Употреба речи ритну у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А за шта да се ухватим ја?... Ноћас, тек ослоних се мало на фишеклију онога Изворца, а он се ритну, ћаше зубе да ми истера. Ни њему није лако.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Неко разби чашу о таваницу и вика још јаче букну. — Ђубре чаршијско — мукло јекну Ђорђе, гурну Ику, ритну ногом Цигане и спусти главу на сто: страшно је ово и гадно, осећа, јер никад овакву ноћ није имао.

Јави Вукашину да је цело имање моје. Она спусти лампу на буре и покуша да га придигне и поведе у собу. Кад је он ритну ногом и засу псовкама, она узмаче и сувих очију загледа се у њега. Није разумела дављеничко мумлање.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: — Даље од мене, кучко, не погани ме! Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности