Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!... Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?... Дед̓, реците!... Никоме!... Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!...
Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?... Реците!... Зар вас нијесу јади у гору натјерали?... Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Верност се заклиње с тих хладних усница... Као смрт су верне љубави без наде! Вај, не реците ми никад: није тако, Ни да моје срце све то лаже себи, Јер ја бих тад плакô, ја бих вечно плакô, И никад се више
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зар није сувише било? Зар нисмо уморни, балдисали. зар нисмо сатрвени? Зар се у бугарском рату нисмо боси борили? Реците, ајд' одговорите ми. Зар оружје није пропало од употребе? Зар топовске цеви нису изолучене?
Емануел Кант умро је 1804. године. Шта су тога дана представљали ваши дедови? Ајд' реците: Шта су онда били наши дедови? Него ви сте таки: не волите ништа, не одушевљавате се ничим, не верујете ниушта.
Теодосије - ЖИТИЈА
Или мислите да се ми узалуд потрудисмо тражећи ваздуха, а не нашег господара? Сад ће вам главе полетети! Реците где сакристе господара нашег!
И опет: Који мисли да стоји, нека се пази да не падне. И Господа који у јеванђељу учи: Све што чините, реците: Ми смо као раби недостојни; што бесмо дужни учинити, учинисмо.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Онда сте болесни? АЉОША (врти главом не подижући очи): Њет! ПАВЛЕ: Но, па реците шта је? АЉОША: Ја морам, ја морам да вам кажем, ја не могу да од вас кријем. (Пауза, ломи се и најзад диже главу.
Недељу дана обећава, реците јој: љутим се! АНА: Молим! РИНА (оде у леву собу). В АНТА, АНА АНТА (средовечан, мршав, ћелав.
АНА: Биће брзо готова! АНТА: Брзо! Брзо! Женске се никад не облаче брзо. (Сети се.) Уосталом, реците ми, Ана, је ли госпођа одјутрос узбуђена? АНА: Како узбуђена?
АНТА: Није онако ништа чула што би је узнемирило? АНА: Не, колико ја знам, ништа. АНТА: Идите, зовите је, реците јој ствар је врло важна, не мора баш сва дугмета закопчати. Идите! АНА (оде).
АНТА (кад она седне): Чаша воде ево је овде! РИНА (нестрпљиво, узнемирено): Говорите, говорите! АНТА: Реците ми, дакле, сећате ли се ви свога девојаштва? РИНА: Какво је то питање?
то је... Господе боже, ја ћу да полудим! АНТА: Немојте! То не смете овога часа. РИНА: Не, то није истина; реците да није истина, реците, реците! Ил' ако би било истина, ја не знам, не умем да мислим.
АНТА: Немојте! То не смете овога часа. РИНА: Не, то није истина; реците да није истина, реците, реците! Ил' ако би било истина, ја не знам, не умем да мислим.
АНТА: Немојте! То не смете овога часа. РИНА: Не, то није истина; реците да није истина, реците, реците! Ил' ако би било истина, ја не знам, не умем да мислим.
Нађите га пошто-пото и реците му нека све остави, све, и нека жури кући. АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви.
Може ли се то дозволити, реците, може ли се то дозволити? НОВАКОВИЋ (нервозно): Па зато, забога, говоримо о томе, а не о „Илирији”. СПАСОЈЕ: О чему?
ЂАКОВИЋ: И ту још није урачунат хонорар за ћутање. СПАСОЈЕ: Какво ћутање? ЂАКОВИЋ: Па, господине, реците ви мени, шта мени смета сад, кад сам већ ушао у саму тајну, да бацим један летак: „Мртви су устали, живи се спремају
Кад он буде дошао, бринућете се да нас нико не узнемирава. Ма ко био, реците да нисам код куће. СОФИЈА: Разумем, господине! (Одлази и враћа се.) Госпођа и господин Новаковић. СПАСОЈЕ: А, они?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Објаснио сам им да се у плећки може видети каква ће бити следећа година. »Реците нам шта видите?« процвркуташе. Видео сам да је плећка прекривена маглом, видео сам старицу са срећком која није
– Ја бих ипак више волела потврду... — била је упорна. Наравно, ако је могуће... Написали су јој потврду. – Реците — упита председник — шта ће вам, ког ђавола, то парче хартије? – Знате — казала је на излазу из учионице. – Ја.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ко им се не покори, ко их буде хотимично преступао, дабогда постигле га клетве које изговорих! Реците сви, у име своје и својих, по три пута: Амин! Сви, ужаснути, повикаше три пута: „Амин!“...
