Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶ Најчешћи магијски поступци за плодност јесу ритуално једеље и пијење извесних по веровању спасоносних, лековитих супстанци (ствари, биљака, животиња, подова и сл.).
²² За плодност се користи И ритуално купање. У Хомољу се нероткињама саветује: „Нека рано ујутру заите воде с баре или реке, где се напио жути бик, метну у
За време купања жена мора да поједе по једно зрно од глога и од шипка.“²³ Ритуално провлачење је у многим приликама (болест, урок, тежак порођај итд.
Ово ритуално купање значи: „Као што се иверје ласно одвојило од стубова, тако да се лако одвоје (роде) деца од жене.“¹² Ако жена теш
нити смије јести од онијех јела што се готове за свадбу“, пише Вук.⁷ А кад једно од њих умре, онда се врши ритуално „отклапање“ оног живог (тј. одвајање од умрлог) како би се спречило да и оно убрзо умре.
Некрштено дете је у дослуху са „нечистим“, хтонским силама те зато мора да се ритуално очисти. Ово магијско чишћење врши се низом обреда који почињу одмах по рођењу и трају све до четрдесетог дана.
Пошто се дете роди и пошто му одрежу пупчану врпцу, одмах га окупају. То прво, ритуално купање новорођенчета није се смело обавити пре „молитве“.
Ово ритуално прво дојење назива се задојавање или задајање. Жена која је задојила дете („задојиљка“, „задојачка“), постаје од тада
Прво, дете се задајањем одваја од опасног контакта с мајком која је ритуално „нечиста“. Као доказ може послужити сведочење о обредном чишћењу мајке пре првог дојења.
СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ Прво полагање детета у колевку врши се свечано и ритуално. Најбоље је ставити га у онај дан у који је те године био Божић, па ће дете, верује се, бити срећно.
Ово име, осим попа, не сме да чује нико други. Све до ручка на којем се обавља ритуално, свечано објављивање имена детета, строго је забрањено изговарање његовог имена.
У исту сврху се користи и ритуално купање новорођенчета посвећеном водом. У Ресави, пре купања мајка пљуне у воду у којој ће окупати дете.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
већ помереној приповедној садашњости - бира тренутак кад јунакињина мајка Тодора и слушкиња Магда одлазе на гробље да ритуално одуже дуг према тим истим Софкиним прецима. Поступак је мање тражен, више спонтано нађен.
изван вароши, у пољу или винограду, како обилази летину или надгледа аргате, али га зато видимо у породици како ритуално седа да обедује и ритуално одлази на поподневни починак.
или винограду, како обилази летину или надгледа аргате, али га зато видимо у породици како ритуално седа да обедује и ритуално одлази на поподневни починак.
Други пут при одласку у хамам на ритуално бањање уочи свадбе. Трећи пут за време саме свадбе, и то у два наврата: једном накратко, увече, кад се склонила у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Најбоље се види религијски значај б. л. из чињенице да се он ритуално једе и да се њиме људи у неку руку причешћују о покладама (Караџић, 2, 1900, 100) и о Бадњем вечеру (Караџић, 3, 1901,
, 76); полаженик (СЕЗ, 32, 1925, 369); о свадби девер (СЕЗ, 19, 155); на Тодорову суботу (коњски празник!) коњ који је ритуално пројахан (БВ, 11, 1896, 78, Сврљиг); приликом првог орања волови (СЕЗ, 17, 14), и јарам (СЕЗ, 19, 358); при свршетку
нпр. Браство, 9—10, 442). Овде можда треба споменути и обичај да се детиња коса, пошто је кум ритуално одсече, чува после у б. (СЕ3, 16, 181). Као јак апотропајон, б.
»Бабу с јарцима«, из фебруара, Бабу Коризму, бабу из карневалских дана, в. ГНЧ <42, 1932, 189, 222>). Бере се ритуално на Ђурђевдан (СЕЗ, 16, 134). На Цвети девојке је преносе из шуме у своју башту (СЕЗ, 19, 40).
Биљака са јаком спасоносном снагом. У њему се купају »здравља ради« (СЕЗ, 17, 533). Бере се ритуално на Биљани петак (Караџић, З, 1901, 121) и уочи Ђурђевдана (Караџић, 1, 1899, 272; СЕЗ, 17, 177), и меће (обично
О религијском значају к. најбољи је доказ чињеница да се копривом ритуално причешћују. К. се први пут окуси на Чисти понедеоник, или на Младенце, или 1.
, треба да јој откине главу и поједе, па ће бити целе године млад и здрав (ЗНЖОЈС, 20, 44). Љ. се (ритуално) бере на Цвети (СЕЗ, 19, 40). Вода у којој је скувано лишће од љ.
се сипа у темеље (иб., 60): то је, свакако, жртва демонским чуварима куће, људима или животињама који су ту ритуално заклани и закопани; или опет душама предака, који су некада могли бити у кући сахрањивани (упор.
је света (Софрић, 212). Од т. (или брезове) коре праве се »лиле« које се ритуално пале уочи Ивањдана и Петровдана (ЖСС, 133; ГЗМ, 6, 386); али је могућно да је ту разлог практички, а не религијски.
), па се, тако окићен, врати у кућу и стави у чело софре ради даривања, и свадба траје »све док се саборник ритуално не изломи« (СЕЗ, 83, 1971, 146; в. за »саборњак« у Нишави ГЕМ, 34, 1971, 91 идд).
, коју су — према опису из 1958 — на Св. Илију, кад излази сунце, ритуално брале старије жене, »голе, расплетене косе«, и »остављале је више врата као одлично средство против урока« и за
Б. може бити два или три (б. и њихово дете). — Б. је божанство (нешто као ,демон вегетације̓), које се ритуално спаљује, да би опет оживело (мотив о божанству које умире и рађа се у исти мах)« (Народна енциклопедија Ст.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А како је новац лак и шаљив, он активише и веселим снагама. Код других народа, активисање потенција иде некако ритуално, увек је ту на неки начин светиња праотачка. Код Јевреја, новац активише вештинама, жонглерски.