тамо се већ три дана бију.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

То није обичан човек... А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао. На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.

— Па ко га не виђа? Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим. Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако « — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене ?

»Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку. Али ти ја, црна, умрех од стида. — Што болан, биле смо све у кошуљама. — Јест, али опет...

— Што ћу, кад немам друга посла? — Него да вребаш девојке по вировима! — Е, ђаволи! Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене.

Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких

и ја ћу да погинем !«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. — Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Браћа отрче брже-боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба

Млађа два брата реку најстаријему да он свога коња закоље, али он не шћедне, па ни средњи не шћедне; онда најмлађи закоље свога, од коже

На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће. Он онда нађе сам једну сироту и пошље оца да му је проси.

Дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом пођу да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте,

Онда повиче: — Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим одавно. Они га добро дочекају и реку му: — Бог ти помогао, кад си нам друг! Он одговори: — Ваш довијека остајем и за вас ћу мој живот дати.

Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: — Е, кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита Баш-Челика ђе му је

стоји великачки сандук отворен, пун свакојакијех драгоцјенијех хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

отиду из куће, пасторка одмах к материну гробу и нађе опет сандук отворен и на заклопцу два бијела голуба, који јој реку да се обуче и да иде у цркву а да се не брине ни за што у кући.

Јунак седе и овај га човек пренесе на лопати на другу страну. Кад јунак пређе реку, упути се право оној гомили људи на гувно и угледа једног старца који је једну ноздрву запушио прстом па је дувао на

Кад оне дођу до њега, рече им он: — Помоз̓ бог, посестриме! — а оне реку: — Бог помогао, побратиме! Јеси ли ти нас побратио? — Јесам, — рече он — а да ли сте ви моје посестриме?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Када сам угазио у реку и ослободио цев, вода је појурила из ње и поквасила многа недељна одела. Ни Архимед (Арцхимедес) који је трчао го кроз

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Брод је испловио попуњен путницима јефтине класе, већином Немцима. док смо пловили низ реку Елбу, сви путници су били на палуби и посматрали земљу која нам се полако губила из вида.

показао ми је са брода место које је назвао Трентон и рекао ми је да брод прелази преко места где је Вашинггон прешао реку делавер. Његово знање географије није било тачно, што сам открио знатно касније.

За време летњег распуста више нисам морао ићи на реку Пасеик да тестеришем дрва нити на Хакенсак поља да запињем из све снаге, како бих држао корак са искусним жесеоцима.

Ћипико, Иво - Приповетке

Из града преко мора донијеше је на оток још док је нејако дјетенце била, штоно реку: тек што је прогледала. Одгојила се у једној сиромашној, тежачкој кући и дуго као дијете мишљаше да су јој родитељи,

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ситници пере хаљине дата је у ритму таласавог смењивања два по два стиха, што је и графички истакнуто: Била сам на реку, на реку Ситницу, На реку Ситницу аљине сам прала.

пере хаљине дата је у ритму таласавог смењивања два по два стиха, што је и графички истакнуто: Била сам на реку, на реку Ситницу, На реку Ситницу аљине сам прала.

је у ритму таласавог смењивања два по два стиха, што је и графички истакнуто: Била сам на реку, на реку Ситницу, На реку Ситницу аљине сам прала.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А као дводелан он подразумева пресликавање: тело Дафинино непрекидно се пресликава на реку онако као што се сенка тога тела у реци одсликава.

Није, наравно, само госпожа Дафина својом сенком и бојом очију везана за жуту, мутну реку испод себе и плаво небо изнад себе. И остали су ликови Сеоба везани за реке и небеса.

како се ломи у мутној води што дан и ноћ протиче: „Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који је гледао на реку. То место одабра првих дана да се исплаче. Дан и ноћ протицала је ту широка, устајаларека. И, у њој, њена сен.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Вујана устаде. Погледа на хучну реку, на околна брда, подиже очи к небу, па их храбро прибра и, као да ништа није било, спусти их на Кошутана.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

То што реку из земље изгони нека нас лечи кад хлеб нам у камен претвори свет кад огледало бива њено мртво лице за птице крилатице

зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и птице и наставе живот криомице ФЕНИКС (И) Да л варком чараш по мом челу О ти у мени одсутност мене Могућност

Питам њено сунце колико је сати Питам јој обале куда ме то воде Питам њене птице како да се вратим Питао бих реку али река оде. Знам је мада ме тада није било. Видех неизрециве силаске светлости у њене воде и у моје кости.