И јер треба да је закон сврху свега! Но ми реците, Бајице, мичете ли сви на душу овог убицу? Ко га миче, нека дигне руку! Све Бајице подигоше руке.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
дисонантан тон, наговестивши и нешто од вечног незадовољства и горчине у односу између деце и одраслих: Молим вас, реците отац шта је. Да ли је отац тата ил’ - судија за прекршаје? Мене отац стално испитује и жели ово и оно да чује.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
а нарочито ви што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском
нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А реците и сами, има ли шта лепше од тегли, онако лепо поређаних, а унутра краставчићи, папричице, зелени парадајз и све остало
— промуца. — Наставићемо сутра. Ви сте, драга моја, озбиљно болесни и лечење ће можда трајати дуго, веома дуго ... Реците госпођи мами да ми се јави после подне. — Хвала вам много, докторе! После разговора са вама осећам се много боље!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Замислиш само чудесну земљу такву и такву и — ја је стварам. Реците само шта бисте хтели, вашу бих жељу одмах да знам. У какву земљу да вас поведем? Тражите само, све ћу да дам.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ви ћете чинити како је најбоље. Хвала вам. — Реците сад зашто бисте хтели да дођем? — Тако! Чини ми се да ће цео мој живот после бити измењен, ако се и само за тренутак
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и остале коцке тренутак је обрачуна можда прилика за најжешћу свађу ваш је случај на реду ваша се срећа пита реците пословицу неку док тутањ издиже језера и нестају границе државне а да вас нико не тужи да сте хегемони Милост ће
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: И ваљда имамо преча права него тетка. МИЋА: Реците му, пријатељ-Агатоне, да смо ми наследници. ПРОКА: И реци да ми иначе поштујемо закон и не желимо да га вређамо.
ДАНИЦА: Па то ја, у оној радости, нисам ни казала тетки. АДВОКАТ: Реците јој! ДАНИЦА: Хоћу. АДВОКАТ: Реците јој сад одмах, ја вас и иначе морам напустити.
ДАНИЦА: Па то ја, у оној радости, нисам ни казала тетки. АДВОКАТ: Реците јој! ДАНИЦА: Хоћу. АДВОКАТ: Реците јој сад одмах, ја вас и иначе морам напустити.
” Замолио сам га као човека да ми позајми 3.000 динара и он ми сад то дуговање оставља као наследство. ВИДА: Ал' реците ви мени, молим вас, како тога човека није било срамота да јавно призна да има ванбрачну ћерку, па то је да се човек на
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али треба зарађивати хлеб. — Хлеб ?... понови он ; какав хлеб ! Зар још и о томе да се бринемо. Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо. Све да вам спремим. — Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.
— О, господине... никад и не сањам... — Добро, добро... верујем. Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... То је, знате, чудан народ ... хоће да наплете свашта. А учитељица, велите, тргла се?
— Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи. До вас све стоји... реците ми, поверите се другу... Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...
Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори: — Реците му : сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју. — Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља. Биле су кратке летње ноћи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје? Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?
решпектом, понизно се поклони до земље, и таман да отпочне говорити, а ја га прекидох речима: — Молим вас, господине, реците ми како се зове ова ваша земља? — Нисте знали?! — узвикну онај, и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу.
” Молим вас, господине, реците сами, откуда ја смем улудо бацати државних осам стотина динара? — заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Молим вас, ако ме ко потражи, реците да ћу скоро доћи. ДАНИЦА: А ако чује отац да сам то радила? ИВКОВИЋ: А ви му реците отворено да ви сад припадате
Молим вас, ако ме ко потражи, реците да ћу скоро доћи. ДАНИЦА: А ако чује отац да сам то радила? ИВКОВИЋ: А ви му реците отворено да ви сад припадате мојој партији. Довиђења!... ДАНИЦА (на вратима): Дођите на подне!
