Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
158 БИЛО ЈЕ ТО ДВАДЕСЕТОГА НОВЕМБРА 167 РЕЛЕЈ 177 „НАЗДАР... НАЗДАР“ 184 НАША ЗЕМЉА ЈЕ СЛОБОДНА 189 ПОД КРСТОМ 193 ПОЗАДИНА СЛАВИ НАШЕ УСПЕХЕ 194 СМРТ, ЖИВОТ...
Остале елементе добићете. Батерија је у напетом очекивању... — Елементи за први вод! — виче Танасије релеј, који се налази у једној рупи између осматрачнице и батерије.
А у долини ври од митраљеске паљбе... један бусен тресну међу нас, па нас засу. Релеј нешто виче... виче... Равница је у агонији... Треба гађати шрапнелом...
Први топ груну, свитну пламен и из нашег, чаура одлете. Око нас као да громови тресу... Опет релеј: по три с кошењем... Испред топа сукну пламен и црн дим...
— јада се Александар. — Хајде пожури, да се вратимо раније! — говорио је, намештајући торбу са секцијама око врата. РЕЛЕЈ Пред шумом, где је био смештен штаб дивизиона, затекли смо велики број артиљеријских официра и ордонанаса.
Капетан Станојчић остави једнога и тада нам објасни дужност релеја: — Када наиђе челна колона, или командант, релеј ће прићи, да се командант увери да си ти релеј, и показаћеш команданту правац пута, па одмах крени даље, да мене
нам објасни дужност релеја: — Када наиђе челна колона, или командант, релеј ће прићи, да се командант увери да си ти релеј, и показаћеш команданту правац пута, па одмах крени даље, да мене стигнеш.
Зађосмо у једну шуму и ту остадох ја као релеј. Они замакоше, изгуби се топот кона и у глувој ноћи стајао сам ја сам, као кип на коњу, у пустој шуми.
Пође, и тек заустави коња. — Чу ли како ме онај цуцну! — онда нешто промрмља и продужи. Ево га и последњи релеј. Он ми рече да сада наилази командант.
зачу се топот коња, ја прикупих дизгине и, када назрех његовог белца, приђох: — Господине потпуковниче, ја сам релеј. Крећите левим путем. Онда потерам коња касом да бих што даље одмакао од њега.
У близини трећега села сустигох вођу релеја. Око поноћи опет сам остао као релеј на неком ћувику, а пред зору у једној јарузи.
Било је прошло подне када застадох као релеј на раскрсници једнога села. Сјахао сам с коња да бих мало опружио ноге, па се наслоних на ограду једнога дворишта.