Питам њено сунце колико је сати Питам јој обале куда ме то воде Питам њене птице како да се вратим Питао бих реку али река оде.

Краков, Станислав - КРИЛА

Вода је весело носила голо мршаво тело. Спасени рак се радовао под каменом. Последњи војник, који је прешао реку, претресе пусто одело на обали. Било је масно и подерано. Понео је са собом једну дугачку узицу.

станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави. Видели се други како прелазе реку, и пењу уз падине црвенога брега. — Опкољени... ракетлу, ракетлу... Узаман је официр викао.

У ваздуху се још лепршала запаљења крила, потом се преломила и све се уз хуку срушило у реку. Војници се чували дуго да приђу усијаним металним комадима.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

На целом овом простору нигде се нисмо срели са непријатељем. Прикрадали смо се полако самом отвору... Видимо реку... Црна река. Она, знаш, тече право на север, па онда скреће десно, на исток. Наишао сам сада на њен источни крак.

Наређено је да сад одмах морамо прећи Црну реку. И то усред дана, када нас они тамо чекају митраљезима. Разговарам са Бојовићем, шта да радимо. Наш је положај очајан.

Ми ћемо се сручити у гомили, брзо, изненадно, и док се непријатељ прибере, ми треба већ да пређемо реку. Наш циљ је да се дочепамо једнога камењара који се налази на половини брда. Тај камењар видећемо одмах...

Очи су продируће и ужагрене. — Напред! И гомила, устрептала и напрегнута, сручи се на реку. Таласи запљуснуше. Ја пропадох у неки бездан. Осећам како налећу на мене, батргам по води да бих се извукао.

Сасвим изненада проломи се брза пушчана паљба. Митраљез као да завришта. Друга чета је прелазила. На реку се сручише разорне гранате хаубичких и пољских топова. Вода је кључала, а земља је прштала. Војници падали.

Али се овај до мрака није појавио. Капетан Петровић покупио је тада своје војнике, и прешао реку без иједног губитка. При поласку рече ми да ће у току ноћи прећи цео наш пук.

Прешли смо реку и упутили се беговој кући, где је био стан капетана Радослава. Док смо прилазили, пало нам је у очи како је кров сав

Ту негде, у близини Скочивира, јест, сећам се, излетели су они из клисуре, прегазили Црну реку, и налетели на Бугаре. Црна река била је мутна и прљава. Можда су је због тога и назвали „црна“.

Пут је водио донекле поред реке, а затим смо кренули надесно, уз клисуру. „Одавде су се они стручили у реку“ — паде ми на памет. Покушавао сам да се окренем, али је ауто јурио кривудавим путем, и тако замакосмо за један брег.

Термометар на мотору је показивао да је топлота већ прешла дозвољену границу. Али, на срећу, наиђосмо и ту на реку. Прешли смо мост, и шофер заустави. Од силне топлоте једва је на хладњаку одвртео завртањ. Врела вода покуља.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Зато сам овако почео. — Кад нисам тако срећан да сам Косово поље, Ситницу реку, Крушевац и пр. видио, морам се помагати воображенијем и сопственом његовом живописију.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Створио је широку приповедачку реку и јарким бојама сликао време, људе и њихове односе. То је једна динамична фрескослика Србије 13. века.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

О задушницама меће се у реку, за мртвога (СЕЗ, 19, 254; упор. и б. који се о свадби баца у реку, іб., 162 и 164). У околини Ђевђелије мртвацу испод

О задушницама меће се у реку, за мртвога (СЕЗ, 19, 254; упор. и б. који се о свадби баца у реку, іб., 162 и 164). У околини Ђевђелије мртвацу испод главе мећу јастук пун сува б.