Кажите ми јасно и разговетно: шта је то било, кад је било и поводом чега? Уосталом, реците ми: где је отац? СПИРА: Отишао је послом у варош. ДАНИЦА: А мајка? СПИРИНИЦА: И она је у послу. ДАНИЦА: У послу су?
СПИРИНИЦА: И она је у послу. ДАНИЦА: У послу су? Добро, нећу их ни тражити и не требају ми. Само, молим вас, реците им, и оцу и мајци, да ја нећу дозволити да се тако играју са мном и да ми се свет смеје.
ДАНИЦА: Е, то ће зависити од владе! ИВКОВИЋ: Реците ми свој план? ДАНИЦА: Има ли отац прилике да држи још какав говор у случају да буде изабран? ИВКОВИЋ Па... имао би.
ДАНИЦА: Дајем вам реч да ћу то грубо средство употребити само у случају ако отац остане при ономе што вам је рекао. Реците ми, дакле, јесте ли спремили говор? ИВКОВИЋ: Та имам нешто овде на столу... почетак. ДАНИЦА; Хоћете ли скоро од куће?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
То је закон; од искона! Факта говоре, историја записује; сушта истина! Зар није?! Реците, грађани! А?« То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сад реците, шта је боље: пламен љубави Који се, моћан, до небеса усправи За ноћ букне и згасне, или Уредан живот, у којем ти
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Тек је он изговорио те ријечи, Господар зазвони те му нареди таман то, бива да почасти главаре. „Па реците да ја нијесам пророк!“ рече Иво млађима, метнувши прст на чело. Додуше умио је погађати најмање жеље господареве.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чагаљ упро кажипутом у своје чело па куца у њ. Осињача рече дјеци: — Ајте’ пољубите руку стрицу и реците: Вала наш липи дујо. Чмањак, Кривица и Галица учинише тако а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика. — Таа-ко!
дотуре, без замирке, ви ришћани не вирујете да има чистилиште, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве? Реците ми, молим вас, шта им то помаже? Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?
Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ А-ну, сад реците има ли му пара. Е, у твоје здравље!
— Е! Шта то? Шта ти је јопета? — Да речете тамо, да... Није вајде, триба најприје шта измислити. Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија да га ни за тренутак не могу оставити, па онда молим Јелицу да мало-помало...
— Да сасвим раскрстиш? Да не иђеш више никако тамо? Бакоња одрече главом, пак се исправи. — Реците Јелици да јој се кунем богом и светим Франом и свим на свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Царев изасланик поклони се пред принцем, али овај поче да узмиче. — Поздравите ми оца и мајку! — рече. — И реците им да се не враћам. Не тиче ме се ко ће владати царством! Ово је моје царство и мој дом! — Принц се окрете према кући.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Верност јој збори са бледих усница, Слика к'о самрт, к'о љубав без наде... Ах! не реците ми никад: није тако, Ни моје срце да то лаже себи; Јер ја бих плак'о, ја бих вечно плак'о, И никада се утешио не би'!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам спремио и објавио прво критично издање Хомерових спевова. - Реците сами! Не беше ли то значајан посао?“ „Како да не!“, узвикну Калимахос. „Посао једног Херакла!“, потврди Теокритос.
Када је живео?“ „Попео се на престо године 813“. „Значи да је он био савременик Карла Великог. Реците ми, молим вас, да ли је истина, што сам чуо од мојих познаника Арабљана, да Карло Велики није био писмен?
- Мало је требало па да ме избаце из школе.“ „Е, баш је хуља! - А реците ми, драги младићу, да ли је у оној капији било мрачно“. „Па прилично“.
Један неочекивани непозвани гост пресече ту душевну драму. Њутн се диже да пође. Она га погледа упитним погледом. „Реците ми још, пре но што пођете, какво ће време бити сутра“.
„Невероватно!“ Он се насмеши. „Знате ли, драги господине, по чему се може упознати шта је добра замисао?“ „Реците ми! „По томе што она донесе још више но што се од ње захтевало.