Девојка, ако жели да зна за кога ће се удати, узме увече уочи Богојављења два-три струка б., оде на реку, намени сваки струк понеком момку, и пободе струкове поред реке.

Уочи младе петке, или младе недеље, метну девојке зановет себи под главу и реку јој: »Зановети, ти не зановетај, Него реци суђенику моме Нека ми се ноћас у сну јави« (ЖСС, 207).

При томе ваља имати на уму да се мртвачка жртва уопште баца у реку (в. ГНЧ, 41, 219 ид), и да »ђаво« често није ништа друго него душа покојника (о. с., 223 идд).

зрна са кукурузних клипова и оставаљају за семе, а тулуске заједно са шашом па њима пуштају, по заласку сунчеву, низ реку, »те да и кукуруз потече из земље као вода низ реку« (СЕЗ, 19, 361; негде то раде на Богојавлење, СЕЗ, 14, 23); први

тулуске заједно са шашом па њима пуштају, по заласку сунчеву, низ реку, »те да и кукуруз потече из земље као вода низ реку« (СЕЗ, 19, 361; негде то раде на Богојавлење, СЕЗ, 14, 23); први окруњени к.

107): ово су карактеристичне мртвачке жртве и зато што се приносе по заласку сунчеву, и зато што се бацају у извор или реку, у којој се, према врло раширеном веровану, налазе душе предака и покојника уопште (упор. С.

и тако одвуку у реку (СЕЗ, 40, 260). Кад се не зна ко је вампир, треба у све нове гробове побити по један колац, и наместити замке од р.

Исто тако пред почетак сетве чине се и жртве. На пример, кукуруз се окруни, а све остало — тулус и лишће — баца се у реку »по заласку сунчеву« (СЕЗ, 19, 361: очевидно, жртва хтоничним демонима).

Цаланд у АРW ‹1. с.›). За првине које се бацају у реку има доста паралела (први кукуруз, СЕЗ, 19, 361; прве чарапе које дете исплете, СЕЗ, 14, 279; 19, 369, и др., упор.

у ведру« и стави га »на један велики бусен са доста траве«, а сутрадан ујутру, пошто оцеди сир, баци бусен и венац у реку говорећи: »Као што ова вода тече, тако нам текло и млеко у овој години« (СЕЗ, 83, 1971, 189).

Ћипико, Иво - Пауци

Па ја и не браним да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла времена баш у мојој огради. Нека реку ко им је то игда бранио? И је ли право, господине суче, да само моје општина отме мимо све друге људе?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Онда је она изненада устала, погледала низ реку, према њему, док је он и даље, окренут леђима, завиривао по плићаку, сузила очи, ујела се за усну, окренула се и

Па ипак мислим да се ништа не би десило да није било онога млаког топлог ветра што је изненада бануо низ реку, мрешкајући воду Мртваја вира и шумећи у високим тополама дуж обала.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

3вездана, некако тромо, гледаше на исток тавни, На осенчену реку и тихе, далеке рâвни. И чудна нејасна сета душу јој детињску узе, Дође јој да плаче чисто, но стидне беху јој сузе, И

чисто, у души божанској смејô, Но, ипак, уморан тешко од бдења последњих ноћи, А нешто и љуте жеге, мораде на реку поћи. Тамо у густом хладу где лисје трепери лако, Одећу с досадом скинув, он леже заморен јâко, И заспа, кô свако дете.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

сутон и водену пару видимо јасно само десну, ограђену, обалу реке, господске палате дуж ње и безброј лађица, које су реку прекрилиле. Широка ћуприја премошћава реку. Прелазимо преко ње. При том бројим своје кораке. Сто седамдесет.