„Његова „Аналитичка механика?“ „Ви познајете то дело?“ „Како да не! Проучио сам га скроз наскроз“. „Молим Вас, реците му то! Он се боји да оно није имало ниједног читаоца“.
Двадесет година била је та мисао његова звезда водиља која га је на послетку довела до циља. - Па реците ми сада, господине Фарадеју, шта је веће и пресудно, она муњевита замисао или онај дуги трудовити пут?
додаде: „Јесте ли, драги господине, уморни од пута, гладни, жедни, желите ли да се окупате, доручкујете или што друго? Реците ми као својој рођеној мајци!“ „Ништа од тог, поштована госпођо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ви? Кажите сами, Ви бисте нешто хтели, а то што хоћете то није из вас, из нас, непосредно. Реците само: зар ви нисте Руси без руске душе? Имате нешто од ње, можда, али није сва и није ваша.
Други је, рецимо, морал. Па лепо, сами кажите: ко је сигуран у жену за време окупације? Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате. Стâри поспе, деца поспе, а негде је и без деце, нема говора.
— Ил y а деѕ боннеѕ ноувеллеѕ, мессиеурес! — Е, збиљски? Говорите! Да чујемо, ајд' реците нам брзо, реците! — Ѕаінт Qуентін тсхомбé. — Шта каже, шта каже? — Воуѕ дітеѕ? — Пао, вели, Сен Кантен.
— Ил y а деѕ боннеѕ ноувеллеѕ, мессиеурес! — Е, збиљски? Говорите! Да чујемо, ајд' реците нам брзо, реците! — Ѕаінт Qуентін тсхомбé. — Шта каже, шта каже? — Воуѕ дітеѕ? — Пао, вели, Сен Кантен.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” Хтједох да испливамо из тих тугаљивих вода. Сврнем у лежернији тон. Но можда је прелаз испао малко пренагао. — Реците ма нешто, фра Анђело. Ријешите ми, молим вас, једну „тајну“ која ме намучила у дјетињству.
Дајте да послије толико година рашчистим себи ту тајну, реците ми: је ли то истина? Погледао ме са зачуђењем и, рекао бих, с мрвицом разочарања, те одврнуо главу уз мали неувјерени
— Реците ми — питао сам га радознало — који моменти, које интимне тежње нагоне људе ваше струке да се посвете управ тој чулној у
Зар сте, дакле, збиља и ви један од оних који подлијежу наивној обмани да има оптимистичке и песимистичке литературе? Реците ми, молим вас, ако већ знате, која је, гдје је та оптимистичка литература? Гдје је ви видите?
од оцоубилачких и братоубилачких козмогонија које стоје на прапочетку свијета па до великих епопеја наших дана, и реците ми: гдје је? Зар Прометхеус десмотес? Зар Каин и Абел? Опћи потоп? Зар прича о Јакову и Езаву?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору? Зар не видите да већ постаје обичај : чим коме мало
То ви мени реците... А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у дале
- Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у дале
Том приликом песник је казао оно што ћу сада поновити, а што сам већ једном написао у овој књизи: “Реците мајци да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Рећи ћемо! ПЕРА (госпођи Живки у коју као да има више поверења): Молим вас, госпођо, реците само: Пера писар из административног одељења. ЖИВКА: Хоћу, господине!
! ЖИВКА: И она сад може да нађе много болу прилику него што си ти! ЧЕДА: Како, молим?... Реците то још једанпут. ЖИВКА: Ама, шта се ти ту ваздан ишчуђаваш? Могу да нађем за њу бољу прилику, па ето ти. ЧЕДА: Тако!
ЖИВКА: Па добро, де, кад си баш запео, нека буде две класе. ЧЕДА: Ама, како ви то, као да смо на вашару? Молим вас, реците ви мени, мислите ли ви озбиљно све ово што говорите?... ЖИВКА: Па озбиљно, дабоме!
ЖИВКА: Па јесте, он! ЧЕДА: Слушајте, па поручите проводаџији да дође к мени да проговоримо. Реците му, врло ћемо се лако споразумети, јер смо од истог заната, и ја знам да вадим зубе. ЖИВКА: Ти? ЧЕДА: О, те још како!