Широка ћуприја премошћава реку. Прелазимо преко ње. При том бројим своје кораке. Сто седамдесет. Тачно толико, колико по плану Вавилона који сам

мој врт, поћи овим путем што води у винограде, попети се на онај брежуљак, спустити се оданде ка Дунаву, пребродити ту реку, па проћи кроз целу Мађарску, прегазити Словачку и Немачку, пребродити Балтијско море, проћи Шведску, ући у Норвешку и

Сада видимо већ и један поток или реку која јури ка долини. И њен велики слап. Ено равнице, пуне језера, испресецане речном мрежом.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

- Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тиху реку, силно море, И под небом орла горе И над орлом шарну дугу И славуја у том лугу И још његов глас умилни- Ти сатвори

Волим шуму, Њене висе, Листала је, Зелени се. Волим поток Кад у гори, Кроз павите Зажубори. Волим реку, Језеранце, Беле овце И јагањце. Волим дрво Кад зелени, Волим небо Кад румени.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Плот, око ње, сав се нахерио. Горе, засађено њено цвеће, паприке и црни лук. Све ће то да се стропошта у реку. Зовем свога баштована да тај плот подигне и утврди, а он вели: »Ао, бе, куда се је чуло и видело да бег чивчијама

СВИ Не толико. МЛАДЕН Како: »не толико«? Док ваше кћери са беговима и пашама ашикују и копилад у реку бацају, сви кажете: »То ништа није! Раја смо! Мора да се трпи!...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ту је реку још сасвим мали гимназист Бранко изабрао био једаред за своју „слободну тему”. Дечко није остао само при својим запажањ

на Кашикари врста је берзе и магацина за ону некада златну трговину са Србијом, а преко Србије с Турском, коју су, уз реку, рукама и ногама веслали аласи, а главом водили крупни чаршијаши са обадве стране.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

а две реке, које су се изливале из носа, на Еуфрат и Тигар који су се, пред својим утоком у уста, спајали у једну реку.

“ – тако, велим, нека и за нашега представника реку: „И овај је припадао оној вредној генерацији!“ Симино мишљење некако освоји све и тако, само са неколико гласова

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Нешто језиво крцну, поче да пуцкета, мост као да застења, проломи се тресак и топ са запрегом сурва се у реку. Чу се доле ломатање. Неко застења. Ноћ је скривала изразе ужаса на лицу. — Послужиоци напред!

Јер погинуо је воденичар, али је воденички точак остао да се и даље окреће. Пред зору смо прешли неку реку. Око подне задржасмо се на багрданским положајима. Још као деца слушали смо од старијих за те положаје.

Пао је већ мрак кад смо ушли у клисуру. Једва смо пролазили поред кола, страхујући да не склизнемо у шумну реку. Једна кола пуна неких сандука испречила се, а коморџија испрегао волове. Вочићи леже у блату и преживају.

— Е, није него, да га молим... Шта, треба и ми да скрстимо руке и чекамо благослов! Ордонанси, претурајте ова кола у реку! — нареди одсечно Коста „Турчин“. Приђе нам један поднаредник из неке коморе. — Тешко да ћете шта учинити...

— Ајс, напред, напред! — Терај! — Удри га! Напред се чу неко запомагање, као врисак жена, деце, онда ломљава низ реку... кола зашкрипаше, бичеви фијукнуше... Али коњи из једних кола ни да крену. — Испрежи, брже испрежи! — наређује Лука.

Али коњи из једних кола ни да крену. — Испрежи, брже испрежи! — наређује Лука. — Претурај кола у реку! Пешаци поскидаше пушке, па упреше леђима. Кола се накренуше.

Кола се накренуше. Коморџија завапи како су унутра ствари његовог командира. Али кола са треском падоше у реку. — Господине поручниче, претоварена ми кола пешачком муницијом. — Бацај сандуке у реку! — Шта је то?... Ко то виче?

Али кола са треском падоше у реку. — Господине поручниче, претоварена ми кола пешачком муницијом. — Бацај сандуке у реку! — Шта је то?... Ко то виче? — промоли буновну главу изван арњева један официр.

— Грујо, ко застане, човек или животиња, убиј на месту и бацај у реку! — наређивао је гласно Лука да га сви чују. — Господине поручниче, рамље ми коњ — пожали се један коморџија.

И испред нас и позади чују се псовке, вика, одјекује тресак ствари бачених у реку или прасак изломљених кола... Али колона иде без застоја.

А пешаци дошли и траже барут нудећи бомбе у замену... Командир наређује да се делови затварача побацају у валовиту реку Нека муњевита светлост блесну у ноћи и одмах се зачу страховита експлозија.

Вођа коначара је поручник Коста „Турчин“. Гледа мрко Коста у мутну реку... Па се врати своме коњу и појаха. Хтедосмо и ми. — Останите!... Ја ћу први.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Конопац једини од њега носи срећу, А скромно, место палата, настанити топлу врећу Па у реку. О беде! Рудници Затрвени У Боливији где је планина Сан Симон.

Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на прозор тад неки смело: Одшкрини да само протне руку Па помилује дојку и грло бело: И зарије се у

Гле, јахач на коњу ком, Милице, сад тепаш именом Марата, У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода, Загазиће реку што се зове Историја, Далеко негде сања Калифорнија.

Као чун низ реку пођосмо из њеног тела Успавани брзином и духовношћу дубоких вода, Није ли рука њена то што од суморности и стрепње

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Којешта причаш! — говорили су и сагињали главе чим би сунце ускочило у реку. — Цар сунце моћнији је и лепши од свих! Зна се то од памтивека!

Само као чудо у грозници приказало? Како је споро свитала зора! Једва је Белко дочекао да сунце дотакне реку, па да излети и испроба снагу својих крила.

Како су малене сада биле крошње дрвећа, још мањи и безначајнији мравињак! Ој, како је летео Белко, прелетео ливаду и реку, осетио лагани умор у крилима и спустио се на златасту главицу маслачка. — Како је леп! — узвикнуо је један зрикавац.

— лагано, као да с ножем забоденим у леђа иде, пође младић низ реку. Испред њега ишла је његова сенка. Иза њега пас чији му је врели језик лизао час листове ногу, час длан.

Лудо би било поверовати да је ово оно исто девојче које је још пре пола века видео како из мреже вади рибу и баца је у реку? Сумануто! Угледао ју је само једном, и никад више.

Да је Варалица у стању реку од извора да одвоји, из ока, а да око не примети, зеницу извуче? Брига Варалицу за приче!

Старцу су уместо црвене и љуте рибље чорбе доносили супу златицу и чорбу од кромпира. Није смео ни да спомене рибе и реку. — Седи и одмарај се! — говорили су му. — Река тражи младе мишице. Ево, новина! Али, старца новине нису занимале.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Из грања Јела се смеје И за њим гледа. Зора. Радосно мирис веје Росе и меда. 1914. ПОГЛЕД С ВРХА Лепоте! уз реку, као лабуд бео, Лежи Мостар и, пун сунца, адиђара, Сав трепти, и стреми с копљима мунара Као да би небу полетети

Сав трептим кô прутке Јасике, и ходим путањом уз реку, И гледам на њене сребрне свијутке. Јутрос, као и ти, лепа реко чиста, И моја сва душа жубори и блиста, Разлева

1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине вео. У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко. Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

добијала нове, властелинске црте, али су зато и песме придворних певача имале судбину поточића који падају у широку реку.

одмереним покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и два освајача и баца их у реку — нека вода однесе нечистоћу и заразу. Тај неуморни усталац кроз векове је загревао рају и звао је на подвиге.

Године 1555. хајдуци који су живели на левој обали дунава прешли су реку и у близини Београда потукли 150 јаничара. При крају XВИ века хајдуци су — заједно са устаницима које су предводили —

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Теке исто тај ћивотић што га носиш, узми га у руке те га држи и здраво ћеш проћи реку со тим ковчегом.« И тако он учини.

му главу насред пиарце и труп су му на коњски репови по улица влачили, пак најпосле турише га у воду, у Тивер, у реку. ГРЧКОГА ЦАРА ВЕЛИКИ ВЕЗИР БЕЛИЗАРИЈЕ Тако се је било случило и у Цариграду, та необстојаћа згода.

« — оставите ви и ман'те се тих ваших језера глибовитих, те се дигните с вашим мрежами на јорданску бистру реку, последујте рекшему: »Сатвору вас ловце чловеком!