Па зато баш и кажем, реците вашем зубном лекару нек дође к мени. ЖИВКА: Није потребно, јер ствар је већ потпуно уређена.
А какву услугу? ЖИВКА: Па то... да натрчи мој зет на вас. АНКА: Ију!... ЖИВКА: Ама, оставите ви „ију”, него реците ми може ли то да буде? АНКА: Али, забога, госпођо, откуд ја, нисам ја таква. Ју, како ви ружно мишљење имате о мени!
Истина, мој министар ће вам казати: па он је добио класу пре два месеца, али ви му реците: то је било под старом владом а потребно је и под овом да добије класу. Рећи ћете: а зашто?
Уосталом, није ни потребно да губи своје драгоцено време због мене. Будите само добри па реците госпођи министарки да сам је хтео умолити само то да ме не заборави. АНКА: Рећи ћу, господине.
АНКА: Рећи ћу, господине. ПЕРА: Ви знате моје име? АНКА: Да, господин Пера, писар. ПЕРА: Не само Пера писар, већ реците: Пера писар из административног одељења. АНКА: Рећи ћу тако. ПЕРА: Молим вас, тако реците. Збогом! (Одлази.
АНКА: Рећи ћу тако. ПЕРА: Молим вас, тако реците. Збогом! (Одлази.) ИИ АНКА, ВАСА АНКА (одлази одмах на огледало). УЈКА ВАСА: Добар дан. Је ли госпођа код куће?
ЧЕДА: Дакле, то је све што сте имали, у име госпаЖивкино, да ме питате? ВАСА: То и ништа више! ЧЕДА: Е, па реците госпа-Живки да нећу да је оставим. ВАСА (изненађен): Нећеш? Е, јеси ли чуо, томе се нисам надао од тебе.
ВАСА: И цилиндер, дабоме. ЧЕДА: И рукавице, извесно? ВАСА: Разуме се, и рукавице. ЧЕДА: Врло добро, онда реците јој идем да се обучем па ћу јој се јавити. (Оде.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али шта да радим, видите и реците?.. — Тако је — одговара за све најстарији сусед под брадом већ — ко се од мучкога пса, да не уједе, може на свету
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ви, звездице - осмејкуше, Реците ми право туди, Је л’ истина што о вама Пишу књиге, зборе људи: Да ви нисте тако ситне Већ огромна нека тела, И
Краков, Станислав - КРИЛА
ах, Срби... Потом је прешао у другу собу, и не чувши вику пуковника Веље, који је дозивао малога тумача: — Реците му за мој рематизам... жигало ме у зглавковима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Јашите, јурите све у трку, нађите капетана Сировацког, он је негде око Шуматовца, подајте му ову записку и реците му, и помозите му да се наши батаљони што одступају од Пруговца задрже и уреде...
Ђенерал опази ове погледе, опет застаде и окрете се мени: »Реците овим војницима коју одушевљавајyћy реч. Кажите им да одлазим да им помоћ пошљем«.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па сад видим неке страве. — Час бих клео, час бих плакô. — Сиђох с ума, — смилујте се — Реците ми да је тако! XXВ Сунце с’ рађа, зора блиста, Облачићи златом сјаје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поставићу вам простији задатак. Али брзо да ми одговориш. — Рајко пружи руку према Кости и рашири прсте. — Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет. Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад? — Десет.
Ако некоме није добро, нека се слободно пријави. — Командир је заћутао. Војници су стајали непомично. — Реците слободно! — Господине капетане — проговори један. — Трајко је јутрос имао грозницу. — Ето, тако, кажите.
Дакле, тако. Ви ступите у везу са командирима и реците им да су они приправни. Уговорите то како знате. — Тада се окрете војницима. — Више немам ништа да вам кажем... Знате..
— О томе је баш реч — настави она живо. — Ја сам се упознала са Томом. Он је врло симпатичан и... — она заћута. — Реците слободно. Дајем вам реч да ваше поверење нећу злоупотребити. — Надам се... Видите... Том ме позива у посету...
Седели смо једно према другом. — Арлета, погледајте ме. Погледала ме је изненађено, широко отворених очију. — Реците ми нешто пријатно. Она је оборила поглед.
Ноктом десне руке нервозно је правила неке фигуре на столном застирачу. Нагнуо сам се према њој. — Реците ми, на пример, како сте добили писмо пуно нежности од Гастона. Она се трже и погледа ме. — Како?...
Гледао сам је у лице. — Арлета... врло радо. То би био сан мога живота... Али из извесних разлога немогуће је... — Реците ми... Драгиша. — Откуд знате да је она у његовом стану?
— Када сте то нашли? — Јуче. Била је то, дакле, њихова несмотреност. — Реците ми разлог? — наваљивала је Арлета. Пред овом понудом за којом сам чезнуо, био сам на ивици да попустим.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Вратићу се ја. (Пође, па се код врата сети и врати се.) А јест, бога ми: реците господин-Вићи, чим дође, нека изведе онога из 'апсе и нека отпочне саслушање.
Тако му реците и нека почне одмах, нека не чека мене, ја морам да пошаљем депешу. (Оде.) XИ ЖИКА, МИЛИСАВ ЖИКА: Бре, ала се препао
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Немојте трошит руже убаве, Китећи њима мој вечит дом! Реците само: „Доста је славе — Веран је био народу свом“. 1858.
Ћипико, Иво - Пауци
Ах, да, друга су оно времена била! ... А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије.
— А како ће се село прихранит'? — опази жестоко Тадић. — Приживиће се ка и досада.. — Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику. Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја видим, драга пријатељице, Ваш упитни поглед, чујем, поред све даљине која нас дели, шта више, и Ваше питање: „Реците ми али сасвим искрено - да ли се из звезда може судбина прочитати?“ - „Може!“ - „Шта кажете?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сад ме чисто срамота. Али кад сам већ почео, де, реците ми, зашто свет мени пакости, зашто ме каља? Јесам ли какву срећу видео? Јесам коме шта скривио? Сметам ли коме?
— Та моја глава, то вам је као кад зао ветар уврне петељку и загуши цвет, и цвет се још мало држи, али је већ мртав... Реците Ноли да се не бојим смрти... И реците јој хвала.
Реците Ноли да се не бојим смрти... И реците јој хвала. И она је, као и њена мати, много чинила да проживим живот по ћефу и вољи...
Стали би на ноге у послу свом. А због посла неког смо се сви и родили. И ја сам се удала за посао, и да њега није, реците сами, ко би била госпа Нола!... И сад да свршим.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
матора девојка; а воопшче вкус је код наши дама у овом тако чудноват да се никакво правило тврдо поставити не може. Реците, на пример, оној коју милостивом госпојом титулирате да није млада, пак ћете видити како ће вам бити; а запитајте ону
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Е, изволите, молим вас, па реците сами, зар вам после овога неће постати одвратно не само клатно него уопште све што се клати?
— Да, али та ружна улога коју ми нудите? — Ама, човече, реците ми, какав сте ви ђак били из математике? — Рђав! — То се види. Овде ви имате пред собом један чист и јасан рачун.
Најзад је дигла главу и рекла: — То сте сад учинили, па никад више! — Па лепо, реците, на који начин да вам искажем своју љубав?
„Реците ми, докторе, — питао сам га кад су већ настали последњи часови — реците ми, шта ће ме отприлике коштати смрт?“ — Мисли
„Реците ми, докторе, — питао сам га кад су већ настали последњи часови — реците ми, шта ће ме отприлике коштати смрт?“ — Мислите ли: заједно са трошковима око сахране?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А што сте збијали шалу са свештеним лицем... Ко вас је на то навео?... Него, да се договоримо. Реците како сте чули да се командант љути, али да ви уважавате и цените Момчила и молите за извињење команданта.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
желите да увећате своју храброст, ако желите да укрепите своју мужевност, приближите свој нос носу своје деце“ (тј. реците им: збогом). деца су најузбудљивије оличење отаџбине, будућности, живота ради кога треба умрети.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А буду ли жандари за мене питали, реците да сам отишао у земљу Бестрагију да поткивам буве. На упорно наваљивање сељака, учитеља Паприку најзад повукоше из